Evolucija izlaska:

1. Korzo (1880-1959); šetalište na kom se išlo sa materom pod ruku, šmekale udavače, i u ekstremno drskim slučajevima istima se i prilazilo zarad upoznavanja. Prilika za distanciranu socijalizaciju, s' prvim mrakom svi idu kući, dalje se pišu pisma.

2. Žurka (1960-1999); na javnom mestu ili u privatnom prostoru, prilika kojom se plesom, razgovorom druženjem i zaljubljivanjem proslavljaju život i mladost. Socijalizacija u pravom smislu reči, oslobođena svih stega zahvaljujući seks-revoluciji '60-ih.

3. "Izlazak" (ca. 2000- ):
- Kukaš da ti tvoji daju pare, jer imaš 15 (ili 34, nebitno) godina i nemaš šta pametnije u životu da radiš (škola je samo moranje, hobiji nisu in)
- Iskukaš, pereš kosu i biraš kaiš do 22:00h
- Plačeš do 22:15h jer nisi pazario novu krpicu već nedelju dana (ako si žensko)
- Ideš ispred trafike na -20, jer moraš da se otkineš da bi se ponašao kako trend nalaže, a piće na mestu koje red propisuje košta koliko pola dnevnice tvojih roditelja, pa ćeš uzeti jedno iz obzira
- Stižeš (/donose te) u klub u 01:30h (jer si jako urban, gay je doći pre), na 280db piči muzika koja budi isključivo osećaje mržnje, usamljenosti i otuđenosti
- Počinješ da budeš jako nadrkan i opasan, đuskaš kao da je sve u tvom životu mafijaški zakomplikovano/podređeno svrabu u podnožju pupka; izvodiš ritualne plesove sa pripadnicima "ostalih polova", ako od seksa nema ništa, nikom ništa - nisi ni hteo (jasna stvar); ako pak za seks ima izgleda, vodiš, radiš, ali stavljaš akcenat na činjenicu da si to uradio iz čiste mržnje
- Ako si previše pijan da bi đuskao, kucaš svoje mafijaške poruke (sa naočarima na glavi, iako ni konobar ne vidi gde udara), pošto si već izdegustirao sve što jedan izlazak pruža, đuskanje je za pičke, naravno...
- Hvataš taksi i voziš se samo do polovine puta (uzeo si ono piće, sećaš se...?), stižeš u 07h i ispričaš se sa roditeljima koji piju kafu. "Jel' ti bilo lepo sine?" Kakvo je to pitanje! Pa nije to stvar toga je li bilo lepo...
- Ustaješ u 15h, posle serije povraćanja, dva tanjira supe i čaja od nane, oko 18h dolaziš sebi, i kapiraš da Facebook nacija zaslužuje da čuje za tvoj poslednji podvig

I na to se tvoj izlazak svodi. Da zadovoljiš formu. Vrhunac otuđenja, muzika (kao uvek jasan pokazatelj stepena evolutivnog napretka) nikad hladnija i besciljnija, sistem vrednosti kao da ga je Sadam Husein štrikao, što sa socijalizacijom sve zajedno - ne znam koliko ima veze. Nema veze koliko to košta (previše), ni jesi li upoznao nekoga zanimljivog (nisi), ni je li ti bilo lepo (nije). Ali bez "izlaska", provod nekako...

"Nije to to..."

Pa se mi pitajmo jesu li neki tamo Tadići, ili pre Nikolići krivi za mračnu izvesnost naše budućnosti.

-Ej, nemoj više tući tvoju rođenu ženu, znaš, to nije po evropskim standardima

Šaban: "Đe ste drkadžije, šta činite? Džepni bilijar, a? Boli vas kurac u dupetu, hehe... hhhrrkk!!(šlajmara ko glava kupusa izleće na zemlju). Što sam video pičku malopre, krv ti jebem...sisetine desetka! Digao mi se kurac, umalo se nisam ugušio, hehe...ima l' neke pičetine kod vas, a?"
Ja i ortak: "Ma evo čekamo Đoleta, nema ništa..."
- Slučajno nailazi naša koleginica. Upoznajemo ih.
Šaban: "Oh, pa niste mi rekli da poznajete ovako lepu devojku. Neću vam to oprostiti, hehe. Privilegija je upoznati vas, gospođice."
Ona: "Pa hvala...šta vi radite?"
Ja: "Ma evo čekamo onog mentola Đoleta...ne znam gde je dosad. Ne znamo gde nam je Đoka, da prostiš:))"
Šaban: "Što si bezobrazan, Vukiću...pa devojka je tu, kontroliši se malo. :okreće se njoj: Vidiš ti s kim se ja družim, samo me blamiraju. Nego, i ti si krenula dole? I ja idem, ajde da se sklonimo od ovih šabana pre nego što opet izvale nešto!"

Pitaju deca tatu, mrtvog nervoznog, nakon što mu je prokuvao jugo negde u nekoj čuki, gde nema ni divljih životinja a kamoli pitomih ljudi
- A šta ćemo sada da radimo?
- E sad ćemo deco da se slikamo
- Jupiii

-Milicija ce da dodje pa ce da vidimo!
-Mozes samo da mi ga poduvas i ti i milicija!

-Dirao si me za sisu recicu uciteljici!
-Mozes samo za kurac da me uhvatis!

-Mala dodji ovamo da te opalim!
-Mozes samo da sanjas!

Baba : "Sinko, budi se, došla je baba". *Ulazi u sobu*
Ijuuu, *čuđenje*, pa ovde samo od popa uši fale. *Izlazi iz sobe, nakon čega se čuje kritika upućena vašoj majci na račun vaše higijene i urednosti*

-Brate ajmo večeras na koncert Faith no more,ja nas vodim,dobio sam na kladzi dvaes iljada.Biće i ona mala nova komšinica na koju se ložiš,ide s drugaricama.
-Išao bi brate rado al moram sad za vikend da završim sto kuraca...smorio sam se.

-haha,vidi onog čoveka na vrhu one zgrade,piša sa nje!
-(ushićeno)gde,gde bre ne vidim!?
-iza onog drveta,koje je levo od onog spomenika,koji je pored zgrade ali se ne vidi od drveta preko puta nje...
-daj lepo objasni gde je,ništa te razumem!
-ovako,vidiš spomenik,pa pored njega zgrada,al možda je nećeš videti jer je prikriva ono drvo,koje vidiš možda i nije drvo...
-čekaj misliš na onu crvenu?
-aha
-pa gde je čovek?
-e jebiga,otišo dok ti ukapiro gde je zgrada...

Jao , Izvoli , evo kupila sam ti jedan lepi par zavesa da stavis u tvoju sobu da ti sunce ne smeta , nista narocito , mali znak paznje .

E hvala vam puno, baš mi je to trebalo.

- Mile, ponesi hoklicu i popni se ovde da izvadiš sijalicu iz lustera, crkla nam ona u kupatilu.

Roditelji: Ajde ustani više sa tog đavoljeg kompjutera
Ti: evo samo 5 minuta
(za tih 5 minuta uradis:
1. pgledas facebook
2. javis se prijatelju na msn
3. odigras 3-4 partije countera
4. odigras neku flash igricu online
5. posjetis vujakliju da postavis neku definiciju
6. i jos mnogo toga...)

zapravo nije jos pozz pozz je kad ja kazem da je pozz e sad je pozz pozz ljudi aj caos :D

Trenutno nemam love ni za kartu do Vranja,ali nece uvek biti tako i radujem se trenutku kada budem mogao da potrpam zenu i decu u kola i da odem do Rima,Atine,Pariza...,kao nekada sa crvenim YU pasosem,bez viza i drkanja na granici.Kao dete ,puno sam putovao nsa roditeljima i pamtim da nikada sa crvenim pasosem nismo imali problema ni na jednoj granici u Evropi,osim na nasoj u povratku,kada derikoze pocnu da nam carine stvari ....