Uzeo si mi reč iz usta.

Suština izlaska u grad.
Koliko god da se femkaju - one hoće isto što i mi.
Inače, to je deo teksta pesme “Anđeli nas zovu da im skinemo krila” iz 1980, zagrebačke grupe Animatori.
U današnje vreme, kada su devojke mnogo agresivnije, i preduzimljivije od momaka, prikladniji bi bio izraz – Oni hoće isto što i mi (ma koliko da su spetljani).

Odgovor koji dobivate neposredno posle odgovora "u dupe na vašar" kada postavite potpitanje "a šta ces da mi doneseš?"

Kako li ljudi mogu da skupe toliko virusa u kompu nije mi jasno!? Ma da ih skupljaju mrezom manje bi nakupili..

u 100% slucajeva znaci SERE MI SE.

Ukazuje na osobu koja (prema tudjem mišljenju) nema mnogo dodirnih tačaka sa nekom temom, stanjem ili zbivanjem o kojem se vodi razgovor.

Glavna odlika svake prodavačice "Kirbi" usisivača .

Opravdanje debelih za nedostatak karaktera da se počne sa držanjem dijete. Nedovoljna iskrenost prema sebi i priznavanje sopstvenog hedonističkog pristupa životu dovodi do izgovaranja sledeće rečenice:
" Ma ja u stvari jako malo jedem, ali mi je loš metabolizam pa mi se sve zalepi. I samo vodu da pijem i od nje bih se ugojio."
Skoro sto posto debelih izgovori bar jednom ovakvu ili sličnu rečenicu.

"Moja mi govna najmanje smrde a moje me rane najviše bole" je stil života onih koji kad imaji i najmanji problem prave dramu od toga,a pri tome nemaju obzira za tuđe muke.

Ono što mi proleti niz glavu kad vidim da se neki nakurčeni zabio u kamion, jer je (mukica) vozio samo 200 km/h.

Arhetip, suština podele među ljudima. Jer, dokle god postojimo mi, postojaće i oni, drugi tabor koji nam ne misli dobro i raduje se našoj nesreći. A oni su razni...
Tako nešto postoji otkako se prvi majmun uspravio i rešio da mu je tako bolje da hoda (ili otkako se Bog odrekao jednog rebra, koje vam tumačenje milije). A mi to na ovim prostorima obožavamo, iako nas oni ostali ne razumeju, kao. Mora postojati neka razlika koja će nas podeliti i definisati na svakom nivou, od državnog (ratovi na ovim prostorima, predizborna retorika stranaka do sklepanja koalicija, atmosfera u firmama...), pa sve do ličnog. Svugde nas ima (ali i njih), u svakoj sferi života, slojevito k'o one ruske figurice, babuške.

Izraz "Kazi mi da ti kazem" najcesce se koristi u razgovoru izmedju dva sagovornika...
Oznacava pojam (aber) , za koji ne zna niko u dijalogu...

Prije nego što počnem da pripovjedam o ovoj sentimentalnoj priči, koja nema veze sa normalnom definicijom i koju vam pričam usled nedostatka inspiracije, želio bih da je svi dobro pročitate...

Naime, priča, kao i svaka, počinje jednom davno u nekoj zemlji seljaka. I tamo na kraju sela pri samom ulasku u začaranu šumu živio je limar Radoje. Radoje bješe živahan čovjek i majstor svog zanata. Imaše sina jedinca. Bogom danog Milisava, visoka i mudra dječaka, kojeg odgoji sam jer mu žena dade život donoseći na svijet njihovo jedino čedo...

Kako su godine prolazile Milisav je rastao, i postajao pravim momkom. Mnoge su se cure zagledivale u njegove čarne oči i spojene veđe. No njegovo je srce ostajalo njegovo. Kako ga je zla sudbina odredila da odrasta bez majke, u sebi je sjetno i stidljivo krio svoj talenat za poezijom. I tako svrši u selu osmoljetku i krenu dalje u svijet, u obližnju varoš. Tamo upozna spisatelja Dušana, sa kojim se sprijatelji i koji mu pomože da usavrši svoj telenat. Radeći naporno Milisav svrši još dvije godine škole i postade intelektualcem i filozofom...

Dođoše dani kad se više nije vraćao u svoje selo, nego je živio u velikom gradu nadomak one varoši gdje je nekad bio. Otac mu je tužno venuo sam u svojoj kolibi. Iz dana u dan sa sve više tuge u sebi slao mu je pisma po pismonoši Gruji. No Milisav bi tek na neko odgovorio. Već ostarjeli i klonuli starac posla mu pismo da ga želi vidjeti još samo jednom, jer predosjeća da mu je kraj blizu.

Jednog dana limar Radoje okupi svijeta ispred svoje kuće. Kaziva im kako sina posla u bijeli svijet, i kako on svrši velike škole i posta poznatim. I kaziva im da mu sin dolazi svakog mjeseca i da će mu ostaviti da vodi svoj raskošni limarski dućan. Kaziva im to, a kradom je u sebi plakao znajući da tako nije. Nedugo zatim zakašlja se neko pred dućanom. Svi se okrenuše. Kad vidješe da je Milisav cijeli svitet zanijemi. Bješe oronuo i sijed, i imaše već podosta godina. Nosaše samo jedanu torbu, punu knjiga i papira.

- Eto me oče, dođoh iz bijeloga grada.
Radoje ne reče ništa, već mu samo hrapavom rukom pređe preko lica i sijede brade.
- Evo me oče, tvoj sin se vratio.
Radoje ga zagrli i pusti suzu niz staro naborano lice...
- A što si sam, sine? - upita ga otac.
- Kako sam? - zbunjeno reče Milisav.
- Gdje su ti djeca, da trče sad ovuda? Gdje ti je žena?
- Pa oče, imam vremena za to. Posvetio sam se knjizi i spisama. - ponosno reče Milisav.

Radoje je zanijemio. Ćutao je tako nekoliko minuta, i onda se okrete ka svijetu i reče:
- Gledajte ljudi, moja želja bi postane bogatim. I on se vrati bogat, al' u džepu. Džaba škole ako ne zna zanata. Volio bih da mi je sin zidar!

Жалопојка гатаре за изгубљеним муштеријама.

Jedan od najčešćih razloga kretanja penzionera po gradu.

1. Astronaute. Imaju ih Kinezi, Indijci, Amerikanci...a mi?

2. Satelit. Bilo kakav, makar metereološki, pa da se trsimo kako smo osvojili i tu tehnologiju.

3. Lečene zavisnike od seksa - to je sad u modi. Svaki čas se neki političar ili glumac oda terapiji. Samo se kod nas misli da je to znak dobrog zdravlja i kondicije

4. Nekakvog Bil Gejtsa među najbogatijima (em pametan, em prebogat). Mi imao Miškovića, a to nije isto.

Opaska koju izgovorim kad vidim neku ogavnu facu kako mi se kezi sa malog ekrana. Pretežno su u pitanju političari, ali se nađe mesta i za ekipu sa Pinka, latino sapunice, Predraga Kona, Miru Adanju Polak i slično.

U društvu je baš lepa atmosfera i onda se odjednom prekine strašnim vriskom.
,,A puko mi je nokat" i onda sve njene drugarice dolaze oko nje da smire tu strašnu situaciju.

Najgori nivo finansijske propasti jednog Srbina

Архаичнији израз заклињања у очињи вид.