Toliko se ruralizovao da ga i domaćice meću de mu mesto nije.

... ala si vredan.
Ovo je tipična uzrečica koju ti upićuju svi redom kada te vide da radiš neku zajebanu rabotu, a nikom ne pada na pamet da se i sami late posla posebno ako se to i njih tiče.

Situacija u kojoj, spoljni faktori dramatično ometaju normalno odvijanje procesa rada.

Neka izreka narodna, kontradiktorna samim tim ko svaka narodna izreka.
Govori o tome, da je svakom čoveku unapred zapisano kolki mu je, mislim život, odnosno vek i da će ga on odživeti do kraja, ma kakve ga bolesti saletale. To jest, svaki lek će da deluje kod njega, iz prostog razloga što mu nije suđeno da tad umre.

E, sad, danas bi bilo logičnija suprotna verzija: "Ko ima lek, taj ima i vek", pogledajte samo Medžika Džonsona na primer, mada ko zna kad okreneš možda je i Džeksonu suđeno da umre drugi put.

Opis za jednog ekstremno zajebanog lopova. Taj će ti maznuti i šunke koje vise u šupi, uzeće ti svesku iz torbe dok ste u pokretu, ukrašće Kurir, Alo i Večernje novosti sa trafike dok se prodavačica sagne po cigare koje je hteo da kupi, a da ne govorimo o gorivu. Tu je specijalista. Izvukao bi gorivo i preko kanapa.

Pošalica za opisivanje sitne i mršuljave osobe.

Kada nešto nije onako kako bismo mi želeli, kada ne pronalazimo sebe u onome što radimo, kada se ne osećamo prijatno u nekoj situaciji, ili pak kada nam se ne sviđa odeća koju imamo na sebi. U svakom slučaju, kada nešto ne štima, koristimo ovaj izraz.

Izraz kojim se opisuje visina dotičnog.

Nasleđe iz komunizma, aktuelno i danas, odnosi se na šefove i uopšte neradnike koji vole da šefuju

Опис јако високог фудбалера којег ниједна лопта не може да прелети. Било да игра у одбрани или нападу, неминован је његов додир са лоптом код сваке акције његовог или противничког тима. Врло иритантне особе које својом појавом подсећају на громаду, а покретима на кинески зид. Обично им игра ногом не улива неки велики потенцијал, а голови су дело горе већ поменутог дела тела.

Koliko god bio elokventan i sklon vađenju asa iz rukava što se tiče argumenata, ova fraza je jednostavno lakonski odjebisimus maximus koji vas poklopi kao plimni val stanovnike Sumatre iz 2004.
Osoba vam time nedvosmisleno daje do znanja da ta osoba nije vrijedna daljnje rasprave, već se dovodi u obzir i samo započinjanje iste.
Usto, nebitno je li u pitanje elementarno nepoznavanje materije ili posprdno izrugivanje.
Može označavati i osobu koja iskazuje izniman talent, ali još nije postao dovoljno poznat širokoj javnosti te još postoji određena bojaznost i sumnja u dotičnog; naročito u sportu.

Karakteristicni stil koji neka osoba fura.

Pravi oblik ove stare poslovice danas glasi: Ko natera da u čuda veruješ, taj i čuda stvara.

Izraz kojim možemo na duhovit način da nekom kažemo da znamo da ima telefon kada se pravi blesav nakon pitanja: "Ima li neko kredit za poruku?"

Taj još silazi samo desnom niz stepenice, kao klinac od 3 godine i dva meseca,onako tek kad prohoda pa samo zna desnom niz i uz stepenice. Koristimo za lika koji je naučio neki fazon i sada ga stalno upotrebljava. Može i da prođe za neku nafuranu malu koja misli da je riba,a kurca još nije videla,a i neće u skorije vreme.

upravo tako

Uslovno rečeno, izražava nezainteresovanost ili nedovoljno ili totalno nepoznavanje neke teme. Uslovno, jer oni s kojima razgovaramo zapravo i ne treba da primete kako razmišljamo. Tako je jer neodređenost i nepreciznost izraza, za majstore upotrebe istog, služi kao odlična maska.

Još jedno naučno otkriće do koga su došli naučnici sa univerziteta u Masačusetsu u saradnji sa kolegama sa univerziteta Columbija. Žvakanje vam održava budnost, povećava uzbuđenje i poboljšava razmišljanje.
U tačnost toga su se uvjerili svi oni koji su zaspali sa žvakom u ustima ili oni koji (poput mene) imaju komšinicu koja žvaku ne vadi ni dok jede, a da pri tom ne zna da sabere dva broja bez digitrona. Žvakanjem je jedino dobila vilice kao u pit-bula.

Ортак који је био на врхунцу славе, омиљен у друштву, прави лаф, шмекерчина. Е онда је све успео да засере. Увалио се у говна до гуше, дословце отишао у курац. Дужан ко Грчка, није га било нигде и само њему је знано како је преживљавао. И онда после тмурног периода враћа се у пуном сјају. Како? Опет, то само он зна. Све се враћа на старо, опет омиљен у друштву, можда и више него први пут. Опет је све лепо, бајно и сјајно, само што је после толико година бедака стекао неко искуство, па се сад понаша зрелије. И свима је драго због тога, чак и они који га не воле поштују га. И заслужио је њихов наклон. Једино што постоји бојазан с обзиром на историју да не понови све наново...

Svaki student željno iščekuje svoj diplomski rad k'o seljak da mu se krava oteli, zato što u tom periodu ne daje mlijeko, a i prinova u štali dobro dođe, jerbo će u očima svojih komšija da izazove zavist zbog povećanih dohodaka i tako svrstati sebe međ' bogatije ljude tog krajolika. To je prilika kada se okupi najuži dio porodice kako bi svi zajedno mogli da saslušaju svoj ponos sela kako izlaže svoj rad, jedinog iz tog kraja koji završava neke studije. Na svečanost su pozvani njegovi najbolji prijatelji, djevojka, te naravno oni najbliži iz familije. Na stolu u sali se nalaze mnogobrojni pokloni za profesore i žiri koji daju konačnu ocjenu.

Na početku izlaganja kod našeg studenta Bogde gaće se tresu k'o u gole kurve na njivi kad je svodnik izbaci iz auta zato što se zaljubila u svoju mušteriju i nije mu uzela pare. No, kako vrijeme teče, Bogda dobija na samopouzdanju i sala puca od njegovog znanja, a okupljena familija se diči svojim zlatom. U očevim očima suza se nakuplja k'o vlaga u podrumu, dok majka ne štedi na suzama, pa ih ispušta k'o da su Nijagarini vodopadi. Djed je došao u svojim novim opancima koje je nalaštio crnom „Ajakablar ičin“ kremom za obuću iz Turske, a Bogda, ne stideći se svoga djede, još jačim, ali drhtavijim glasom izgovara riječi gledajući ga u oči i čineći tako događaj još napetijim. Bogdina stara, bolesna baba je takođe prisutna, drži svog doživotnog saputnika za ostarjele ruke i divi se repertoaru riječi svog unuka, iako ne razumije ni jednu riječ i sve što govori za nju je špansko selo. Kako se svečanost približava kraju, tako i kod pristunih raste adrenalin i jedva čekaju da se to sve konačno završi, a i Bogdinom teči bi to bilo drago, jer su ga guzovi već počeli da bole od sjedenja na tvrdoj stolici. Bogda naposlijetku završava svoje izlaganje, a profesori lagano privode kraju diskusiju o radu. Diplomirao je sa ocjenom 10.

Nastaje aplauz k'o da je došao sam Barak Obama na svečanost. Prilazi ćaća, čestita svome sinu jedincu, pa i profesorima koji se čude jačini stiska njegove pesnice otvrdle od čestog kovanja željeza u njegovoj maloj radnji, a mati je već zagrlila svog sina stežući ga k'o boa kada uhvati svoju žrtvu. Ubrzo se svi izljube, po triput, naravno, te naposlijetku se fotografiraju za vječnu uspomenu iz studentskih dana, dana kada je Bogda žario i palio studentskim domovima u kojima je očas posla znao da oprca cijeli sprat spremnih studentica koje su stojale u redu da ne bi koju dvaput otrsio. Naravno, ovo za studentice je preuveličano, ali Bogda je zasigurno bio jebač, teži u svojoj kategoriji, ali kao i svakom drugom živom biću, tako se i njemu desila ljubav sa jedrom, rumenom brđankom sa kojom je prošao sito i rešeto u tim danima i sa kojom se na kraju svečanosti iskrada iz sale i odlazi da u tišini, oči u oči sa svojom izabranicom proslavi veliki trenutak njegovog života. I tako, dok okupljeni sa prozora gledaju mlađani par kako izlazi iz dvorišta fakulteta, polako se okreću prema vratima i napuštaju salu, a ponosni roditelju u isti tren izgovaraju: „To je moj sin...“.