Koštati

(Газда дотерива свеже печену ракију, трактор стаје пред капију а домаћица отвара капију.
Утерива трактор.
Гаси трактор, батрга да изиђе из њега видно ождеран к`о крмача.)

Газдарица Дана: Jаo црни Бране! Па штас радио? Ниси ваљда ождеран?
Газда Бране: Дед жено у кућу ил ће бити белаја преко уста! Мањивај ме!
Газдарица Дана: Јао мати моја и ождераног човека!!! (отрчава у кућу са рукама на glavi kukajući)

(Неколико минута касније.
Газда се батрга кроз авлију певајући.)

Газда Бране: ЕЈ кад сам усто и чизме обукО! ЕЈ трипут сам се са женом потуко! Ооо рук (запиње и пада и после неколико секунди колутајући очима устаје. Наставља да батрга лево-десно)
Еј свићеее зора! ЧУЈ гарава мојааа! ОООоооп та који ми је
(опет запиње и опет пада)

(Видевши то, дотрчава комшија са улице и помаже му да устане.)

Комшија Тоша: Ајде комшо устај бог те материн та видиш каки си се укаљо!
Газда Бране: Оооо Тодоре Тошо! Па дис ти!? Дошо си ко поручен! ЕЈ, наш кака је! Двајес гради а лепа ко мед. Мож лебац мочити у њу.
Комшија Тоша: Еј! Да знаш да бих могао! Него мани ти то твоје "лепа ко мед", него дај да ми то коштамо да видимо оћел ваљати.
Газда Бране: Та ди неће ваљати! Јаа пеко!
Комшија Тоша: Ајде давај. Ајде док ме ова моја караконджула није снимила. Штас се стисо ко маков кец?
Газда Бране: Држи коштај комшо па кажи јел ваља (вади из приколице и даје му балон са ракијом). Ако не ваља да ома у ђубре источим.
Комшија Тоша: (нагиње и потеже ко гусак) :мљац: У добрааа! Чек још мало да јој арому осетим. (нагиње опет) Е сад је још боља! Него, ајде ми лепо унутри па да ми то коштамо ко људи. Та нећемо вако на дворишту ко некрсти!? Још и да ме ова моја види па сам обро бостан.
Газда Бране: Е паметно диваниш Тодоре! Ајмо! Саћу ја овој мојој рећи да насече мало сувог па да измезимо уз чашу. Ај помози. Нешто ме ноге болу.
Комшија Тоша: Ајде, дај руку. Идемо.
(улази Тоша у кућу. У једној руци балон а другој држи Бранета око рамена да не падне)

Газда Бране: ДАААНООО! ДААААНО! Иди сипај ракију у флашу и давај чаше мени и Тоши и тркни насеци сувог меса да комша и ја искоштамо овај мој производ!
Газдарица Дана: ЕЕво Бране сад ћу! Седите.
Газда Бране: Ајде само Тодоре примакни ме столици. Ова ме костобоља стегла па не пушћа. (спушта га Тоша на столицу)
Тодоре седај ди ти воља, саће ова моја насећи мало.
(дотрчава Дана и меће чашице и тањир са сувим месом на сто)
Газда Бране: Е такоо! Ајде комшо да ми утврдимо каква је ова моја новопеченa. А ти бегај Дано док те нисам преко уста жвајзно!
Комшија Тоша: Да коштамо!
Газда Бране: Уздравље!
Комшија Тоша: Уздравље!
(дивани се воде, ракија се кошта а кобасица и месо се троше)

(10 сати касније)

(Упада Тоша кроз врата од своје куће, ождеран ко ласта)
Комшија Тоша: OPEEEET CAAAJKA IZ NOVOGAAA SAAADAAAA! AMAAAAAAN! ЈУЛО МОЈААА! ЕВО ТЕБИ ТВОГА ТОШЕЕЕ
Komšinica Julijana: TOŠО! Jes to ti?
Komšija Toša: JESAM JA SAM JULO MOJA DRAGA!
Komšinica Julijana: Jao vrag te одно! Opet si se oždero!
Komšija Toša: Jesam Julo moja. Ded meći dunju i nameštaj krevet. Umoran sam.
Komšinica Julijana: Јesi umoran. Pijan ko smuК! Та како не би био уморан! Disi bio ded govori!?
Komšija Toša: Bio sam малко у komšiluku Јуууло моја.
Komšinica Julijana: Pa di u komšiluku? Šta si radio u KOMŠILUKU пијандуро?
Komšija Toša: Bio kod komšа Branete, кoštali нову rakiju. Aj sad manjivaj me и daj lavor! Mislim da ona Бранетова љутара оће napolje. Нисам мезио доста.
Komšinica Julijana: Ta daću tи ja lavor preko glave sunce ti tvoje! I tebi i Branetu. Mrš u kupatilo alkoholna mušice! Vidićeš ti meni sutra kako ševa peva!
Komšija Toša: Juuulooo mojaaaa! Daaaj lavor! KIPI!
.....................................