Kad od rane zore počneš da iz zajebancije pjevušiš neki najžešći narodnjak i cijeli dan ne možeš da prestaneš

Svaki lift pod ovom kapom nebeskom, kako u zemlji tako i u inostranstvu. Đe god je moja noga kročila, nema veze dal' je raspad baraka ili kraljevska rezidencija, svugdje ista nosivost piše, za toliko i toliko osoba ili toliko puta 75kg. Đe si vidio momka ispod stotinu kila?

Likovi koji smeju da se suprotstave nekom samo preko neta (Facebook, forumi, komentari na raznim sajtovima). A onda, kada u stvarnosti sretnu osobu koju su prozivali preko neta, prave se ludi ili se izvinjavaju.

Odlučio si da pogledaš sa ortacima najnoviji Spilbergov film. Naravno, to bi sve išlo glatko da živimo u srećnijem svetu gde se duga preliva svakog dana preko neba i gde devojčice skidaju tangice čim te ugledaju. I naravno, da kerovi imaju krila.

Ali ne, u ovom našem svetu, film ćeš pogledati samo ako se izlomiš kao jugo po atarima, gde usput moraš da preskačeš bare, gaziš krave i gađaš vanzemaljce korpama sa pijace koji te usput napadaju u tvom questu ka slatkoj pirateriji. Ali opet. Nećeš jebati.

Mjesto đe mrtvi žive.

Kaže se ne samo za onog ko voli da troši, već i za onog ko dosta zarađuje ali nikad ne zna đe mu se pare "đedoše".

Legendarni duo izvođača čiste, izvorne krajiške muzike. Kontraverzni zbog stihova "Da zna bula kakva je slanina, nikad ne bi ljubila Turčina" i same pesme "Ja sam rođen đe džamije nema". Ali opet famozni i prepoznatljivi po nizu hitovu poput: "Sama pala, sama se ubila", "Evo brata", "Oj djevojko oja oja oja", "Nova Gara", "Đe si brate đe si imenjače", "Hajdučka vremena", "Zadnja piva" itd. Sve njihove pesme su čisti biseri, od kojih su najlepše uvrštene u "Antologiju modernog krajiškog zvuka".

Žare i Goci zabavljaju raju od Vankuvera do Melburbrna. Prepoznaćete ih po stasu i glasu, primetnoj muzikalnosti, širokom osmehu (fali im samo zlatan zub) i krasnoj narodnoj no[nji.

Tamo đe nema trave.

Jedan nalog - jedan glas

Đe ćeš na kurac

Parče zemlje koje ima VIP mesto u srcu svakog gastarbajtera.
To je mesto đe staramajka živi sama i đe se oseća miris toplog kruva. Mesto na kom su jutra rosna, polja zelena, a sijeno kao dukat žuto... sijeno đe je mala prvi puta dala.
Tuđina je kao bedem teška, kao pelin gorka... Džaba novci i mercedes, džaba svila i kadifa. Džaba vruća kućna pomoćnica i njezina zanosna gu'ica.
Kad ne može ocu na grobu sveću zapaliti, kad ne može s' majkom slavu proslaviti.
Istrošen, ispijen, umoran... Ispunio je svima hiljadu i jednu želju. Ostao mu je samo još jedan kome nije ništa ispunio, jedan koga je najviše zapostavio...
Došlo je vreme... pemzija, ilegala, rodna gruda i... mrak.

Pomaže đe zataji sikira.

Direktan potomak automehaničara.

Mračna strana interneta, ne želiš da se uplićeš u to.

Kontra-mera hipertermiji. Onaj račvasti kraj čekića koji poništava dejstvo tupog dela. "Polako hajvanu, đe si navro?" nalepnica na braniku prerađenog Jugića sa dvostrukim bajpasom i dva čmara, naoko neugledne šklopocije koju si nameravao da prestigneš. Nameravao.

Ono sto imas trip da te gleda dok se presvlacis.

Ne pije se ništa. Nema se para pa se i ne ide u kafanu. Niko iz društva. Nema se ni za ispred dragstora. Kućne zalihe potrošene. Presušilo na svaku stranu. Nema se đe ni pozajmiti. Ništa. Iks. Nada. C.

Ali ne iz ugla ovih što nemaju. Izraz je podrugljiv, podjebantski, gađa đe je čeljade najtanje u tom trenutku, a to je novčanik. I obično pogađa cilj.

Katastarsko mesto đe bude crkva.

Mala kamera koja obično stoji na stolu za računara okrenuta ka zidu, sva prašnjava često obrasla paučinom "zbog redovnog korišćenja i čišćenja". Obično se koristi jednom mesečno, a nekada češće, desi se da se ne koristi čak po dva do tri meseca. Najčešće se koristi na skype-u ili u kasnim večernjim časovimana nekom sajtu za +18.

Radodajka koju možeš đe oćeš.