Odlučio si da pogledaš sa ortacima najnoviji Spilbergov film. Naravno, to bi sve išlo glatko da živimo u srećnijem svetu gde se duga preliva svakog dana preko neba i gde devojčice skidaju tangice čim te ugledaju. I naravno, da kerovi imaju krila.

Ali ne, u ovom našem svetu, film ćeš pogledati samo ako se izlomiš kao jugo po atarima, gde usput moraš da preskačeš bare, gaziš krave i gađaš vanzemaljce korpama sa pijace koji te usput napadaju u tvom questu ka slatkoj pirateriji. Ali opet. Nećeš jebati.

Mjesto đe mrtvi žive.

Vrhunac kreativnosti nekih članova ovog sajta. Zasniva se na ideji da je knjiga iz koje su prepisali fazon izašla u tiražu od jednog primerka.

Kaže se ne samo za onog ko voli da troši, već i za onog ko dosta zarađuje ali nikad ne zna đe mu se pare "đedoše".

Legendarni duo izvođača čiste, izvorne krajiške muzike. Kontraverzni zbog stihova "Da zna bula kakva je slanina, nikad ne bi ljubila Turčina" i same pesme "Ja sam rođen đe džamije nema". Ali opet famozni i prepoznatljivi po nizu hitovu poput: "Sama pala, sama se ubila", "Evo brata", "Oj djevojko oja oja oja", "Nova Gara", "Đe si brate đe si imenjače", "Hajdučka vremena", "Zadnja piva" itd. Sve njihove pesme su čisti biseri, od kojih su najlepše uvrštene u "Antologiju modernog krajiškog zvuka".

Žare i Goci zabavljaju raju od Vankuvera do Melburbrna. Prepoznaćete ih po stasu i glasu, primetnoj muzikalnosti, širokom osmehu (fali im samo zlatan zub) i krasnoj narodnoj no[nji.

Tamo đe nema trave.

Univerzalan naziv za sve kineske radnje u Srbiji. Neki vlasnici su shvatili koliko ljudi zanemaruju njihove prave nazive, Chi Cho, Son Jam itd. (bilo koje dve reči, od po dva do tri slova, koje vam zvuče onako "kineski"), pa svojim radnjama daju maštovit naziv "Kineski butik/Kineska robna kuća".

Đe ćeš na kurac

Parče zemlje koje ima VIP mesto u srcu svakog gastarbajtera.
To je mesto đe staramajka živi sama i đe se oseća miris toplog kruva. Mesto na kom su jutra rosna, polja zelena, a sijeno kao dukat žuto... sijeno đe je mala prvi puta dala.
Tuđina je kao bedem teška, kao pelin gorka... Džaba novci i mercedes, džaba svila i kadifa. Džaba vruća kućna pomoćnica i njezina zanosna gu'ica.
Kad ne može ocu na grobu sveću zapaliti, kad ne može s' majkom slavu proslaviti.
Istrošen, ispijen, umoran... Ispunio je svima hiljadu i jednu želju. Ostao mu je samo još jedan kome nije ništa ispunio, jedan koga je najviše zapostavio...
Došlo je vreme... pemzija, ilegala, rodna gruda i... mrak.

Pomaže đe zataji sikira.

Kontra-mera hipertermiji. Onaj račvasti kraj čekića koji poništava dejstvo tupog dela. "Polako hajvanu, đe si navro?" nalepnica na braniku prerađenog Jugića sa dvostrukim bajpasom i dva čmara, naoko neugledne šklopocije koju si nameravao da prestigneš. Nameravao.

Ne pije se ništa. Nema se para pa se i ne ide u kafanu. Niko iz društva. Nema se ni za ispred dragstora. Kućne zalihe potrošene. Presušilo na svaku stranu. Nema se đe ni pozajmiti. Ništa. Iks. Nada. C.

Ali ne iz ugla ovih što nemaju. Izraz je podrugljiv, podjebantski, gađa đe je čeljade najtanje u tom trenutku, a to je novčanik. I obično pogađa cilj.

Katastarsko mesto đe bude crkva.

Radodajka koju možeš đe oćeš.

Mesto đe se meće USB .

Kad ga staviš đe ne treba.

Tamo đe je wifi, jebeš puding.

Đe svi Turci tu i mali Mujo!

Mjesto đe se najbolje vidi umijeće fudbalera.

Bezdan đe se bacaju majmuni i upadaju ljudi.