Ona ptica koja se cuje kada niko ne zna odgovor na postavljeno pitanje!

o-kultna faca sa Beogradskih ulica, najčešće patrolira na relaciji Plato-Slavija... u najvećem broju slučajeva musav od "sintelana" (otud i nadimak Bitumenko), kulturno će vam zatražiti cigaretu. priča se da nije oduvek bio trske. inače buduća slika svih nas koji nismo voleli školu.

Jedna od onih patriotskih fraza bez dubljeg značenja, jer ili čuva i Srbe i sve druge pa je isticanje Srba bespotrebno, ili ne čuva nikog nešto preterano pa je onda i fraza preterana.
Ali...
Ukoliko duze vreme vozite po: ibarskoj magistrali, Beogradu i svakoj slicnoj velikoj saobraćajnici, fraza dobije na težini.

Pojava opisana u poznatom domaćem filmu. Inače je više svojstvena muškom polu, oličena u kratkim spojevima u mozgu, usled kojih dolazi do izgovaranja reči zbog kojih kasnije nastupa kajanje i osećaj sramote. Logičnog objašnjenja nema, a jedini lek bi bio zavet na doživotno ćutanje ili otkriće vremenske mašine.

Stari ortaci, komšije iz kraja, strine koje te nisu videle od tvoje treće godine kada si jurio njihovu kućnu macku i vukao je za rep
uz poklike Tvitija: mama, video sam cica macu!
Posle nekog vremena, da li ih slučajno sretneš, ili zato što si se uželeo ko zna cega, možda nekog nevinijeg vremena, ili jednostavno nisi imao s kim da izblejiš, pa ih pozoveš da se vidite.
Ispričate? Shvatiš da se ne možeš iz zajebancije vratiti u vreme koje je prošlo, da to što si u njima tad video, čoveku kakav si sada nema nikakvu vrednost.
Ne pali te taj humor, nemate kontakt sa zajedničkim poznanicima, nemate zajedničkih tema. Neko vreme balansirate na "secaš se ono kad smo" pricama, kad se i to istroši nailazi tišina kad shvatiš da ste tri dimenzije udaljeni. Jebi ga. Jednom sam negde pročitao da kada smo suočeni sa gubitkom ne vredi nadomešćivati ono sto je prošlo, bolje je iskoristiti velik prostor koji se otvorio i popuniti ga nečim novim.

Jedna od stvari koje ne vidiš kada tebi najbliža osoba prdne i ispusti radioaktivni oblak. Kada se nađete u ovoj situaciji prvo gubite čulo vida, zatim ukusa a na kraju i dodira, dok je čulo mirisa tu samo da ti pogorša stvar.

Sluzi za pocetak razgovora ili jedina tema sa osobom koju ne znas.

Bosanska poezija je nežan pokušaj mladog Podgrmečkog romantika da biranim, uzvišenim rečima iskaže voljenoj svoju ljubav.

Koeficijent inteligencije. (Intelligence Quotient)

Odvajanje iz mase radi očuvanja inteligencije i mentalnog zdravlja! Kad pametniji popusti i pobegne glavom bez obzira!

Omiljeni deo predavanja na fakultetu ili u školi.

Osoba koja je mladja on nas bar jedan dan.

Usled dugogodisnjeg bavljenja nekim poslom ljudi postaju svoj posao.

Glavni dokaz da selo ili grad ( ovo je ređe moguće ) , pred sigurnom propašću .

Nisi nesposoban, uzmi sam.....

Ponos svih klinaca od devedesetih pa nadalje.. Svaki gradski klinac koji zivi u nekom kvartu ili bloku, dici se cinjenicom da je odrastao na ulici, na betonu... Ova titula se stice godinama od ranog detinjstva, od igranja sa ostalim klincima iz bloka pa sve do adolescencije, kada klinac, koji je u medjuvremenu postao tinejdzer, sa ponosom moze reci da je odrastao na ulici..

Zapravo 3 sekudne tisine u PMSu. Obicno pracene jednim od "onih" pogleda...
Sad si gotov! Nisi svestan sta si uradio... Nikada neces ni biti.... Niti ce ti biti objasnjeno... Niti ces smeti da pitas... Niti ces imati nameru da pomenes to u nekom narednom periodu... Svestan si da ce sve sto kazes biti pogresno... Tacnih odgovora nema...

Misao koja često zna da se stvori prilikom upoznavanja ili prepoznavanja. Greška u koracima, takođe često, kada se izgovori. Zdravo - zdravo, ja taj, ti onaj, poznat si mi! Znam ti facu odnekud. Mnogo faca sam sreo u životu. Većina su imale po dva oka i obrve, usne i nos komada jedan, baš tako kao ti, pa mi možda to poznato.
Verovatno mi uopšte i nisi poznat, izgledaš kao Aladin bez čarobne lampe, a ovde svi izgledaju kao Aladin bez čarobne lampe, pa si mi sav neinteresantan, jednostavno sam zaglavljen sa tobom, a tišina je teža od razgovora, pa mi treba početak.
Ma sigurno te znam odnekud, odakle si, jesi iz Novog Sada, nisi iz Novog Sada, iz Loznice si. A znaš li možda Gagija? ne znaš Gagija. Inače ja i Gagi smo igrali zajedno u podmlatku Sartida svojevremeno. Sad smo izgubili kontakt, mora da je zapalio vani...
I eto, jebiga, pričam ja sad o Gagiju. Ne kao sav normalan svet koji priča o vremenu i kako je zaledilo u pičku materinu, ja pričam o Gagiju. Jebo me Gagi. I ko je Gagi uopšte?

Nema tvrđeg od vojničkoga 'leba.
Ako nije bio dete nekog napaćenog pukovnika koji je stavio jaram sinu i k'o vola ga upreg'o da bude vojnik pa makar ga kovao od mat'rijala za fegeta profila Džordž Majkla, ali isto tako i imao sve moguće veze i vezice da postane neki furundžijski oficirčić, u vojsku je došao na samo jedan način - POBEG'O JE! Od bede i sirotinje je utek'o, spasio se. Vojska mu je bila spas - spas od neplodne njive, spas od trošne kuće i gužve sa još šesnaestoro braće i sestara, spas od pijanog oca koji ga je zadnji put udario ono jutro kad je seo u voz i poš'o da se javi u kasarnu.

U vojsci je zapeo k'o sivonja jer drugačije nije ni znao, nije ni smeo. Morao je da se bori, da radi za kolege, ali i da gazi preko istih kad je hteo da napreduje u službi. Morao je tako jer bi na kraju, žalostan, išao kući i gledao onu bedu sa velikom mogućnošću da i on krene sa nekom svojom. Na kraju, USPEO JE. Vojska je prepoznala to požrtvovanje i ostavila ga u svojim redovima.

Oženio je se i napredovao u službi. Upoznao ju je pijan na autobuskoj prvi put kad je krenuo na odsustvo. Ubrzo posle svadbe je dobio svoju prvu otkomandu. Morao je da ide. Znao je to. Ubedio je i ženu da je tako najbolje. Tad mu se rodio Jugoslav. Snašao se.

Ipak, brzo je dobio novu otkomandu. Žena je bila ljuta, a nekako u preseljenju se rodio Damir. Treća otkomanda je bila sporna. Deca su bila već velika. Žena se već odavno propila. Pričalo se da ju jebe pola kasarne. Nije mu bilo lako. I on je već lagano počeo da se opija. Preselili su se u novi grad u novu kasarnu ali to nije bilo to. Nije znao šta da radi...

Nema tvrđeg od vojničkoga 'leba.

Rečenica koju profesori izgovaraju posle pitanja:"Jel hoće neko da odgovara?".