Sto bi rekao Pantelija u svom testamentu (samo cu ja malo proformulisati) "Ko je ziveo u Srbiji,ni pakao mu nece tesko pasti"!

Krajnji nivo koncentracije i nemicanja s mesta. Nema teorije da ću da se pomjerim s ovog kauča sada.

Matrix. Svet u kome živimo dok se naše telo snabdeva hranljivim materijama iz realnog sveta.

U ovom svetu, hrana je na slikama oficijelnih sajtova restorana ukusnija, kakva god ukus imala u stvarnosti. Poslovi koji se čitaju u online oglasima izgledaju lako i primamljivo. Fizičke aktivnosti u PES-u nikada nisu bile manje umarajuće, a opet sa tolikom dozom adrenalina. „Ljubav“ nikad nije bilo lakše naći nego na popularnim sajtovima za upoznavanje. Novine se udobnije čitaju online – ne prljaš ruke grafitom. Televiziju je interesantnije pratiti na youtube-u – izbacuju tačno one stvari koje vredi pogledati. Socijalizacija sa ljudima putem chatovanja ili popularnih socijalnih mreža čini da se osetiš kao Bog dok kreiraš sopstvenu sliku po sopstvenoj želji. Filmovi – imdb ruku pod ruku s torentom. Seks nikad nije bio dostupniji – jeste da je dvodimenzionalan, ali opet, izbor devojaka/momaka, situacija i okolnosti, nikad nije bio veći i na dohvat ruke. Škola je nepotrebna – tu je Wikipedia. Žurke su prevaziđene - uši sada stradaju od slušalica pod ”volumenom“ podešenim na MAX, a inače nezamenjivo dejstvo alkohola se kompenzuje psihičkom otupelošću zbog svesti da fizički, ipak, pripadaš svetu koji ti se ne sviđa i od koga uporno bežiš.

Oh, meni, blagog li muzičkog ugođaja! Sergej miluje svojim talasajućim glasnim žičicama audio-vizuelni kompleks jednog, u srce pogođenog, čoveka. U stvari, ne čoveka, već ljudine, jer ljudina ne brine šta o njoj pričaju, ljudina ne krije da se raspamećuje od bensedina i sveže smiksanih numera Sergejevih kad mu muka srce mori.
Ta žena, žena sa deficijencijom srčanog lokaliteta, što gazi po egu našeg junaka, nastavlja da kidiše na gladne, a neiskusne gospodinčiće. Ta žena ostavlja za sobom uplakane grdosije dimenzija prosečnog terenskog vozila, kiteći ih karakterističnostima pretpubertetske curice koja je upravo odgledala Titanik i nije joj jasno što se Dikaprio ne trlja sa ženama u vodi kako bi se ugrejao i spasao.

Ali, nade ima! Ruke same klikću na jutjubov bukmark, naslov pesme se kuca gotovo refleksno, i pred mučenikom se stvara lik izražajnih jagodica, a dobroćudnih očiju, lik Sergeja Ćetkovića. Taj čovek zna šta je muka, te svoje iskustvo u plođenju mnogih mladih i starih, a dobrodržećih dama bezuslovno transportuje u ganglije povređenoga.

Povređeni ubrzo prestaje da cmizdri, lice gubi odlike brkatog smuđa, a junak je spreman za nov lov. Sergej iscelitelj.

To je kad te neko tuče, a ti kažeš "sad ću zvati mog velikog brata, on ima crni pojas, treći dan, pet popodne, pa ćeš da vidiš".

Svi znamo šta su seljački izrazi, a ja ću kao primjer navesti neke od najčešćih koji se mogu čuti u Banjaluci i okolini.

Iskreno,Da li ste nekada čuli nekoga da kaže: "E brate,ne'am pojma.A'e sad ću da ga yahoo-jem!".

- e, kevo. ja sam trudna.
- (kevi pozlilo)
- ...i mislim da ću da rodim.
- u, al si sad lupila i ostala živa

Rodjo, moram da priznam da ovo od tebe nisam očekivao. Ni na kraj pameti mi nije bio ovakav razvoj situacije. Ovo ti neću zaboraviti, i sigurno ću naći način da ti se odužim. Jednog dana.

je kad moj deda,u razgovoru sa babom kaže : "Kad jedno od nas dvoje umre,ja ću ići u Staracki dom" !

Kad neko izjavi :
"Obećavam svojoj vernoj publici da ću dogodine snimiti album."
Znači, majko, oče, braćo i sestre : nemojte se izenaditi.

Nezaboravna Novogodišnja žurka! Samo u klubu ''Garaža''. All inclusive. Uživo muzika, trubači u ponoć. Cena karte samo 55 evra....

- Stvarno ću plakat'.

To je onaj lik u ekipi čiji te entuzijazam iznova i neumorno začuđuje koliko i inspiriše.

Poseduje izgled kakvog se mnogi postide, pa se prepuste online-dating čarima, ali ne i on... Lovi nekonvencionalnim metodama. Ne kamuflira se (ne može), ne krije se (ne vredi), ne imitira zov parenja nišanjene vrste (jer osim što izgleda, čak i zvuči kao poderana foka) i žrtvi pristupa na frku.

Na kraju subotnje večeri, semafor pokazuje odnos ostvarenih pokušaja i uspeha:

cu da ostvarujem ove godine, lajkujuce sve moguce defke kako bih ljudima digla samopouzdanje da dusmani ne brisu!

Za detaljnija objašnjenja obratiti se interventnoj koja je ubila ko psa nenaoružanog dečka pre nekoliko meseci, a ja ću to opisati na svoj način u primeru.

Bolje ti je da prestaneš sa provociranjem jer ću te u suprotnom poslati u urgentni.

Omiljena zabava, uz jutarnju kaficu - daj da se prvo zasladim sportom a posle ću da predjem na kulturu, crnu hroniku i politiku.

Ironično i pomalo neugodno pitanje koje možeš čuti od devojke prilikom višeminutnog mučenja sa brushalterom, i nemogućnosti otvaranja istog. U prevodu bi značilo nešto kao - Pusti, ja ću!

Ono što je Floyd u automobilizmu, to je ovaj song u bokserskim, kik-bokserskim, karate, aikido i drugim borilačkim veštinama. Došli ste na lokalni meč mladih kik-boksera, budućih nada, iščekujete borbu, zagrejana atmosfera, i boom - organizator pušta pesmu. Istoimena pesma im podiže nivo samopouzdanja, čak ih toliko duhovno prosvetli da imaju na umu činjenicu da su oni odabrani, neki budući Italijanski pastuvi iz provincije koji će hrleti ka slavi i tituli šampiona. Voziće najbolji auto, imaće nalepšu kuću, skromnu i zgodnu ženu, a i sami će biti darežljivi prema sirotinji. Pesma se završava, blagostanje nestaje. Svaka nova spiritualnost biva zamenjena običnim makljanjem klinaca sa ulice. Ostao je samo fenomen "tigra" u najavi meča.

Iritirajući dovik vaših roditelja za vrijeme ručka, koji će upotrebiti rekordno mnogo puta u veoma kratkom vremenskom razdoblju ne bi li vas prizvali iz sobe da jedete. Iako ste prvi put dobro čuli, oni će ponavljati jedno te isto do besvijesti sve dok ne dođete, jer misle da ih nisi čuo. Na vaše "čekaj", "sekundu", "sad ću"...; su totalno oglušili.