Toliko se ruralizovao da ga i domaćice meću de mu mesto nije.
A: Pa onda staviš i malo belog luka.....
B: ( usklikom) Taj fazon!
... ala si vredan.
Ovo je tipična uzrečica koju ti upićuju svi redom kada te vide da radiš neku zajebanu rabotu, a nikom ne pada na pamet da se i sami late posla posebno ako se to i njih tiče.
Pao je sneg i naravno prekrio puteve tako da automobili i sa lancima jedva izlaze na kraj, a čistači snega ne prolaze mojim krajem. Latim se lopate i krenem da čistim svoje parče ulice, a i šire. A komšiluk prolazi, neki me belo gledaju, ali generalno me svi smaraju svojom moralnom podrškom od koje i te kako nemam vajde.
- Srećan rad komšija, ti si najvredniji ovde ......
I drugi su izašli da čiste svoje parče ulice ali, pogađajte, većina nije.
Neka izreka narodna, kontradiktorna samim tim ko svaka narodna izreka.
Govori o tome, da je svakom čoveku unapred zapisano kolki mu je, mislim život, odnosno vek i da će ga on odživeti do kraja, ma kakve ga bolesti saletale. To jest, svaki lek će da deluje kod njega, iz prostog razloga što mu nije suđeno da tad umre.
E, sad, danas bi bilo logičnija suprotna verzija: "Ko ima lek, taj ima i vek", pogledajte samo Medžika Džonsona na primer, mada ko zna kad okreneš možda je i Džeksonu suđeno da umre drugi put.
-Mogli smo da izginemo u Sićevačkoj klisuri, jer ovaj ludak vozi ko nenormalan.-
-Epa, Bog vas čuvao, ko ima vek , taj ima i lek.-
Situacija u kojoj, spoljni faktori dramatično ometaju normalno odvijanje procesa rada.
Juče u jednom od beogradskih kafića:
Kelner odmeravajući razgolićenu devojku za susednim stolom:"Izvolite dve kafe i dve kisele."
Gost:"Ali mi smo naručili dva piva!"
Kelner, dok očima guta tek pridošlu lepoticu još laganije obučenu od gorepomenute gošće:"Izvinite, ceo dan grešim, ali ovo su nemogući uslovi za rad!"
Opis za jednog ekstremno zajebanog lopova. Taj će ti maznuti i šunke koje vise u šupi, uzeće ti svesku iz torbe dok ste u pokretu, ukrašće Kurir, Alo i Večernje novosti sa trafike dok se prodavačica sagne po cigare koje je hteo da kupi, a da ne govorimo o gorivu. Tu je specijalista. Izvukao bi gorivo i preko kanapa.
-E, jesi čuo Deki Lopov, prodaje naftu za sitnu lovu.
-Lako je njemu, on bi izvukao i preko kanapa.
Pošalica za opisivanje sitne i mršuljave osobe.
-E, 'naš koga sretnem juče? Onog lika što je šanirao parfeme i cvidže po studenjaku.
-Onog malog? Taj, kad duva vetar, stavi u svaki džep po ciglu.
-E, taj, taj!
Kada nešto nije onako kako bismo mi želeli, kada ne pronalazimo sebe u onome što radimo, kada se ne osećamo prijatno u nekoj situaciji, ili pak kada nam se ne sviđa odeća koju imamo na sebi. U svakom slučaju, kada nešto ne štima, koristimo ovaj izraz.
Primer 1.
Ortak 1: "Čujem, raskinuo si sa Marijom"?
Ortak 2: "Da, nije to taj padež više"!Primer 2.
Ortak 1: "Brate, što si batalio faks"?
Ortak 2: "Ma nije to taj padež, sad učim tesarski zanat".
Izraz kojim se opisuje visina dotičnog.
Aca- Brate, ko je taj Mile?
Mića- Ma, onaj, ima sto metara, ljubi štok od vrata, kad ulazi u crkvu. Taj je ljubio vrata gde niko nije!
Opis jako visokog fudbalera kojeg nijedna lopta ne može da preleti. Bilo da igra u odbrani ili napadu, neminovan je njegov dodir sa loptom kod svake akcije njegovog ili protivničkog tima. Vrlo iritantne osobe koje svojom pojavom podsećaju na gromadu, a pokretima na kineski zid. Obično im igra nogom ne uliva neki veliki potencijal, a golovi su delo gore već pomenutog dela tela.
-Mile: E u kurac! Kako ovako mlitavo šutira, a ostalo još 2 minuta do kraja!?
-Đole: Čekaj, imamo korner.
-Mile: Ma nema ništa od toga. Tu je Mertesaker, njega nema šanse da preleti!
-Đole: Pa možda sad krene nogom.
-Mile: Ma nema šanse...taj bi i penal glavom pucao.
Nasleđe iz komunizma, aktuelno i danas, odnosi se na šefove i uopšte neradnike koji vole da šefuju
A - Kad će bude plata?
B - Će bude, i vi neradnici kad čekate platu, jebem li ga kude ovaj zemlja ide!
A - Nesam ja neradnik!
B - Ne bre nesi, samo voliš rad u debeli poljski hlad!
A - More ladovina si je milina! A ja sam član partije, ne trebam da radim ko vi golje!
Koliko god bio elokventan i sklon vađenju asa iz rukava što se tiče argumenata, ova fraza je jednostavno lakonski odjebisimus maximus koji vas poklopi kao plimni val stanovnike Sumatre iz 2004.
Osoba vam time nedvosmisleno daje do znanja da ta osoba nije vrijedna daljnje rasprave, već se dovodi u obzir i samo započinjanje iste.
Usto, nebitno je li u pitanje elementarno nepoznavanje materije ili posprdno izrugivanje.
Može označavati i osobu koja iskazuje izniman talent, ali još nije postao dovoljno poznat širokoj javnosti te još postoji određena bojaznost i sumnja u dotičnog; naročito u sportu.
2005.
- Šta radiš ovdje sama na klupi, malena?
- Čitam knjigu Paula Coelha Alkemičar.
-Tko je taj čiko?-Znaš ti da su izvanzemaljci zapravo porijeklom iz Vranja?
- Ko ti je to reka?
- To ti je prema čuvenom Deretiću.
- Tko je taj?2017.
- Jesi čuo da je Salah potpisa za L'pool za skoro 40 milki?
- Tko je taj?
- Ma lik je eksplodirao u Romi.
-Jedino je ojačao klupu, jedinu eksploziju koju će doživiti u L'poolu je ako se raznese vikući Allah akbar.
Pravi oblik ove stare poslovice danas glasi: Ko natera da u čuda veruješ, taj i čuda stvara.
Izraz kojim možemo na duhovit način da nekom kažemo da znamo da ima telefon kada se pravi blesav nakon pitanja: "Ima li neko kredit za poruku?"
A-Ima li neko kredit za poruku?
B-(pravi se lud)
A-Ajde, ne pravi se blesav, daj telefon, šta si ga sakrio k'o vitez Koja?!
Taj još silazi samo desnom niz stepenice, kao klinac od 3 godine i dva meseca,onako tek kad prohoda pa samo zna desnom niz i uz stepenice. Koristimo za lika koji je naučio neki fazon i sada ga stalno upotrebljava. Može i da prođe za neku nafuranu malu koja misli da je riba,a kurca još nije videla,a i neće u skorije vreme.
I:Vidi onu malu,izbacila sisu i utegla bulju,a još samo desnom silazi niz stepenice.
II: Mala,ma činiti se.Ima ona sigurno 15.
I:Da,da...
Uslovno rečeno, izražava nezainteresovanost ili nedovoljno ili totalno nepoznavanje neke teme. Uslovno, jer oni s kojima razgovaramo zapravo i ne treba da primete kako razmišljamo. Tako je jer neodređenost i nepreciznost izraza, za majstore upotrebe istog, služi kao odlična maska.
Gledaš tekmu sa ortacima u novom stanu. Ulazi žena:
- Ljubavi, da uzmem svilenu ili pamučnu posteljinu za krevet? Ja sam za pamuk, ali ovih dana svašta prodaju kao 100% pamuk, pa sam htela da znam šta ti misliš.
- Taj neki fazon.
--------------------------------------------------------
Ortak baca random spiku:
- Jel' beše oposum ima kost koja mu kitu deli na pola?
- Taj neki fazon.
Još jedno naučno otkriće do koga su došli naučnici sa univerziteta u Masačusetsu u saradnji sa kolegama sa univerziteta Columbija. Žvakanje vam održava budnost, povećava uzbuđenje i poboljšava razmišljanje.
U tačnost toga su se uvjerili svi oni koji su zaspali sa žvakom u ustima ili oni koji (poput mene) imaju komšinicu koja žvaku ne vadi ni dok jede, a da pri tom ne zna da sabere dva broja bez digitrona. Žvakanjem je jedino dobila vilice kao u pit-bula.
- Gospođo, uzmite prasetinu, odlična je!
- Mladiću, prekinuli ste me u pola rečenice. Kakav je to način?
- Vidite... Čitao sam da žvakanje poboljšava rad mozga. S obzirom na glupost koju ste upravo odvalili, primjećujem da vam je mozak u disfunkciji i cijenim da biste trebali pojesti barem dva ovala pečenja i pet do sedam punjenih paprika kako bi ga koliko-toliko vratili u normalu. Pošto je kasno morali biste da počnete odmah. Sreća vaša pa ste na slavi, inače bi neko morao da pozove hitnu pomoć.
Ortak koji je bio na vrhuncu slave, omiljen u društvu, pravi laf, šmekerčina. E onda je sve uspeo da zasere. Uvalio se u govna do guše, doslovce otišao u kurac. Dužan ko Grčka, nije ga bilo nigde i samo njemu je znano kako je preživljavao. I onda posle tmurnog perioda vraća se u punom sjaju. Kako? Opet, to samo on zna. Sve se vraća na staro, opet omiljen u društvu, možda i više nego prvi put. Opet je sve lepo, bajno i sjajno, samo što je posle toliko godina bedaka stekao neko iskustvo, pa se sad ponaša zrelije. I svima je drago zbog toga, čak i oni koji ga ne vole poštuju ga. I zaslužio je njihov naklon. Jedino što postoji bojazan s obzirom na istoriju da ne ponovi sve nanovo...
Svaki student željno iščekuje svoj diplomski rad k'o seljak da mu se krava oteli, zato što u tom periodu ne daje mlijeko, a i prinova u štali dobro dođe, jerbo će u očima svojih komšija da izazove zavist zbog povećanih dohodaka i tako svrstati sebe međ' bogatije ljude tog krajolika. To je prilika kada se okupi najuži dio porodice kako bi svi zajedno mogli da saslušaju svoj ponos sela kako izlaže svoj rad, jedinog iz tog kraja koji završava neke studije. Na svečanost su pozvani njegovi najbolji prijatelji, djevojka, te naravno oni najbliži iz familije. Na stolu u sali se nalaze mnogobrojni pokloni za profesore i žiri koji daju konačnu ocjenu.
Na početku izlaganja kod našeg studenta Bogde gaće se tresu k'o u gole kurve na njivi kad je svodnik izbaci iz auta zato što se zaljubila u svoju mušteriju i nije mu uzela pare. No, kako vrijeme teče, Bogda dobija na samopouzdanju i sala puca od njegovog znanja, a okupljena familija se diči svojim zlatom. U očevim očima suza se nakuplja k'o vlaga u podrumu, dok majka ne štedi na suzama, pa ih ispušta k'o da su Nijagarini vodopadi. Djed je došao u svojim novim opancima koje je nalaštio crnom „Ajakablar ičin“ kremom za obuću iz Turske, a Bogda, ne stideći se svoga djede, još jačim, ali drhtavijim glasom izgovara riječi gledajući ga u oči i čineći tako događaj još napetijim. Bogdina stara, bolesna baba je takođe prisutna, drži svog doživotnog saputnika za ostarjele ruke i divi se repertoaru riječi svog unuka, iako ne razumije ni jednu riječ i sve što govori za nju je špansko selo. Kako se svečanost približava kraju, tako i kod pristunih raste adrenalin i jedva čekaju da se to sve konačno završi, a i Bogdinom teči bi to bilo drago, jer su ga guzovi već počeli da bole od sjedenja na tvrdoj stolici. Bogda naposlijetku završava svoje izlaganje, a profesori lagano privode kraju diskusiju o radu. Diplomirao je sa ocjenom 10.
Nastaje aplauz k'o da je došao sam Barak Obama na svečanost. Prilazi ćaća, čestita svome sinu jedincu, pa i profesorima koji se čude jačini stiska njegove pesnice otvrdle od čestog kovanja željeza u njegovoj maloj radnji, a mati je već zagrlila svog sina stežući ga k'o boa kada uhvati svoju žrtvu. Ubrzo se svi izljube, po triput, naravno, te naposlijetku se fotografiraju za vječnu uspomenu iz studentskih dana, dana kada je Bogda žario i palio studentskim domovima u kojima je očas posla znao da oprca cijeli sprat spremnih studentica koje su stojale u redu da ne bi koju dvaput otrsio. Naravno, ovo za studentice je preuveličano, ali Bogda je zasigurno bio jebač, teži u svojoj kategoriji, ali kao i svakom drugom živom biću, tako se i njemu desila ljubav sa jedrom, rumenom brđankom sa kojom je prošao sito i rešeto u tim danima i sa kojom se na kraju svečanosti iskrada iz sale i odlazi da u tišini, oči u oči sa svojom izabranicom proslavi veliki trenutak njegovog života. I tako, dok okupljeni sa prozora gledaju mlađani par kako izlazi iz dvorišta fakulteta, polako se okreću prema vratima i napuštaju salu, a ponosni roditelju u isti tren izgovaraju: „To je moj sin...“.
