Rečenica koja označava početak tuče u školskim dvorištima.

upisati jedan(ili poznatije kao kec,copan,dziber,bandera)u dnevnik

Glagol koji se u razgovoru koristi za obimne vremenske nepogode (grad, kisa...)

Kineski jezik, je u stvari grupa jezika, najgovorenijih u svetu, a najgovoreniji od te grupe je Mandarin.

Prica se da je kineski jezik nastao ovako -

Nekada davno davno, na dalekom istoku, postojao je samo jedan jezik, kojime su se sluzili i Japanci i Kinezi.
Posto su Japanci i Kinezi dva razlicita naroda, dodje i vreme da svako ima svoj jezik, ali ni Kinezi ni Japanci nisu hteli da 'izmisle' svoj jezik (kao neki zapadnije od njih) pa su se odlucili da jezik podele izmedju sebe.

Japan je dobio prednost da prvi bira sta ce iz jezika da odnese, i onda Japanci (onako pametni), pokupise skoro sve samoglasnike, i jedno dva tri suglasnika, a Kinezima ostavise sve suglasnike i jedan samoglasnik.
Kinezi nisu bili najsrecniji oko ove situacije, ali dogovor je dogovor, pa su morali da rade sa materijalom kojim su imali.
Posledice tog zaboravljenog, misticnog dana, se i dan danas mogu osetiti u kineskom jeziku.

Glavna atrakcija zoo vrta u Splitu.

Dve stvari koje Srbi jako često koriste, što u praktičnom, upotrebnom smislu a još više u prenesenom metaforičkom značenju.
Kolac se najčešće koristi za ograde-tarabe pa je često krunski dokaz u imovinsko pravnim stvarima-"Nema taj pijani geometar pojma, međa je kod ko'ca, još od stare Jugoslavije!".
Za tipičnog oca se kaže "Otac kolac".
Glogov kolac je poznat kao Vampir eliminator(vampir je srpska reč), nije potrvrđeno koliko je efikasan, a Sava Savanović je izmišljen lik, stoga nepodoban kao primer.
Konopac je u upotrebi najčešće za vezivanje marve i svega ostalog, dok je istovremeno i glavni deo omiljene uzrečice mnogih "Daj mi konopac da se obesim". Za tu svrhu se koristi posebna vrsta -Štranka.
U bogatstvu raznovrsnosti primene, Kolac i konopac se zajedno javljaju jedino kao poređenje sa nečim jako lošim - "E ovaj selektor, gde ih je samo skupio, ko s'koca i konopca"

ne, nije to ONAJ trenutak kad ti se sprema ultra mamojebna smrt pa ti sve prođe kroz glavu/pred očima... ne ...
to je jedan od onih(kako Milan Oklopdžić aka Mika Oklop u „CA blues” kaže, brajt moments...) svetlih trenutaka... samo, sa kapljicom(malom dozom) nekakve tuge/sete, možda i malko bedaka (onog propuštena-dobra-prilika bedaka)...
NEŠTO/NEKO te podseti na neki takav momenat i SVE, lavina emocija i asocijacija, kreće... i slike same piče dok si ti UKOČEN u tom deliću sekunde koji je za tebe jebena večnost... posle toga ili budeš u bedaku (tužan, jednostavnije rečeno) ili si u fazonu „de je taj pištolj/dop/most da se upucam/roknem/skočim”... sve u svemu, kad sad pogledam nije baš neki „bright moment”, ali meni bilo nekako lepo i znam da se to svima dešava iako budemo po malko tužnjikavi...

Prostor nad prostorima. Mesto svih dešavanja. Ol in van parti plejs.
Ako se nešto desilo, desilo se u avliji. Ako će se nešto desiti, definitivno će se desiti u avliji. Ako se nije desilo u avliji - nije se ni desilo.

Televizija ca crvenim logom i žutim programom. Nekad razbijač priče o nepravednim i ničim izazvanim sankcijama a danas promoter nepravednog i ničim izazvanog idiotizma. Njihova vizija, misija i poslovna politika su prilično nejasni, usled kardinalnog kreativnog zaokreta, od hleba ka igrama.
Startovali su Srbiju pričama o dvanaestak budala koje se izležavaju, pa skakuću i pokušavaju da nešto veeeliko filozofiraju, foliraju i plaču, a sve vreme mrze kuhinju(reality show VB). Sada školuju mlade buduće zvezde, koje prosečan gledalac može da toleriše 5 minuta mesečno.
Ako izbegnete reality, izbombarduju vas Lunom Lu, fenserkom koja i kad tone, misli da pliva.
Voditelji informativnog programa, kao glavni oslonci nekadašnjeg uspešnog imidža, su prošli skraćeni kurs hipnoze, bez polaganja ispita, samo fakultativno.Gledaju nas značajno, pa strogo, pa opet značajno i samo uvijaju obrve. Izgleda da rade u malim studijima, niko ne sme da pozove Mirjanu Bobić Mojsilović u goste-sve bi im porazbijala.
Njihova ciljna grupa je vrlo mlada populacija, oko 14 godina, te je moguća etapa u razvoju ove eminentne kuće da postane dečija televizija.

Dramaturg, reziser, dramski pisac i pisac, ali najvise pisac. Kako bi on mozda rekao, previse evropljanin da bi ga mogli zvati amerikancem i previse amerikanac da bi ga mogli zvati evropljaninom i srbinom, ali njemu to nije bilo vazno. Rodjen je 1948. u Beogradu a umro je 2007. u San Francisku. Autor je romana CA Blues i nekoliko manje poznatih kao sto su Video i Horseless. Ovaj prvi je najpoznatiji i predstavlja kultni roman mladih iz perioda osamdesetih. Mika Oklop je covek koji je sve svoje romane prvo proziveo pa napisao, ili obrnuto, nebitno. Tako bi on postavio stvari. Njegovi romani ne samo da se citaju, nego se i smeju, sanjaju, slusaju (zaista, cuje se fantasticna dzez i bluz muzika iz knjiga), ma zive se kao sto ih je i on proziveo, pre ili posle pisanja, niko ne zna, pa ni sam Mika Oklop. Ali to je sasvim nebitno.

Slovo koje se na bosansko-hercegovackom govornom podrucju polako gubi u prici,ali se jos uvijek drzi kad je pisanje u pitanju.
Po principu "skrati sve sto se moze skratiti", tako se izbacuje to slovo iz rijeci (dokle god nas razumiju na sta smo mislili)

Predmet čija primena odredjuje početak tri glavna životna doba.

Osnovni moto samoukih instruktora u lokalnim teretanama.

Gotovo izumrli običaj među mladima. Jedan od zadnjih stadija zagorelosti u ljubavi. Snimanje svoje ljubavne kompilacije uglavnom devojci na koju ste pukli.
Ako je u pitanju kaseta (a toga se samo mi malo stariji/20+ godina/ sećamo) išlo bi 6 stvari na A stranu, 6 na B a znalo bi tu svega da se nađe, Balašević, Čorbine balade, Gansi, sram me i napisat šta je sve smeđa traka istrpela.
Malo kasnije CD je ubio kasetu, došli su kompovi, pa pržilice, mp3, ilegalni download, moglo se na jedan cd stavit dosta tih mp3-ca ali su pravi romantici uvek radili audio CDove sa 12-20 pesama za dušu- i opet se plejlista nije puno menjala, tj. pratila je muzičku evoluciju osobe koja je pravila. Pravilo je bilo i da CD cover iscrtaš svojim crtarijama i ispišeš rukopisom i da na CDu obavezno piše njezino ime a morala je i da bude barem jedna pesma s njenim imenom.
Većina devojaka u to vreme više je padala na to nego na besna kola i zlatne kajle.
Danas su se stvari promenile još više. Ni CDa skoro nema, posle njega je došao DVD a šteta je 4,37 gb protraćit na 12 šugavih baladica. Pa je DVD nasledio blu ray, o tome da ni ne pričam. Alternativa je postao USB koji je koliko god praktičan apsolutni ubica svake romantike.

Sleng za ruku u pokeru u kojoj neko ima Žandara i Kralja ( J i K ).

Izraz označava destruktivnu radnju uperenu prema bićima ili predmetima koja se javlja impulsivno, izuzetno je agresivna, posledica je opšte isfoliranosti i ne bira mesto, niti sredstva za zadovoljenje svog izvršenja.
Smislena skupina reči vodi poreklo od jednog događaja iz serije Seks i grad, koji je toliko loše odglumljen od strane heroine Parker, da izgleda naturalizovano istinit. Naime, Keri i Miranda se zabavljaju pred Mirandino venčanje tako što odu u neku prodavnicu venčanica koja nije Vera Vang, Prada, Versace, dakle u neku gde po njihovim skromnim mišljenjima mogu da se zajebavaju sa jeftinim venčanicama napravljenim od zavesa (koje opet nisu Tom Ford, Armani niti Gucci), a koje je Scarlet O'Hara onomad iz bede morala da pravi.
Držeći maramice sa aromom mentola preko usta i nosa, sve zadržavajući refleks povraćanja, njih dve nekako sa dva prsta ispipaju po jednu venčanicu za svaku. Odlaze da probaju u garderobu gde nema stilske stolice, ogledala u pozlaćenom ramu, niti pedera stiliste, ali šta je tu je, kad je Helovin nek' je maskenbal...
Prva se u ogledalo gleda Miranda, izgleda kao šargarepa uvijena u toalet papir, nakon korišćenja iste kao dildo. Ona za sebe misli da je super riba.
Keri, uz pratnju muzike napetosti, hodajući kao supermodel (sa ergele), dramatično prilazi ogledalu, dok krep-papir šušti i već kao da vidi deveruše kako joj se smeju I VDRUG ... (na ruskom odjednom ...)
Panično počinje da zahteva od Mirande da joj otkopča venčanicu, jer će se ugušiti. Dobija alergiju, ma anafilaktički šok od ovog jebenog materijala, jer joj je koža i sluzokoža navikla samo na Louboten, Choo, Sander, a ovo je taaako steže... Miranda, kakva je udarena u mozak, ne ume da otkopča i Keri vrišteći zahvata svojim kandžicama smrdljivu, jeftinu venčanicu i počinje da je froncla kao da sutra ne postoji... Otkida, komada, cepa, razjebava panično, nenormalno, totalno do gole kože se sljuštava otkrivajući svoja leđa osuta koprivnjačom i polako dolazi do daha...
Appendix :
Ajde da prepričam i ostatak epizode za one koji su se kasnije uključili u program : Gucci, Prada, Big, kuckanje po laptopu, deadline, Armani, Jimmi Choo, 'Big' problem, Shoooooes, oh my god!, deadline, Big, kuckanje kolumne, Big, shoecolics, Manolo, Big, ....

Dve suprotnosti namenjene za bolji zivot

Skoro-pa zaštitni znak OBN televizije. Živi dokaz da glumačke bravure, tzv.talenat i strast Milice Milše mogu da dobace do još nekog živog bića i da se prime, kako u Srbiji, tako i van nje.

Trijumfalna završnica s pažnjom saslušane instrukcije kobjašnjatora.

Kada imamo tvrdu stolicu, naprezati rč iz sve snage ne bi li izbacili monstruma iz sebe.