
Mesto koje vrvi od pičaka, hoćnih pičaka, što je najvažnije. Plodile bi se k'o štuke, a ne biraju dobrovoljne uterivače. E, sad, ako si nešto navedeno iz naslova, jedno je sigurno, ne'š jebati. Ako nisi, biće posla i preko očekivanog. Potrebna ti je samo dobra alatka, velika volja i zabava može da počne.
-Je li Stanko, gde si ti planirao da mi idemo večeras?
-U kafanu Šumadija, prave odličan gulaš, da vidiš kakve su im tek one krigle za vops, onako duguljaste, a široke, hehe, može tri litre stati u njih.
-U kafanu Šumadija? S ti prs'o? Idem bre danas da jebem nešto, mani se kafane.
-Pa dobro, gde bi ti ?
-Ideš, bre, tamo, kako se zove u parkić kod keja, joj što sam tamo pre neko veče dominir'o, to je haos jedan.
-Da, da i kao možeš koju hoćeš?
-Jedino ako si gejčina ili kilav, tad veruj mi ne pomaže ni da imaš kalabaster, nego idi se tuširaj pa da palimo.
Pitanje za muskarca koje mu je cesto ponavlano od oba pola muskog i zenskog.Ovo dupe za muskarca se moze odnositi na dva dupeta musko i zensko,ja bih rekao zensko dupe a sise i to bih rekao.
Uglavnom ženska osoba - pričalica, koja niže reči i rečenice brzinom kao kad moja baba niže paprike da se suše na koncu (verujte nema joj ravan).
Pričalica: Značijaodemutajbutikdauzmemmajicuštosamgledalapresamodesetminutaaona
ćemeninemaprodato....Znašsamokakosamseiznervirala.
Ja: A da mi kažeš da se posavetujem sa lekarom ili farmaceutom ?
Pričalica: (najdužih nekoliko sekundi da sam je čuo da ćuti)
Највећа недоумица за куповину, "лета" 2010-е.
Magican nacin za sticanje velike popularnosti sajta na internetu.
facebook, yahoo, google...
U skorijoj buducnosti i vookajlija :-)
Pitanje koje sebi postavljamo u trenutku kad se šofer u međugradskom busu sprema da pusti film putnicima željnim sedme umetnosti.
Jednom su pustili i Bornov identitet, ali je pred kraj počela da se kvari slika i nisam shvatio rasplet.
Teško je odrediti...
Em liče, em se oboje čuju ko lokomotiva, em oboje žele da ti jebu oca...
Sve u svemu, svi su, jado, sokolovi!!
Ukršnje pitanje da li jebe ili više nema vremena ni da drka.
Сећам се раније (пре виртуелног доба) колика сам будала био. Сваког дана сам ишао бициклом по 60 километара само да бих је видео, био макар на кратко са њом.. Дан сам буквално проводио на улици. У неколико наврата када је снег био до колена нисам хтео да одустанем, него грабио сам напред, а воља и упорност су ме "водили" ка своме циљу, није било лако прећи пут од 60 км по снегу. Али знао сам да ме тамо чека она. Данас видим ове клинце неће прећи 50 метара за цуром пешака ако немају кола, скутер.. Лако је данас сести за рачунаром и изјављивати љубав путем линкова. Деца ова 97 годиште, разочарана у љубав а још млечне зубиће имају. Време да се врати не може. Ово сам написао само да види данашња омладина како се раније живело, да се могло све постићи и без овога што имамо данас. Да је битна воља, жеља и наравно вера.
Енигма која мучи тродимензионална бића још од прве јутарње ерекције.
Да л' је јаје излегло кокош, ил' је кокош изродила њега тешко је одгонетнути, али сасвим лако уметнути у свакодневни говор, поготово на крају бесмислене незреле расправе, углавном у стањима тешког пијанства, о томе ко је шта први урадио, након дужег временског периода, присећајући се одређеног догађаја.
Ко је први у друштву скупио муда да ухвати дебелу комшиницу за буткицу па се окураживиши огребао и за гузић, обрнуо Супер Мариа, провалио фрижидер поред трафике зарад дволитарке пива, коме је прво израсла стидара на препонама.
Израз погодан за стављање тачке на дебату којој иначе крај не би могао да се сагледа између гомиле бароновских доказа, измишљених чињеница и помешаних догодовштина.
-Ћути ти, ниси пичку видео никад.
-Како никад, аман, па ја сам први јеб'о од свих вас пичкопаћеника.
-Ко, ти?
-Ја.
-А, ко је у осмом трсио носату Живану поред реке, сигурно ти?
-Не, ја сам носатој Живани завукао прстенац, а ти си плодио ону малу из приградског насеља.
-Па ваљда знам шта сам јеб'о.
-Чекај, а ко је онда њу, Дућа није, он је скинуо ђану код оне ганферке, водио га старији буразер кад су се одвалили од текиле на оном рођендану?
-Е, децо, ај' смирите се, кокошка или јаје, добро је што су такве живинке к'о што сте ви уопште уболе нешто.
Srbija se septrembra meseca leta Gospodnjeg 2009. podelila po ovom pitanju na dva dela: BITI ILI NE BITI PEDERE.
Slučajnost - kada te, na dan najtežeg ispita u roku, tajmer na radiu probudi baš pesmom "Don't worry, be happy"...
Kasnije tog dana
Profesor: "Žao mi je koleginice..."
Dečko: "Žao mi je, ja ne mogu više..."
Dou... Ipak ironija.
Od sad navijam samo petla!
Retoričko pitanje, koje postavljamo prijatelju u trenutku kada je malo “odsutan”.
A:” Jesi li ti nešto ljut na mene ili ti je samo takva faca?”
B:”Molim?”
A:”Zezam se, nego vidim da si nešto odsutan. Gledaš mene vidiš Smederevo!”
Pitanje koje frizer postavi Marku Panteliću kada ga poseti.
velika dilema kod muskaraca.....da li da obriju stidne dlake ili ne posto se i dalje ne zna sta je vise in od to dvoje
Звање некога од милоште. Скраћивање имена у надимак. У много случајева, нема везе с' мозгом, али је ипак распрострањено у широким народним масама.
Александар => Саша - на коју фору?
Слободан => Бобан - како?
Предраг => Драган - ајд и некако...
Светлана => Цеца - ђене ђене, ал опет чудно
Велимир => Бата - нема даље...
Izraz koji se koristi pri opisivanju prostorije u kojoj sa plafona vise ledenice jer domaćin škrtica štedi drva.
-Komšo, odumiru mi prsti, ne zna se da l' mi grejemo peć ili peć greje nas, a i deca su ti postala modra k'o Jadran.
-Nek' se čeliče.
...мисао која се јавља код скоро па сваког мушког специмента када "размишља" о "венерином бријегу" припаднице "љепшег пола" коју је релативно скоро упознао...
....е сад само је један начин да се открије,осим наравно директног питања је ли или није...
мада данас је скоро па и непотребно поставити то питање,јер већином све "воде рачуна о хигијени" или гледају експлицитне снимке па се угледају на "звијезде"...
To je ono sto pitam drugaricu kad u setnji ugledamo nekoga ko izgleda polno neodredjen.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.