Poseban soj čudaka koji isprva mogu izgledati normalno, ali čim stojite pored njih duže od deset sekundi, ili ne daj Bože sedite ispred njih, uskoro ćete osetiti njihove male ljigave šake kako prelaze preko vašeg džempera otklanjajući i najmanje zrnce prašine, ne bi li zadovoljili svoju psihozu.

Unapred propala metoda raspolaganja novca.

Česta rečenica roditelja, baba i deda (kako rođenih tako i bilo kojih), upućena muškoj mladunčadi uglavnom već kad ovi zađu u pubertet, a pritom ne pokazuju neku želju da se ponašaju odraslije.

Muslimani.

Muhamed je bio mrga od čoeka. Radio je u jednoj karavani koja je radila na potezu Meka-Medina. Prodavo se sve i svašta, od kamiljeg mleka do noževa za cirkuske bacače noževa. U svojoj firmi je bio najbolji prodavac. Beduinu je mogo da proda polovan šator i čaj od škorpionovih bodlji. Jednom je tako Muho (da ga sad ne zovemo Muhamed, dugačko je jebiga) krenuo kući s posla, i naiđe na pustinjskog međeda. Kad je ugledo međeda krene da beži, i naleti na neku jamu i padne u nju. Međed ga nije pratio. Ali u jami je bio još neko. Muho je upalio svoju baklju koju je uvek držao za pojasom i obasjao je čitavu jamu. U ćošku je ugledao starca. Gledali su se tako nekoliko minuta i onda je Muho počeo strasno da ga ljubi...Starac se nije opirao.

Ugrabili su svojih pet minuta samoće, u sveopštoj gunguli radnje, potrebnih da se posvete sebi i svojim mislima. I ne slute da gledaoci, kao kakvi voajeri, prate svaki njihov korak. A možda su i svjesni prisustva mnogobrojnog auditorijuma i žele da svoje najskrivenije misli podijele sa njim, da olakšaju svoju dušu i nađu nijeme saborce u borbi koju vode.
Bilo kako bilo, objektivnom posmatraču izgledaju kao umno poremećeni likovi.

Категорија људи која неодољиво подсјећа на јединку разумног човјека, бар по свом физичком изгледу. Оно што их разликује од хомо сапијенса јесте њихова способност да поставе толико глупо или иритантно питање да то није хумано.
Свеукупно, појава иритантнија од Амиџићева смисла за хумор и сценско-музичког правца Сејо боја.

Све друге прилоге ословљавају са "она срања", а кечап са "америчко говно". Проклињу све што је ново и жале за "добрим старим временима". Тито је за њих светац. После њега ништа не ваља. За њих је све теорија завере. Који год посао се обавља, било у свету, било код нас, или што је неки комшија купио нове жардињере за терасу, они се питају ко ли се ту накрао пара. Раде за цркавицу и мисле да су плате у њиховом сектору најмање. На сваком слављу су најбучнији и увек разговарају о горе наведеним темама.

Šačica istinskih patriota i poštovaoca lika i dela budućeg Sveca a sadašnjeg Vojvode. Old skul preldžije koje su istinski prepoznale dobru nameru političkih poteza koje je ovaj čovek vukao u prošlosti. Čoveka koji je sve radio za dobrobit svog naroda i svoje zemlje. Išao u rat kad je trebalo, neukaljana obraza i časno se predao da se brani od raznih zlotvora kad je za to došlo vreme.
- Ovi ljud nisu ljubitelji lakih političkih poena ostvarenih vožnjom hilihopterom po kiši i snegu i gnušaju se na bilo kakvu pomisao i mogućnost da njihov vođa sarađuje sa okupatorom. Stoga tolika ljubav prema Vojvodi. Masa koja život daje za svoju otadžbinu a glas na izborima čoveku kod koga su prepoznali predavanje sebe celog, iskreno i časno za svoje ideale.

Magovi humora i dobrog provoda koje se vode ''Žurka počinje kad mi dođemo hehe''. Njihove akcije i spike su nenormalno dobre i pre svega lude, divlje i originalne tako da je alkohol nepotreban kao jezička genijalnost Marijane Mateus.

Oni nemaju običan dan nego avanturu, kao deca u reklami za Barni. Ne idu u opštinu da predaju papir koji im fali za legalizaciju nego da se ispričaju i slatko nasmeju sa nadrkanom radnicom koja muči muku sa soliterom. Ne idu nazad u pekaru da slasno opsuju ženskog roditelja pekarki iz Rumunije koja je uvalila melenački jogurt čiji je rok istekao pre sedam dana nego naprave Jogurt kiflice, dok na poruke Parking servisa odgovaraju sa ''Evo dolazim :-)))''

Dal' se obrijati i tako izgledati još mlađe (i možda čak rizikovati blamažu da ti traže ličnu na ulasku u klub iako već imaš 25 godina) ili ostaviti bradu (koja uglavnom i nije nekog kvaliteta i jačine) i izgledati neuredno i zapušteno.

Умишљени баксузи. Жртве "Марфијевог" закона.
Да Американци знају за ово, уместо милијарди долара које користе за тоталну доминацију, наватали би неког чистокрвног оваквог типа и облачили га увек супротно ономе што им треба.

Савремена верзија изреке "времена се мењају, људи остају исти", која је занемарена, јер се време слабо мења, а људи назадују.

Pouzdan znak da se neki od njih, ako ne i svi, vole kurčiti s' tim koliko su popili!
Da se vidi...

Ne žele ništa da rizikuju, ništa ne prepuštaju slučaju.
Ne zajmi nikome i ništa, ne plaća karticama, čekovima. Čipovana lična karta? Daleko bilo!
Ako nekad sastavi tiket, stavi duple šanse utakmica sa kvotama do 1,50 , one sa većom kvotom i ne razmišlja da odigra. Ako mu se javi random klinac, iz poštovanja, zaustaviće ga sa pitanjem "Ček, čiji si ti" ?

Одговор пензионерима на заједљиве коментаре како је у њихово време, "оно срећно време", све било чедно и невино.

Ljudi koji su pospremali prostor oko giljotina u vreme Francuske revolucije.

Persone koji pulsiraju između mentalno nesposobnih za rasuđivanje, mentalno nestabilnih i zaostalih u razvoju, takođe mentalno. Osobe koje su u svojim ljušturama od glave razvile ultra patriotski mentalitet ravan Kristijanu Goluboviću na eteru.

Oni koji se bave metodama zavjere, a da to vjerovatno i ne znaju.

Razgovor sa njima teče kao i sa "običnim" ljudima, s tim da oni laganim pokretima ruku uzimaju random stvari u šake, skretajući naše poglede upravo prema tom predmetu.

Masonska loža, jebo ih otac!

Жао ми их је брале. Немају јадни ни за даљински. Сиротиња тешка Богу и корисницима друштвених мрежа. Чак и ако имају то ручно мењало канала, немају пара за батерију да му промене. Кад год упале телевизор гурањем кабла у утичницу пали се Пинк телевизија. Док они пронађу са стране пријемника дугменце за промену канала чучећи уз њ, позапамтише све догађаје, учеснике, испадања, свађе. Некако убоду тај чувени Хистори који преферирају или Дискавери ченел уз који су одрастали, али авај, гнев и чуђење над оним што им оста урезано са Пинка наставља да их прогања и то морају да поделе са својим пријатељима и остатком интернета.
Они толико мрзе Пинк и Жељка Митровића да им на сам спомен неке пинковске емисије дође да моментално промене канал и гледају нешто друго, нешто паметније.
Толико мрзе Фарму да не знају како неко може све то да гледа. Они се чуде. Зачуђени су. Презиру све учеснике на Фарми. Немају фаворите јер је, наравно, не гледају. Све што виде је случајно, у пролазу између концерта озбиљне музике и емисије о алдехидима и кетонима.
Питају се ко је уопште та спонзоруша и чиме се заправо она бави. Чиме је она заслужила да буде ВИП? Ко је њу довео на Фарму? Па за њу нико није чуо! Једва чекају да је не гледају кад крене да музе краве. Једва чекају да пребаце канал кад је чују како прича и колико је глупа. Али даљинац кочи...
Њих не занима ко је са ким у вези, ко је промашио пољски клозет, ко је прднуо за време доручка, ко је оставио неопране судове иако је био његов ред да их опере. Они су изнад тога. Примитиван речник Фарме није њихов ниво.
Људи који не гледају Фарму не подносе простаклук. Избегавају га кад год могу. Они једноставно нису део те приче.

Ovim riječima kanibal objašnjava sudiji zašto je pojeo komšiju.