Voljenje sebe. Ne neko prenabudženo, bez ikakvog razloga i potrebe, neko za raju i fotografe, već zasluženo i bezuslovno. Onaj tip ljubavi koji baba odobrava.
-Joooj, mrzim vas!
-Koga? Mene? Ne moraš me persirati...
-Ne, nego mrzim vas muškarce!
-Nevena, mislim da smo se usaglasili oko toga da ja nisam samo običan muškarac, nego da sam nešto više od toga. Ja sam ljubavnik.
-Odoh spavati sad.
-Idi Nevena, idi...
-Aj sanjaj me kako ti striptizetišem.
-Daj mačkici pusu
i ramenima
i bedrima
i karlici
i klavikuli
i koljenu
lijevom
pa desnom
i obrij noge, jebem te usta te jebem.-Hahaha! Eto ti i pjesma uz koju izvodim striptiz.
-Koliko ofena imam kod tebe, ladno bi mogao da te dodirujem po svakom dijelu tijela, da ti ramena rukama masiram dok ostali posjetioci striptiz bara ljubomorno gledaju u mene zajedno sa izbacivačima koji zastadoše u mjestu jer ti ih sasječe pogledom preko ramena, odmahnu im rukom i reče: ,,Prigušite svjetla!''
-Šta je ofen?
-Nešto tipa kredit, koji ne trebaš vraćati. Bespovratni.
-Aha.
-Nego, dobar izbor pjesme.
-Naravno da je dobar, kao i ja sama. Somewhere... someone fuck with this tune right now...
-Striptiz, nastavi, ti.
-Kako sam nekad seksi sama sebi. Nekad.
-I used to have sex with this song in background.
-Lažeš.
-Jesam ozbiljno haha
-Imaš sad dok me zamišljaš i bacaš ga.
-A ne, potrebna mi je tama jer ovu zvjerku iz gaća ja poželim u sebi kada je vidim. Ah, kako predivan kurac ja imam!
Obično, trenutak u kome se trudiš da uradiš nešto, mada ni sam nisi siguran da ćes uspeti načinom koji trenutno koristiš.
I tako, češce sa optimizmom, radnju privodiš kraju, kad ono, neočekivano zasereš, i čekaš da ti se tlo otvori pod nogama...
"Radovane, drž' ove tegle, med koji je tvoja baba specijalno za tebe sačuvala... (jedine koje su ostale od zemljotresa/ poplave/ vulkanske erupcije/ sušne godine/ najezde komaraca/ provale medveda/ Pere narkomana na gajbu, ili slične "katastrofe" )
...a znaš da je od ujeda pčele završila u bolnici !!!" - dernja se matori."Dobro ćale, misim nije joj ništa, eve držim ih" - zvuk negodovanja...
(pritom uzimaš jos 342 stvari usput i tegle stavljaš na vr' gomile, s' osmehom jebača na licu, onda bauljaš do frižidera, kad ono, inercija !!!
Sloumoušn efekat,ti se dernjaš NOOOOOOOOOOOUUUUUUUU, bacaš sve ostale stvari iz ruku, odbijaš se nogom od zida, radi ubrzanja, prelićeš 15 metara sa vetrom u kosi kao Supermen, 2 mikrometra od tegli, al kurac, oprem, munem, kako oćes, tegle padoše i kao za inat tebi razbiše se svom silom,mada samo sa 20tak santima visine tako da se med probio kod komšije na luster sa sprata ispod, a staklena prašina kroz kožu prodrla tebi u krv i oči i u obližnji tepih..."E do mojega!!!" - a kroz vuglu ti prolazi "theme song" Godfathera i prisustvo svoje sa'rane, dok otac, videvši to, s' izrazom Konana Varvarina na licu, vadi sačmaricu i okreće kundak nadole, u poziciju za golf udarac... u kome će tvoja glava najverovatnije primiti "dajrekt hit" ...
Osoba koja ti nije stvarno prijatelj, čak je možda i ne poznaješ, ali komentarišeš njene aktivnosti na fejsbuku i pritom se trudiš da komentari budu što ličniji, kako bi tvoji ostali fejsbuk prijatelji, pomislili da ti je taj stvarno prijatelj.
Shvatio si da imaš mnogo malo prijatelja na fejsu i počinješ potragu. Stepen potrage zavisi od stepena očaja, izraženosti tvoje asocijalnosti i osećaja ličnog dostojanstva.
I stepen: Nalaziš prijatelje iz osnovne ili vrtića sa kojima nikada nisi ni progovorio, koji nisu ni sigurni ko si ti, ali im je nešto poznata tvoja faca, pa prihvataju zahtev, zbog čega će se gorko kajati čim počnu tvoji komenatri:
(tvoj novi prijatelj)-kakvo ludilo bilo sinoć!obožavam vas,ljudi!
(ti)-I mi tebe obožavamo!Kakav/kakva si car/ica!II stepen: Nailaziš na brata/sesru/svastiku/prijatelja nekoga koga poznaješ i njemu šalješ rikvest, a on te iz ljubaznoti prihvata, iako mu nije jasno otkud to, kada se ni ne poznajete. U komentarima se najviše trudiš da ispadne kao da si ti mnooogo dobar sa njegovim bratom/sestom..kako ne bi shvatio koliko si jadan.
(brat/sesta..)-seko, prelepa si mi na toj slici!
(ti)-a da je vidiš tek uživo!lepotica!
(brat/sestra...)-jao, vidi moja seka se napila..hahaha..
(ti)-ma, daj, ludača nas sve navlači na alkohol!neću više da se družim sa tobom:)))III stepen: Svima za koje si znao si poslao zahteve, ali još je malo. Sada počinješ da lutaš fejsbukom i klikćeš na slike onih koji ti deluju mnogo kul!u komentarima se trudiš da oni shvate koliko si ti kul!Uvek se kreće od stranaca, da bi tvoje zahteve shvatili kao želju za internacionalnim poznanstvima, a onda se prelazi na domaće, i tu se otprilike opraštaš sa dostojanstvom:
(tvoj prijatelj stranac)-It was a great party last night...i love wild girls..
(ti)-ooo, you should come to serbia, we have the best girls and the wildest parties..
(tvoj prijatelj stranac)-nice to know:)))
(ti)-yea..man last night i almost died!..it was crazy!!!and girs..yeah..
Maksimalno ugoditi sebi, ne štediti ni na ćemu, kupovati pravu rubu, dovesti Mičua za 2 miliona jevreja prodati ga za 30, unajmiti tri kurve odjednom.
-Jesi zapamtio šta sve treba kupiti, pivo, meso, ćumur, mamac za ribe da ne moramo tražit gliste. Nemoj zaboravit ponjet šator.
-Al se ti rasipaš baš si ubo taj tiket.
-Jebiga znaš da sam ja tata kladionice, a mogo si nam i kod Bobija završit vutre da se pravo zgotivimo, onaj moj otišo na more nema ga deset dana. Evo ti pare.
-Ou biće ovo pecanje za deset, ako ne ufatimo soma kurac smo.-Mala večeras sam ti spremio ugođaj kakav nisi nikad doživila. Spremio sam svijeće, latice ruža, vino, večeru, šta sam ti sve spremio ni Ričard Gir to nikad nije uradio.
-Baš si duša, uvijek sam ja znala da si ti pravi muškarac.
-Samo smo mogli večeras i 69-ku probati da se pravo zgotivimo. Šta misliš o tom prijedlogu?
-Ako će biti sve kako si mi obećo, dat ću ti i drugi slot.-Zavaljo sam onaj bakar što sam skino sa đamije, biće ovo ludi dani za nas.
-Kako neće, nisam se puko već dva dana, ajd daj pare ja ću nam sve nabavit ti samo tu sjedi.
-Prvo ćeš nam otići kupit novi gan, na ovom se mukor mukedo počeo fatati, nove kašike i najvažnije završit kod Mrkija u njega je prvoklasna roba, jest da je skuplji, al ne razblažuje ga ko Đole.
-Hoću, sve ću ja to uzeti. Samo mogo sam nam i uzeti pamuka da nam trunje ne ulazi u sistem, da se pravo zgotivimo.
-Uzmi, nije beg nikad bio cicija.
Iliti srpski običaji. Mnogobrojna nepisana pravala koja se svakodnevno vrte u našem narodu kao razni rituali. Predstavljaju simbol Srpstva, i pružaju nam određenu dozu adrenalina za naredne ludarije, mada u svetu ostavljaju drugačiji utisak. Koliko god se mi time ponosili, Švabo i ostala banda misle drugačije. - Fucking crazy Serbs.
Umesto dobar dan, kaže se "što si doš'o koji kurac"!? - Određeno polje zapažanja u komunikaciji sa osobom Srpskog porekla jeste njegovo, koko drugi narodi zapažaju, nepristrasno ponašanje. Predstavlja dobrodošlicu i to je još jedno nepisano pravilo u nizu. Psovka rečnik krasi, stim da osoba koja se koristi istim stiče jači i veći autoritet, gledajući sa aspekta istog porekla.
Ku'ćeš hvala Bogu!? - Pazi sad. Takođe nepristrasan stav na račun drugoga, i za razliku od prvog nije propraćen psovkama ali je svakako jedna vrsta odjeba, ili pak odpozdrava - da se tako izrazim. Istina jeste, da mu je žao što sagovornik odlazi ali ipak nije dopustivo izraziti trunku emocije radi bolje reputacije, inače oko nje se sve i vrti.
Treći put Bog pomaže! - Možda glavni ritual, ali sigurno i najpoznatiji kod Srba jeste da se pri pozdravu ljube tri puta. Naravno u obraz, s desna na levo. Zašto tri puta? Jebiga kad volimo trojku... Ili pak da budem ozbiljniji, sve je to zarad svetog trojstva.
Oj Srbijo zemljo međ šljivama. - Bog nam dao šljivu, a đavo kazan za rakiju. Iako smo pravoslavan narod, hoću reći poprilično pobožan, ipak nije tako lako odvratiti se od poroka - rakije, jer kao što ste već upoznati, ni jedno slavlje nije proslavljeno bez već navedene. Iako šljivovica važi za najveći srpski brend, u Svetu je smatraju običnom brljom, jer su joj konkurencija obična obojena globalistička sranja!
Dok su Švabo i Englez na dvoru jeli prstima, Srbin je reko "boc"! - Jeste da je Srbin svojevremeno klao i jedne i druge, malo mi njih, malo oni nas, što nožem što viljuškom, ali ovom ne tako starom izrekom ne dočarava svoje umeće ratovanja već finoću ručanja. Mada kad malo bolje pogledaš i nije tako. Srbin više voli jesti prstima što je inače inat prema "bon tonu", i sa uživanjem ljebom briše mas' sa brade, sem ako nije okoreli četnik pa samo mlatne krpom po istoj.
Okreće se kolo sreće. - Pre bih rek'o, okreće se prase na ražnju. Ali isto je to. Ima li veće sreće od pečenog praseta? Ima! Pečeno jagnje, ali ne bitno sad, sve je to zavisno od mogućnosti. Kako bilo da bilo, prase je glavni akter u gojaznosti, s obzirom da se u proseku jede svaki drugi dan - 'ebiga nema se - a celo prase okrene bar pet puta godišnje: Za slavu, za Božić, za rođendan, za prvi maj, eventualno kad dođu rođaci iz dijaspore.
Milorade jel' ovo tvoj mitraljez? - Po nekom, da kažem, zvaničnom merenju Srbi su međ' prvih deset nacija u svetu sa ilegalinim posedovanjem oružija. Koji će im kurac? Pa sad, nije da glume neke kriminalce, iako ima i takvih, ali s obzirom da govorimo o tradiciji, jasno je o čemu je reč. Najčešće upotrebljivan je tetejac, čiji kalibar završi najčešće u okvir televizora. Primer: Mijatovićeva prečka. Ili pak u vazduh, jelte da se izbegnu povrede, uoči random slavlja: Slave, svadbe, ispraćaji, krštenja,.. pa čak i za vreme najvećih praznika mira. Nemojte se čuditi, pa to su ipak Srbi!
Da komšiji crkne krava! - Iako sa istim peče rakiju od kako je sveta i veka, večiti problem između njih dvoice jeste međa koja deli njihova dva placa. Šta je tu problem? Pa problem je onih pola ara što je Radenko prisvoio, na kvrano, dok se Milenku kćer udavala... Recimo da je tako. Zbog navedenog problema, pored dobrih odnosa kad se peče rakija i vrti prase, slede raznorazne tužbe i krvne osvete gde najčešće stradaju već navedene živuljke.
Četri slova ima ptića, na vrh kruna Nemanjića... - Činjenica da lakovane cipele i tvrd kurac nikada ne izlaze iz mode, tako ni šajkača sa kokardom ne izlazi iz tradicionalne nošnje srpskoga naroda. Večito ostaje kao sećanje na đeda Krstana koji je dvoglavog orla na čelendri poistovećivo levom glavom sa pra prađedom "Vidojem", i desnom glavom sa pra prađedom "Prokopijem". Ko to, ko to kaže da kokarda nije od crvenih kraka postojala prije..!
Srpska se truba sa Kosova čuje.. - Kako kaže Toma: "..Jer pesma je tamo gde na neko čeka". Definitivno najpoznatiji trdicionalni običaj u srpskom narodu jeste pesma. Tolke bitke su propraćene pesmama, iz kojih su dan danas ostali hitovi. Do duše ostali su kao hitovi četničkih pesama, ali neka vratiće se i one na svoje. Kako Švaba kaže: - "Bože kako je to lud narod. Gine a peva!"
- TRADICIJA BATO!!!
Podgorica, glavni grad Crne Gore, tokom svoje istorije imala je što je malo ko na ovaj svijet imao, prije svega premasu naučnika (zipa tebra ovo "premasu", da se zna da je vođe prvi put upotrijebljeno), filozofa i ostalih gadova što na grbaču države žive, ništa ne rade pod ovom kapom nebeskom i prdi im guzica i za izbore i za poplave i za Kosovo i sve za čime prost narod umije suzu puštit' o vikendu i većim svecima.
E, u takvoj sredini, bezbožničkoj, tu se Aristotel od milošte zvan Risto najjače izdvajaše. Familija mu bijahu otac i majka izbjeglice iz Grčke jer bijaše neko sranje zapalo Grčku pa ovi odma bjež' preko granice u Albaniju jer su tripovali da će se spasit tamo. No, kad viđoše u kakav Pakao su se našli, oni opet bjež' i stigoše do Podgorice ravne i tu mu se otac zaposli kao autolimar i poslije nekih tri godine dođe i Risto na svijet.
Da ne peglam sad sa pričom kako je odrastao, dobio prve brke, zamomčio se i ostalo, skočiću do nekijeh 15 godina kada se viđelo da je drukčiji u odnosu na ostale vršnjake. Na svakom času fizičkog oće on košarke, a ne fusbala ka ostali drugovi mu. Neka to, nego svi u srednju vele ajmo svi dolje u Budvu gostuje Who See u Trokadero a Risto veli kako ne želi da sluša govna te su isti Montenigersi i veli ajmo pare da skupimo da Pink Flojd dovedemo da nam svira na matursko, Shine on you crazy Diamond i ostale hitove.
Tu preživljava prvi atentat. Nijesu mnogi voljeli Pinka Flojda i vjerovatno tu treba tražiti uzrok za taj prvi atentat, ali, kako to i nije mnogo bitno za ovu priču, prođe sve to, prođe srednja, maturiraše uz Aca Pejovića i sve se učinje u prvi mah da će biti dobro i da će Risto od tada pa do kraja svojeg života provesti u sreći, miru i veselju.
Ali, sudbina je za njega druge planove imala. Nije moga na faks jer familija nije imala da mu plati to. Iako je izrastao on u finoga mirnoga mladića koji radi u Mex market, ima curicu i sve lagano ali Risto nikad nije bio zadovoljan time. Shvatio je nema se mnogo pa ne smije da se sanja, proklinjao je familiju i što se rodi među ovakve raspadove siromašne, ali, što će, ne može ništa, iz ove se kože u drugu ne može, BRATEU!!!
Završava on jedan dan smjenu u Mex u 10 sati naveče i ne oćaše mu se doma ići te on zapali malo na Goricu da iskulira. Stiže on na vrh sa bocom Bravo Multivitamin-a omiljenog mu pića, iskapi je za 37 sekundi i zapita sam sebe "što ja radim od života svoga jeba me pas" i "dal je Kosovo i dalje srce Srbije, srce Srbije, srce Srbije" i tu mu odjedanput sinu, potrefi ga nešto po sred mozga, odluči Risto da ga boli kurac za sve i hoće da ide na put oko svijeta i puca mu kurac i trk kući spremi ruksak odjeće, brašnjenik hrane, četiri sata sna i bijaše spreman da sa svojih 700 eura ušteđevine uzme autobus do Golubovaca u Zetu i tu na aerodrom sa prijateljem pilotom iz osnovne brže bolje kroz neku priču dogovori da ga pušti u avion za bilo koju zemlju. Koju, pitate se Vi! Koju? A nije bitno, jadan, koju bilo, jadan, ovaj pristade i krenu Risto za Japan. ZA JAPAN? Za Japan!
Poslije puno sati letenja, gdje je svoje mjesto u avionu dijelio je sa par kufera, stigoše, pozdravi se sa prijateljem, zahvali se na časti, ali, čim siđe sa aviona dolaze mu tri momka, svaki metar i ćevap i ovaj srednji mu veli "HADOUKEN" i zaslijepi Rista neka plava svjetlost i on pada u nesvijest. Ko zna koliko je dugo on u toj nesvijesti bio, budi ga miris ribe, ne može oči da otvori ali shvata da je zavezan za krevet a nepoznati glas mu se obrati ovim riječima:
- Dragi Aristotele, ti znaš da su CG i Japan i dalje u ratu!
- Kakvom crnom ratu? - zapita se Aristotel, još u nemogućnosti da otvori oči.
Ali, barem je saznao da razgovara sa nekim starcem.
- Đe sam ja ovo što je ova muka što sam vezan?
Starac ništa ne odgovori. Odjedanput Risto čuje TAHA TAHA TAHA, tri metka pa još tri pa još tri ukupno je izbroja 66, neko mu par trenutaka kasnije skidaše lisice, konačno progleda na oči svoje, prizor koji ga je čekao nije bio prijatan ni malo, na podu leži u lokvi krvi stari čiča izrešetan. Viđe Risto da se nalazi u nekoj staroj ćeliji, oko njega četiri momka kao vile građeni i konačno Risto ciknu
- Oće li mi ko objasnit što je ova muka?
Okrenu se ovaj najbliži do njega, zapali cigar i poče:
- Brate, ka što si i sam čuo, Crna Gora je i dalje u ratu sa Japanom a sve to datira iz početka 20. vijeka kad je neko mudo Crnogorsko otkinulo ruku sabljom prejakom Japanskom Samuraju. Tu su ovi iz CG mislili da je fajt gotov no Japanci ludi nikako ne mogu preć preko toga da ih neki šesti lik iz šeste države tako ponizi u ratu i evo skoro vijek tajne organizacije u službi vlade Japana se spremaju da krenu na Crnu Goru da vam jebu mater i vrate svoju ukaljanu čast a tebe su oteli jer su htjeli informaciju znaju da si na crno ušao u zemlju i niko ne bi zna da si nestao ali mi smo špijuni te je Milo poslao da pazimo ođe da se masu ne pomame Japanci, BRATEU!!!
Vrćelo se Ristu u glavu previše informacija, juče bijaše prodavačica u Mex a danas je u sredini rata te zatraži kocku šećera i malo vode i posle 2-3 minuta se povrati i konačno shvati da je ovo ono što je čeka cijeloga života, ovo je ta velika avantura, ovo je ono što želi:
- E pa fala vam momci na ovome aj mene sad vi recite kako ja mogu pomoći stvarno želim!!!
Osmjeh na licu ovoga do njega ga raspoloži i rekoše mu da su se nadali da će to reći i da imaju odmah zadatak za njega. Naime, izgubili su vezu sa Crnom Gorom pa treba Risto da se odmah vrati i obavijesti lično Mila Đukanovića o planovima Japanaca. Rado pristade Risto i evo ga u avion, piči put Podgorice, prva klasa, naočare, odelo sav u topu eeej, pa ne srijeće se prvi put Gospodar Milo, eeej, opet autobusom od Golubovaca do Podgorice i trk do restorana Maša i eno ga Milo sjedi za sto, pije mohito i razgovara sa nekim preko telefona i prosto odiše stilom nekim, tim, karakterističnim. Mala trema ufati Rista ali što se mora mora se, uputi se put Mila i na 20 metara od njega nailazi žutać ka od brda odvaljen i radi Ristu iz sve snage ŠARIJOUKEN te pada Aristotel na licu mesta mrtav.
Najčešće mesto gde ljudi iznose lične frustracije i stavove. Pre svega da kažem čast izuzecima, onima koji stvarno komentarišu pesmu, umirućoj vrsti. Inače da naglasim da nisam nacionalista i svako spominjanje za ili protiv nekog naroda je u duhu definicije i nije pisano sa namjerom da uvrijedi nekoga. Ako se neko ipak uvrijedi, ko mu jebe mater. Ako negde pomješam ijekavicu i ekavicu ne zamerite bre, izgubio sam se više u kojoj državi živim i kako treba da pričam bolan.
1. Tip: Onaj koji priča životnu priču
Prvo spominje neki trenutak koji je za njega ta pesma obeležila, zatim sledi opis kako je tačno došlo do tih događaja
Primer: "Eh ovo me podseća na leto 1983, kad sam upoznao jednu devojku u Crnoj Gori. Inače sam bio otišao na more. Sa bratom. Rođenim. 3 godine stariji od mene. Nosi broj 44. Predložio nam Zoki da odemo. Zoki je inače moj kum. Zokija sam upoznao kod Mileta u kafani. Mileta inače znam od detinjstva. Živeli kuća do kuće. Sad drži kafanu. Garant je lopov, čim je mogao da je otvori. Mamu mu jebem."
2. Tip: Anti-nacionalista
Nema veze sa Antom Pavelićem, nego anti-nacionalista u smislu da je protiv nacionalizma. Jedini je problem što se javlja i kad nema nacionalizma ni na vidiku. (A najčešće ga tako i prizove). Obavezno se poziva na Jugoslaviju, čak i kad pesma nema veze sa Jugoslavijom niti tim vremenom uopšte.
Primer: "Eh jebem ti politiku bilo je dobro dok je sve bila Jugoslavija, kad smo svi bili jedan narod, kad nije bilo važno da li si Hrvat, Bošnjak, Slovenac, Albanac ili normalan."
3. Tip: Nacionalista
Nađe desetu temu, poveže je sa nacionalnosti i onda napiše mišljenje. Inače ovde spadaju obavezno i oni koji ne znaju ni kako izgleda zastava ili grb njihove države, ali znaju da pišu o svom ponosu
Primer: "Prodajem metar drva (o ovome ćemo kasnije)
- Drva? Eh najljepša drva koja sam vidio bila su u Vukovaru. Dobro je što protjerasmo Srbe iz Vukovara. Jebem im mater."4. Tip: Englez
Najčešće tip čije ime na Youtube bude nešto tipa "Srpskiubica" ili "CroNinja" itd. Ko fol živi u Engleskoj ali eto slučajno nađe pesmu koja inače u nazivu sadrži sva naša slova
Primer: "I live in America, and I accidentally found this song. I don't understand the words but I love it. Kosovo is Serbia."
5. Tip: Pičkopaćenici
Nekako nekim slučajem je jednom jebo pre 40 godina pa ostatak života prepricava to i pati za tim
Primer: "Kristina volim te! Anđele moj, još te pamtim! 12.08.1957 <3 !!!!11 ."
6. Tip: Drvosječa
On prodaje drva.Primer: "Prodajem metar drva. Telefon "
7. Tip: Izlečitelj side
Fora stara 20 godina, toga se niko nije sjetio!
Primer: "Sidu leči"
8. Tip: Smrt dislajku
Sede satima i smišljaju najgore kletve da upute ovima što su dislajkovali
Primer: "Ovi što su dislajkovali da Bog da zatekli ženu sa komšijom u stanu, ispali kroz prozor, pregazio ih voz, silovao ih medved i onda pojeo."
9. Tip: Mučitelji
Tuče kera. Ko će znati zašto?
Primer: zar je potreban?
