Opasan pas koji nije vezan, već slobodno šeta dvorištem.
- Halo, kumašine 'di si ti?
- Evo kume, kući sam, šta treba?
- Prošao sam sad kolima pored tvoje kuće, izgleda da ti se Reks otrgao sa lanca, pa da ga vežeš da dođem na po jednu.
- E kume moj, dok imam meso u pušnici, Reks će biti unapređen u bežični alarm, al' dođi ti, oglasiće se on, pa ću izađem da te sprovedem - ne ujeda on.
- Ajmo mi lepo u kafanu, što je sigurno - sigurno je.
Suprotno onome na šta svako svako pomisli kada čuje termin ,,Rumunka", njime se označava i pletena najlonska torba ogromne zapremine, plavo-belo-crvene boje ,,na kockice". Iako joj je zemlja porekla PRC, u zemlju seljaka na brdovitom Balkanu su je uneli upravo zemljaci Mutua i Nađe Komaneči i popularisali u Otvorenim tržnim centrima. Predstavlja redovan aksesoar u našim vozovima i prtljažnicima autobusa i furaju je 50+ hipsteri.
- Mama, zvao je čika Dragan iz Beograda da pita jesmo li kući, došli bi on i teta Marica da nas malo vide.
- Pu slavu joj njenu 'di baš sad kad treba kupus da mećemo?! Jes'rekla da nismo kući?
- Nisam. Rekla sam da dođu...
- Joj nesrećo! Jebala te tol'ka škola kad si ki budak... kuku šta ću sad...'di su mi čizme?
- Pa šta će ti čizme sad?
- Kako šta će mi? Pa d'idem da povadim praziluka i šargarepe, da potkupim jaja i da u'vatim kokošku... ona rospija nikad nije došla bez one torbekanje...ki Ciganka na zadušnice...može i mene i tebe u nju da strpa sa sve čizmama. Ona da nas vidi?! Oće ona da vidi punu Rumunku, jebem li je u dupe ono guzeljavo kaldrmaško. E moja Dragice, nisi 'tela u grad, da bideš gospoja, sad čupaj praziluk...----- posle nekog vremena ----
- O slatka moja Dragice pa gde si mi ti?! Pa što vas to nema nikako da nam dođete?
- Eee Maro moja, kako kuću da ostavim. Dobro (cmok) ti meni (cmok) došla (cmok) i hvala ti što nas nisi zaboravila. Mala kad mi reče da ćete doći, ja se od srca obradovala. Odavno ni da se javite ni da nam svratite, a baš smo vas se poželeli. Izvol'te sedite. Daj da ostavim tu torbu 'vamo u kujnu...sedi ti, sa'će mala slatko i vodu...
Bunjevački: Zbog hleba, zbog nečeg jakog važnog. Očigledno ih je u rodnoj Vojvodini mnogo mučila glad. E sad jesu li nezasiti ili Vojvodina nije što je bila. Svima rađa al samo neki zarađuju.
1. momak u čizmama: A jel te, gospođice, tribali vas malko pridić preko te bare?
gospođica blatnjavih cipela: Ijuuu, al ste nevaspitani bog vas mazo! Ta di vam je babo, da vas kažem!
momak u čizmama: Moj je babo ošo na brod rad leba.2. Momak u bucama: A što joj stalno dobacivaš, ta jednom će te stvarno mati kazti.
momak u čizmama: A viš kaka ja, sva jedra, puca joj prsluk ko da joj je pozajmit.
momak u bucama: Ta man se! Neš tu valjat po seniku.
momak u čizmama: A ne mogu se zaustavit. Kad me izazava. Vidi kako hoda, ko da grožđe gaca.
momak u bucama: Kažem ti lipo, mani se!
momak u čizmama: A što si se ti toga uvatio ko da ti je rad leba. Da nemaš ti tu kakog računa?3. gospđa sa kibic fenstera: A di si se ti tako ublatnjavila?
gospođica u blatnjavim cipelama: Ma, tu na sokaku!
gospđa sa kibic fenstera: Nešto si mi besna? Sva si mi u licu crivena.
gospođica u blatnjavim cipelama: Nisam, nego su mi neki mangaši dobacivali.
gospđa sa kibic fenstera: Ta, šta im nisi odgovorila?
gospođica u blatnjavim cipelama: Ijuuu, nano, ta šta će svit rići?
gospđa sa kibic fenstera: Ta šta je čuvaš, koda ti je rad leba. Nije od sapuna da se potroši.
Vazda dvojak u Srbalja, kod pater familias karaktera (mož da bidne i dominantna mater persona) izražava žudnju da se privatno-profesionalne frustracije, barem za trenutak, primire putem rukopipatelnih dejstvija na/po mlađima ergo slabijima od dotičnih.
Kod kladioničara/kockara i uopšteno gologuzije neumereni, ničim opravdan optimizam da će se finansijska situacija popraviti (suviše holivudskih limunada u sećanju, valjda).
Ja: di ćemo?
Stanoje i Radoje: Treba natočiti goriva za Dačiju, pa obići renomirane lokale
Ja: Kako stojimo?
S i R: Suma suvarak hehe 1680 dinara plus sića
Ja: Plus mojih 400 Kladionica it is. Svrbi me dlan...ovog puta!Anto: Oli doć amo
Ja: da
Anto: Sam reko da se ima poslagat vako?!
Ja: složio sam
Anto: Vražju mater složio, saš vidit, i tako me svrbi dlan...kolko ti bi dug moj
Ja: 1800000,2000 gazda
Anto: Viš kurca otoga
Počasni član svake Crnogorske kuće.Knjiga koja se drži u staklenoj vitrini,pokraj TV-a ili na polici.Obično je u nekom mini izdanju, sa debelim koricama, i pisana na ćirilici,tako ona stoji kao "ukras". Naravno 75% Crnogoraca koji je drži u svojoj kući je nije ni pročitao jer je kako oni kažu "isuviše komplikovana".
Turista dolazi u kuću crnogorca kao podstanar dok je na moru i primećuje knjigu u staklenoj vitrini,pokraj televizora, u mini izdanju, ukrašena šarenim, debelim koricama i pita gazdu :
Turista : Je li gazda, leba ti da li si pročitao ovaj Gorski Vijenac, tamo, onaj što je u staklenoj vitrini, ja nikad nisam, a živo me zanima šta piše u njoj ...
Crnogorac : Ma jok,di ja , to nijesam pročit'o previše kompikovanija rečiju i izraza, nego tu stoji onako radi reda, ko ukras ,valjda ću je u starosti pročitat'.
Opis trenutka u kome se zena oseca apsolutno nepozeljno
Lezim na plazi, oko mene ca milion tetki i baba, prilazi mi mali, crni, debeli, koji prodaje razne dzidza-bidze, da mi uvali nesto.
Krece da vadi sve i svasta, i odjednom, DEUS EX MACHINA, vadi VIBRATOR.
Jebo te, vidi sta 'oce da mi uvali.
Kaze: "I have something just for you. you need this. Very good battery, 4 hours can."
Rakoh ma ne treba to meni, ok sam ja, samo eto tek danas doputovala...mislim, ponudi to nekom drugom.
Kad ce on: "Ma mozes i sa mnom, samo za petnaest evra, eno tamo je hotel.."
I tu je vec letelo perje... Ta di je bre moj Beograd da mi se na sred ulice razderu KURVO!...
Pojam maziva podrazumeva gasovite, tečne i čvrste materijale koji se koriste za
smanjenje trenja između spregnutih radnih površina koje se nalaze u relativnom kretanju.
Osim toga koriste se i za prenos snage, prenos toplote, hlađenje, zagrevanje, zaštitu od korozije, ali o tom potom...
Kupac - Snajka, di su vam ona maziva, da prostite na izrazu, za moju alatku? Stanki nesto upeklo medju noge ko da je stipsu turala.
Prodavacica - Molim? Maziva... kakva maziva gospodine? Nista vas ne razumem. Ovo je apoteka i drogerija.
Kupac - Meni komsa Dragutin reko da ova za motorne testere sve preebu. On se jedared zaebao pa veli da je zaglavio bolnicu na mesec dana, znate, a sinovac me vama uputio, kaze da vi u Lili imate nesto bas za one rabote, ako me razumete...
Riba koja vešto simulira vrhunac.
-Švajnsuo sam Jecu brt! Vriskala je ko da ženi brata, he he.
-Jecu?
-Da!
-Jecu Oskarku?
-Jeca koja?!
-Izeš muda moja! Op, munem sobale! To je prvo, a drugo i najbitnije... Opšte je poznato da Jeca obrnula kilometražu odavno, i da je jebo ko nije. Tako da joj se fi sad povećao ,po mojoj proceni sa cola na col ipo. Stim u vezi, ti si tu bockao ko štapom u jamu...
============================================
-Jebote ovaj Leonardi Di Caprio, još nije dobio Oskara.
-Pa nije ni tvoja žena!
-Mamuti...
Sportski sleng koji govori da bi trener uskoro mogao biti na izlaznim vratima kluba zbog loših rezultata. Eventualno primenjivo i na ostale oblasti života.
Čedomiru Đoinčeviću se ozbiljno drma klupa Vojvodine, presudna bi mogla biti utakmica protiv Batalaga u prvom kolu kupa Srbije.
--------
Ženo di je večera?
E nisam stigla jbg, uzmi nešto iz frižidera.
Esi mi opeglala košulju? 'naš da je utorak danas.
Joj zaboravila.
Da mi opeglaš kreditnu nisi zaboravila, to nisi zaboravila? Samo da znaš, drma ti se klupa opasno. Ima da dovedem albanku i boli me kurac.
--------
Kume, drma ti se ova klupa nešto, izgleda kraća leva nogara. Daj neki karton da poturimo.
Najgora prozivka u svakoj faveli za krajnji stadijum zanemarivanja higijene kod nekog pripadnika Romulanske populacije, jer onaj kome se ove dve reke spomenu u smislu da ga ni one ne bi oprale, obrnuo je pun krug nečistoće i vreme je hitno d’uradi nešto povodom toga.
- Avatar o’š sa mnom do Kneza d’užickamo neki dinar?
- A bre deću s tobom Đedaj, vidi kakav si prljav. Ni Dunav, ni Sava te ne bi oprali.
- Aj prvo na bazen da odem onda, ukradem sapun i tamo se zaperem, pa idemo.
- Bolje d’uzmeš od tatka razređivač, neki delovi prljavštine su srasli s tobom.
- Ma ćivavći mo karano mui. Nije tol’ko strašno bre.
- Kako nije Đedaj. Juče tatko mislio da nam je negde u blizini ugin’o ker neki, pa tražio sat vremena oko kuće di mu je leš.
Usklik olakšanja prouzrokovan prevrtanjem želuca na morbidne, neželjene, ali istinite činjenice koje krase pojedine delove ovog putujućeg globusa.
- Tamo u Južnoj Americi se ljudi nerealno lože da ubijaju ljude i životinje, da ih seckaju na komade, još to snimaju i kače na internet... Za njih je deep-web dobar dan!
- :gulp: Živela Srbija!
____________________________________- Komšija, sto godina! Kako je na baušteli? Je li dobro k'o što se priča?
- Ma šta bre, ne mo'š alkohol da okusiš kako valja, ljudi ne prave slavlja, čim napraviš omanju buku eto ti komunalne, svi nešto smrknuti kao da im se ne živi... Al' zbog para, mora se!
- Selo moje lepše od Pariza! Prokleta je Amerika! Ma živela Srbija!
- Jebeš ti to kada banka, izvršitelji i ostala banda bez milosti penetriraju u tebe, zar ne? A tebi preostaje samo da im se natrtiš, 'nako, s osmehom, jer im drugom valutom ne možeš platiti.
- I to što kažeš.
Najkvalifikovaniji sudija seoskih i opštinskih fudbalskih liga. Sudija koji ima sve predispozicije da sudi lokalni derbi. Omražen je među seoskom publikom jer nikako ne uspevaju da ga uhvate, uvek im pobegne, bez obzira na visinu ograde oko terena.
Milisav- O, komšijo, de si, leba ti jebem?! Što ne dođe na utakmicu jučer?
Milorad- Ma, morao sam didem neko seno da prevrćem. Al čuo sam da ve izjebaše delegati ki konji.
Milisav- Zajebaše ne, sve im jebem njiovo! Poslali nam onog Sotomajora, mamicu mu njegovu duguljastu.
Milorad- Pa, šta bilo?
Milisav- Pa, bilo 1-0 za nas, i tam negde, oko osamdesetog minuta svira čoek penal za nji. I tu mi jurnemo da ga uvatimo, taman smo planirali da ga zavežemo za đeram dok ne poništi odluku. Al oćeš kurac, zalete se stoka, preripi ogradu i pobeže. I koj da ga juri posle.
Biti isfoliran, nadrkan, nabrijan, mangupirati se. proseravati se... Jednostavno, pokušavati da budeš ono što nisi...
Poslepodnevna buđava emisija na TV Pink-u, u kojoj gostuje sam krem pomenute televizije, među kojima je i čuveni kantautor & frontmen EX grupe "Luna" - Čvora Čedak & famous gipsy superstar - Dragan Kraba Keba:
ČEDA: "...pa bih ovim putem zahvalio svim svojim fanovima koji me zasipaju MAIL-ovima u kojima iskazuju sve same reči hvale..."
Šta reći? Mislim da su to bezočne laži, jer deca predškolskog uzrasta još nisu naučila osnove informatike, a kamoli da šalju MAIL-ove...
KEBA: "...i ta uloga Fredija Merkjurija mi je toliko dobro legla, toliko sam uživao u njoj, da u jednom momentu nisam mogao da provalim da li sam to ja ili on..."
LU - DI - LO !!!
Moderni krivovjerci.
Giordano Bruno: Jesmo li mi sigurni da se planeti Sunčevog sustava okreću oko Zemlje?
Patricij Monceniga: Kardinale, osjećate li neku nesnosnu vrućinu u ovoj prostoriji?
Kardinal: Da, isto kao na Campe di Fioriju
u ovo doba godine.Teoretičar zavjere: CIA je ubila Kennedyja zbog ukidanja zlatnog standarda.
U močvarnom tlu, pronađeno je tijelo mladog muškarca, N.N. Očevid se nastavlja, iako detektivi tapkaju u mraku.
Mitsko biće koje nikada niko nije ni čuo ni video, ali je definitivno od njega nešto pročitao. Fantomsko stvorenje veoma slično Jetiju, Čupakabri ili, pak, Deda Mrazu; iako, naime, nema i najmanjeg dokaza da postoji, svi u njega veruju.
Elem, nastanjena na područjima oko Četa i Foruma, ova endemska vrsta ( koja to ustvari i nije ) se već godinama svojski trudi da ostavi kakav - doduše, virtuelni - trag o svom postojanju i slavnim trsiteljskim poduhvatima ali živog primerka koji diše i pije pivo do dana današnjeg NIKO ( pa čak ni jebeni Ber Grils; prim.prev.) nije ni upoznao a kamoli proverio njegov navodni pastuvski CV, a sumnjam da će se to promeniti i do onog dalekog trenutka u budućnosti kada za sto i kusur godina našeg dragog i voljenog Kaizena poput Volta Diznija budu zamrzli u jebeni kriogen, u nadi da će se kad-tad pronaći lek za smrtonosnu boljku koja ga je zadesila. Ipak, na ovom mestu bi valjalo - i to najviše iz razloga optimalnog trajanja ovog teksta - nabrojati par stidljivih primeraka koji se onako muški trude da ponesu tu laskavu titulu Jebača sa Vukajlije...ali me u tome sprečavaju pravila auto-cenzure koja sam nametnuo samom sebi ( koja mi, između ostalog, ne dozvoljavaju da govorim i o izvesnom autoru šarmantne pojave i štekarske fudbalske prirode i njegovoj "energetskoj" avanturi ). A i mogu nekako BEZ tih osam 'iljada minusa. Ne računajući duple naloge, razume se.
Treba, doduše, razumeti te hrabre ljude. Verovatno inspirisani ličnim seksualnim avanturicama ostvarenim širom virtuelnih društvenih mreža, ova gospoda su, prirodno, očekivali da svoj nepobitni dečački šarm iskoriste i na sajtu vrste Vukajlija gde bi do izražaja svakako došao i njihov isto tako dečački humor. E sad, da li zbog toga što to Bog nije dozvolio ili je, pak, Đavo navratio do Žargonauta i rešio da tamo i ostane, tek, pomenuti pristup je kod ponosnih, tvrdoglavih i izuzetno zajebanih Vukajlijašica naišao ( i dalje nailazi ) na neprobojan zid sačinjen od fora, fazona i igrica koje se obično završavaju sa sada već paradoskalnom rečenicom "Ne, nećeš jebati." Jer, u tome možda i leži glavni razlog nemogućnosti postojanja kreauture iz naslova - mi muški smo na Vukajliji konačno naišli na sebi ravne. A to je čudovište koje smo sami stvorili...idioti...
Džoni Kurajber: A ja, brate? Jebote - a JA?!?!
Txe Prof: Šta sad ti 'oćeš, Kurajberu?
Džoni Kurajber: Pa, JA jebem, bre! JA sam taj famozni Jebač sa Vukajlije!
Txe Prof: Nisi, brate. To je ljubav a to se ne računa...
Pojam kojim želimo opravdati neki nedostatak ili ograničiti neku pojavu tom simboličkom jednicom od 7 znakova. Naravno prečesto se koriste,ali istovremeno mnogi sudbinu koriste da zloupotrijebe vlastite minuse u opažanji i neracionalno korišćenje prirodnih resursa. Sudbina je izraz koji bi u nekom pojmovnom objašnjenju trebala predstavljat pogodno tlo za pesimističke optimiste ili ti optimistične pesimiste. No naravno kako je vokabular slab,onda je najlakše reći sudbina. Pa tako leptir padne sa bandere u vodu i prva pomisao je pa to je bila sudbina da se on popne na banderu,a da se prethodno niko ne zapita da li je ta bandera sagradjena tu zbog potreba ili zbog toga što je neko želio da ima u videokrugu banderu ?!
Jedna baka je šetajući obalom rijeke doživjela moždani udar. Dečak koji je bio u blizini u prvom momentu je mislio da je pijana. Kada je skontao o čemu se radi pritekao je u pomoć. No stare kosti nisu izdržale,baka je nastradala. Na vječnom oproštaju, sredovečniji gospodin je prokomentarisao " ma da se taj dan ona nije šetala i da je nije pokušao spasiti dečko koji je taj dan nosio majicu na ve izrez ne bi ona danas bila u vječnoj kući ,već bi vjerovatno umjesto te zlurade sudbine danas šetala istom tom obalom i stavila naočare,koje taj dan zbog sudbine nije bila ponijela ".
Uzvik detekcije baronisanja. Skraćeno od "O, jebote kakvih lovačkih priča se naslušah ovde, Sveti Oci i askurđeli".
- Ne znam sad odakle ni da počnem, a glupo mi malo ispašće da se hvalim. Uglavnom, evo samo primer jedan - kad sam bio kod Saleta Popovića na slavi, upoznao sam jedno sto tih kako ih zovete selebritija, da ne nabrajam sad, ali grandovci komplet, pa onda bilo tu i ministara, pa fudbaleri, glumci, znači svi. Kad je odmaklo malo, ja popio već dvajestak čivasa i vidim nešto me munulo u nogu dole, pogledam, a preko puta mene sedi Rada Manojlović i sve štiklom i smeška se. Izađem posle do vecea, ona za mnom u muški ve-ce, reko da li si normalna, videće nas neko, ona kaže neće, a tu baš pišo Saša Matić, posle sam mu se izvinjavao, ona navalila, reko ne smem danas posna slava, a i već sam u jednoj ozbiljnoj i dve kraće veze, kaže ona...
- Oj lovačkih!
- Evo ti Saletov broj, pa pitaj, čekaj.. Ovo mi nov telefon, stari sam dao...
- Da pogađam - Kemišu?
- Ej, kako si...
- Aj izlazi bre, treba da potrem.
Konstatacija da udane dame i dalje mogu orosit na druge muškarce, odnosno da imaju oči.
One slobodoumnije poduzmu i korak više, naročito ako je u pitanju mlada kurčetina, a njen dragi ne upire dovoljno.
- Proba sam kod one plave pume, ali me škartala i rekla mi da će me ispleskat ako joj se opet približim.
- Pa naravno, telac jedan, kad si napravia ispred njenih prija; zainteresirana je, ali glumi ispred prija jer je udana.
- Misliš?
- Rastrgala bi te kao lavica gazelu; jedino di bi te ispleskala je po guzici kad bi te prebacila preko koljena.
Napiši svoj broj na papirić i diskretno joj ubaci u torbicu.
- Što ako ne skuži?
- Skužit će, vjeruj mi, osjeća se velika vlaga u zraku, hehe.
Sjajan način da porastete u očima poštovalaca istih, bar privremeno.
Zapravo što je najbolje, šta god da kažete, nećete pogriješiti jer ma koliko veliki u nečijim očima bili, Džoni Štulić svakako liže masnu tepsiju posle ručka da se ne baci a onda mu mast curi niz bradu narednih pola sata; Neša Galija podrgine na silu kad popije pive samo da bi ispao faca u društvu, a Gale Kerber nosi gej rajf po kući da mu kosica ne bi upadala u oči. Neda Ukraden čak i prdne ponekad.
Dakle, to su obični ljudi koji su sigurno bar jednom u životu izgovorili rečenicu koja je vama na umu...
A: ...i ništa uglavnom, tu ti se mi raziđemo i nisam je video od tada. Nego, citiraću ti Milana Mladenovića: Kenja mi se.
B: Auuu brate, kako je to fino rekao. Mogao je da kruži i okoliša, da teškim stihovima opisuje životnu muku iz najtežih trenutaka njegovog stvaralaštva. Ali ne, sve je sažeo u tri reči, proste tri reči koje mi obični smrtnici možemo razmeti. Auh uzbudio sam se, idem sad da žrtvujem pile!
A: Super je to brate, dobar je on, al meni se stvarno kenja. Di je zahod?
Nepovrat propuštenih prilika kroz bahatu prizmu filmske replike zapaljenih sela. Svođenje računa na manje popularan način i omaž vozu na koji samo malo okasnismo. Kajanje.
:Radismo onako kako htedosmo i naravno pritom bejasmo valjani, časni i pošteni, već nam sutra nametnuše drugačije! Valjda smo se snašli! Ko danas dohvatio obojke a ko opanke bolji je makar onoliko od onoga što sutra neće ni toliko!... Fora, je l'? Hehe, jepse pesimisto!:
...
- Gazda da dovršim... i samo po još jednu! Duplo plaćam ako treba!
- Ne mere sine... propisi su propisi! Zatvaramo diskoteku!
- A juče je moglo... Pa dajte prijatelji, učinite! Čika Sreto vi me bar znate... Pa moj ćale je klarinet u vašem bendu svirao... Još jedna tura!
- Alo, decxko!
- Ali...
:pljus:
...Da zajebano, tako je... Ekskomunicirati te, tek onako, nenadano... jebeno, skoro kao suza mladih skviterki Lauša, da tako narodski reknem i kršnog Obilića spomenem, Vukovog zalizanog doktora medecine, oficira s ružom, Šmajsera... Pa da, i ja se povremeno rastužim i dozvolim sebi da mi pređe koja kap baklavice ili oka svetog tog... Prošlo je podosta, možda ne godina, kanda nedovoljno, ali 3 656-ti dan sigurno... prdalo se u čabar još onda i to većma mnogo, no ne samo tako javno i tako dramatično... Svi smo mi tako pomalo, pa se posle kajali, plakali, poistovećivali...
- Decxko, grudvaš se, aaa???
- Jok tebra, ja emotivac...
- Aaaa to... evo još šargarepicu umesto nosa i pesma! Ojhaa!
- Aaaa???
- Patetika... i to ona najgora!Hehe, razmišljam nešto, da su me onomad poslali u zatvor, eventualno stavili neku nanogicu, za npr. neko delo koje ću u budućnosti počiniti... :Hmmm! Kako bih kul ispoštovao taj pritvor, valjano:... bar bih imao neko opravdanje dangubljenja a ne epitet mrcine i parazita. Pa nisam ni ja nepismen, pisaću... Da pisaću, hehehe i nepismeniji su to radili i gluplji. Dobro, možda ne gluplji ali zar je to sad bitno, koristiću pseudonim, princ od Luvra, hehe, dobro je to, načitano, bolje nego Bole litar-litar. Luvr, haha... Jebem ti francuski zamak, kuj mu ime samo dadnu? I sve prvnje sprave tamo denuše! Ko u zatvor, dete im...
- Alo Đekile, decxko...
- Nije mi dobro... vidim duplo, my dear Hyde... Sve više sam s njom, čak i kad sam sam... Znaš, žena, opet vidim je, a ona više voli nežnu reč makar bila i glupa nego pametnu, ako je gruba... A često opet nemaš mogućnosti da kažes ono što ti je na srcu, pa da posle i stradaš! Premlatiće te i da ne progovoriš, da iza tebe ostane sramota ili ćutanje...
- Hahaha... ako se sećaš zajedno smo čitali Tvrđavu, nemoj mi te Mešine fore!
- Ne, ne, naprotiv... ja je čitam i dalje, iznova i iznova i proživljavam i dozivam, ponovo a opet drugačije!
- Na čemu si stari? Maksel devedestka, Đani, lepi Mića, budi Bog s nama nije valjda da si diro moje ploče Smaka???
- Egregor!
- U jebem ti sunce! Najbolje je da ti ipak malo odspavaš!
...
I eto opet se setih te štikle, više onoga iznad... pune su, ali ne previše, ja ih volem... opet jezik moj pogani bi brz pa zasra... a sad bar da ih samo malo, bar one prenesene pulzacije međuprostora...
Titititit...
Titititit...
- Kasniš, ustaj, ajde!
(Aukurac, opet ista priča... Ostalo mi još samo pola pive, mogu s nogu da dovršim čini mi se... a izbacuju me... ponovo! A ono kaže... tadadadadam!)
- POJZEENNN! Odoh!!
- Aa?
