U kurac. Bemudete. Što baš meni ovo da se desi, k'o da sam na Boga kamenje bac'o.

Jos jedan u nizu fenomena sa,svima nama dragog,fejsbuka.Osecaj ugrozenosti pracen u kombinaciji sa strahom od nedovoljne primecenosti u drustvu kulminirao je stavljanjem nekog interpukcijskog znaka ispred maticnog imena,uglavnom crte tj. minusa(-) sve to sa namerom da osoba koja se oseca zapostavljenom bude medju prvima na listi online prijatelja svoga dragog, ne bi li je on primetio.

Gora pojava od bilo kakve retke neizlečive bolesti. Ovakva vrsta žena nije dovoljno informatički obrazovana da vam provali šifru za Fejsbuk, ali jeste sposobna da ( dok ste vi negde napolju ) otvori WEB HISTORY i prouči celu vašu sinoćnu sodomu i gomoru. Da stvar bude gora ovo ne zadržava za sebe već nabija na nos kad god može. Potomci ovakvih majki kasnije imaju probleme u seksualnom životu .

Niko ne zeli da cita online dnevnik.Niko.Nikoga ne zanima to sto su ti roditelji smor,ortaci nezreli a profesori te mrze.Jedini ljudi koji posecuju blogove su isti takvi pacenici ili perverznjaci kao sto sam ja koji tu dolaze trazeci tvoje slike u tangama.Mani se pisanja kupi neku fensi kamericu i kreni sa pomenutim slikama.

Česta pojava na Web 2.0 sajtovima.
Nastala od reči nik(engl. "nick/nickname") i trošiti.
Nikotrošači su ljudi koji se registruju na neki sajt sa odličnim nikom, i više se nikad ne uloguju. Samim tim zabranjuju novim(aktivnim) članovima da iskoriste isti nik.
Ovo se najčešće dešava na YouTubu gde ih nazivaju "namewasters".

Da bi iskoristili potrošeni nik, neki ljudi na kraju stavljaju tačku, ili Alt kod 0160.

Ovo se dešava prilikom čatanja, kada vam vas konekcija j**e, ili loše telefonske veze zbog vašeg kilavog operatera.

Jedini humoristički online časopis na svetu koji ima manje čitalaca od broja cipela gl. urednika, a traje pet (5) godina. A i jedini časopis u XY (eks-ju) državama čije ime samo (i jedino) urednik ume pravilno da izgovori.
Sadržina? Uglavnom pokradeni tekstovi i bajate slike (dominiraju smešne slike mačića).
Čitaoci su uglavnom drugari gorepomenutog urednika, pa se smeju sadržaju iz pristojnosti.

Nov način govora rasprostranjen među dobrim delom nove, informatički "pismene" generacije, koji raznorazne skraćenice iz online upotrebe, koje su bile stvorene radi ekonomičnije komunikacije, prenose i na međusoban razgovor licem u lice. Klasično pismeni ljudi (oni koji su redovno pohađali časove srpskog jezika i književnosti u školi) koji ne provode svoj život na netu, teško razumeju ovaj dijalekt i obično im zvuči kao niz neartikulisanih zvukova.

Trenutak u konverzaciji kada sagovornik, ogovarač, samo na kratko prekine laprdanje, pozove se navodno na degutantnost ili poverljivost ostatka priče, malo podigne svoj moral a mnogo više znatiželju kod druge strane, iako je već 99% sadržaja izneo.

To je vremenski interval od trenutka kad napisete vic na Vukajliji do trenutka kada Selenijum stavlja na njega svoj komentar copy/paste i palac na dole...

Prosecan "online" Srbin ne bi mogao da zivi bez ovoga. Pored Fejsbuka prva sledeca stvar koju ce ti ortak pokazati da koristis posle ugradnje interneta. Prosto receno, jedna divna, divna, divna stvar (ne znam kome da se zahvalim na tako divnom izumu) koja ti omogucava da zaobices ulicne prodavce i "legalno" ukrades zasticenu multimedijalnu svojinu. I sto je najdivnije od svega, DZABE JE!

Iako većina Srba ima grozan internet protok i sve pesme koje slušaju u kompjuteru, uveć će slušati pesmu na jutjubu, a ne preko Winampa. Pesma, pogotovu ako je neki spot, koči dvadeset puta, kvalitet pesme mnogo lošiji nego na winampu, međutim opet volimo da slušamo pesme ''online'' pa makar živcirali se što nam sve ostale stranice koče, a pesmu koja traje 3 minuta odslušamo za 5.

Apsolutno svaki dan na bilo kom raspustu prosečnog srpskog školarca (bilo da ide u osnovnu ili srednju školu). Svaki dan je copy-paste onog predhodnog.

svaki razred ima bar po jednog. To je osoba koja je uvek online i koja se "razume" u kompjutere. Na najprostija pitanja odgovara najslozenije moguce, a i kad prica trudi se da ga bas niko ne razume . U skolu dolazi bled sa podocnjacima do kolena, i naravno hvali se da uopste nije spavao , vec da je radio neki projekat na kompu. Obicno umisli da je normalan i da je omiljen u drustvu...

Matrix. Svet u kome živimo dok se naše telo snabdeva hranljivim materijama iz realnog sveta.

U ovom svetu, hrana je na slikama oficijelnih sajtova restorana ukusnija, kakva god ukus imala u stvarnosti. Poslovi koji se čitaju u online oglasima izgledaju lako i primamljivo. Fizičke aktivnosti u PES-u nikada nisu bile manje umarajuće, a opet sa tolikom dozom adrenalina. „Ljubav“ nikad nije bilo lakše naći nego na popularnim sajtovima za upoznavanje. Novine se udobnije čitaju online – ne prljaš ruke grafitom. Televiziju je interesantnije pratiti na youtube-u – izbacuju tačno one stvari koje vredi pogledati. Socijalizacija sa ljudima putem chatovanja ili popularnih socijalnih mreža čini da se osetiš kao Bog dok kreiraš sopstvenu sliku po sopstvenoj želji. Filmovi – imdb ruku pod ruku s torentom. Seks nikad nije bio dostupniji – jeste da je dvodimenzionalan, ali opet, izbor devojaka/momaka, situacija i okolnosti, nikad nije bio veći i na dohvat ruke. Škola je nepotrebna – tu je Wikipedia. Žurke su prevaziđene - uši sada stradaju od slušalica pod ”volumenom“ podešenim na MAX, a inače nezamenjivo dejstvo alkohola se kompenzuje psihičkom otupelošću zbog svesti da fizički, ipak, pripadaš svetu koji ti se ne sviđa i od koga uporno bežiš.

U današnje doba web 2.0 i mobilnih koji više znaju nego nekada megaračunari, definicije commodorea i spectruma već deluju kao pluskvamperfekat. A šta biste tek rekli na igricu koja je na lampaškoj tehnologiji (to je ona što je bila pre tranzistorske), gde ganjaš vanzemaljce pravljene na bazi lampica. Igrica koja guta 6 baterija, naravno onih AA.
E da znate da imam takav primerak. Koliko se sećam iz 1980. godine. I još uvek radi mada ne prikazuje dobro poene.

Omiljen "fataliti" određene grupacije učesnika foruma i svih vrsti online rasprava koji u nedostatku bilo kakvog argumenta udaraju po pismenosti sagovornika.Na taj način hrane svoj ego i u sebi stvaraju laznu sliku da je njihov sagovornik u najmanju ruku jeti ili čubaka koji od skole ima samo razglednicu sa letovanja u Canju iz 4-og razreda. U toku kucanja odgovora ovog tipa preovladava mišljenje "Oh Gospode kakav bednik, ni pravopis ne poznaje!"

To je onaj lik u ekipi čiji te entuzijazam iznova i neumorno začuđuje koliko i inspiriše.

Poseduje izgled kakvog se mnogi postide, pa se prepuste online-dating čarima, ali ne i on... Lovi nekonvencionalnim metodama. Ne kamuflira se (ne može), ne krije se (ne vredi), ne imitira zov parenja nišanjene vrste (jer osim što izgleda, čak i zvuči kao poderana foka) i žrtvi pristupa na frku.

Na kraju subotnje večeri, semafor pokazuje odnos ostvarenih pokušaja i uspeha:

Pojava koja se dešava kada neku oblast krenete detaljno da izučavate, ali pošto još niste profesionalac, ne možete je nazvati profesionalnom deformacijom. Npr. ako neko uči o web dizajnu, amaterska deformacija je da na koji god sajt naleti, počne da mu analizira dizajn, uočava raspored, smanjuje i povećava browser da vidi kako se sajt ponaša pri raznim uslovima i sl. Dakle u suštini identična pojava kao profesionalna deformacija, samo prisutna kod amatera.

Nokti u staramajke. Bojom najvise podsecaju na proprzene listove krompira, a mirisom na sir ili grcku salatu (u zavisnosti od debljine carapa koje ih pokrivaju).Odlikuje ih visok stepen cvrstoce, te se za njihovo potkresivanje vrlo cesto pribegava hirurskim zahvatima motornom testerom (u slucaju da sechice ne pomazu).
PS:Ukus je potpisniku ovih redova ostao nepoznat - traze se dobrovoljci i dobrovoljke da okuse nesto novo i tako doprinesu razvoju najkultnijeg web recnika na ovim prostorima.:)