Zakon o brijanju brade je normativni akt nekog pijanog ruskog cara, koje je rekao: ,, Seci bradu ili sečem glavu!"
Nismo mi svi jednaki, imamo jednaka prava rekoše liberali. Za vreme vladavine Petra Velikog se nekad znalo da svi moraju biti bez brade. Kada neko opljačka banku niko ne može da prepozna krivca, jerbo svi Rusi izgledaju isto, plavi, beli u licu... I onda uhapse nekog jadnog Sergeja sa Kamčatke. Sergej je živeo jednim skromnim životom sa dvoje dece i dve žene, svaka se za svoje dete brinula, to je sasvim bilo u redu. On ne samo da je voleo da peca, nego je na taj način finansirao svoju porodicu, upeca ima koju ribu, oni je ispeku i lepo je večeraju. Ribu im je pecao na ribnjaku. I jednom prilikom od čuvara ribnjaka pomislio da je to strašilo. Priđe mu bliže, počne da ga dodiruje, nije siguran da li je to čovek ili ne. Odjednom čuvar vadi lisice i hapsi ga i pritom mu ništa ne reče. Sergej spušta ribu dole i kaže čuvaru
- Izvinite, neće se više ponoviti, ja to radim zbog svoje porodice.
- Pa da li se za porodicu i krade, gospodine – reče čuvar
- Ovoga puta sam morao, žene mi gladne i deca, kako da ih nahranim, to mi je jedini način da preživimo u ova teška vremena gopodine strašilo
- Što si onda toliko novca ukrao iz banke?
- Pa nisam znao da su i ribe neki novac.
- Polazi u policiju lopove, opljačkao si banku u sred centra Moskve, kako te nije sramota!
- Ali u Moskvi nikda nisam bio, na Kamčatki sam od svog rođenja, tačnije, od pre 40 godina.
- Ne interesujeme to – reče čuvar.
Čuvar vodi Sergeja do policije i pritom ga na svakih dva minuta gurne napred. Ulaze u zgradu, dolaze ispred kancelarije u čekaonicu. Sergej ne može da veruje svojim očima, svi izgledaju kao on, nemaju bradu, mršavi, bledog tena, sitnih očiju i crvenog lica.
- Dobar dan, gopodo, ja sam Sergej!
- Dobar dan, gospodine i mi smo Sergeji – odgovori mu glasno osmorica Sergeja.
- Polazi unutra. Nemamo vremena za upoznavanje. Kucni tri puta na vrata upravnika, treća – sreća – kaže hladnokrvno čuvar.
- Kako da kucam kad mi niste skinuli lisice – kaže Sergej.
- Dobro, evo sad ću da ih skinem. Eh sad si slobodan kao slobodni građani Stare Grčke!
Sergej nesigurno kuca. Čeka, ali se upravnik ne javlja. On sam uleti unutra. Upravnik je tom prilikom razgovarao sa satanom, hteo neku dušu da mu proda, zato što je dvoličan, pa hoće svoje loše strane da se otarasi na vreme, pre nego što se spoje u jedno.
- Što ne kucaš Sergej! Vidiš da ovde dogovaram neki biznis!... Satano vidimo se sutra imam neku stranku..
- Znači dogovorena je cena, nisam ti dao avans, ali ko ga šiša – odgovori mu satana
- Šiša ga Petar Veliki i skraćuje bradu gospodine satano. Dođi sutra u isto vreme. Vidimo se. Šta vidimo se, bešte od mene crne misli!
- Dobar dan, gospodine ko ste vi, što su vas doveli – reče upravnik Sergeju
- Ja sam Sergej gopodine, siromah.
- I onaj prethodnik što je ušao bio je siromah, šta je ovo, svi Sergeji siromašni. Mora da si ti opljačkao sve smo do sad ispitivali svi su bili po malo sumnjivi, hajde sad da vidimo tebe! Zašto si oplljačkao banku
- Nisam opljačkao banku, išao sam samo da pecam
- Pa što su te onda uhapsili?
- Pecao sam na ribnjaku.
- Hmmm...Slobodan si!
- To! Ura!
- Ali samo u čekaonici, svi ste mi sumnjivi!
Prolaze minuti i minuti, Sergej se nervozno šeta po čekaonici i ne želi da progovori ni reč sa ostalim Sergejima, ne želi da upozna samog sebe. Čeka presudu upravnika.
Upravnik otvara naglo vrata, jednom zvižne i dolete oko dvadesetoro policajaca svim Sergejima stavljaju lisice i stavljaju ih sve u jednu ćeliju, u tom kaže jedan Sergej gej biolog -
– Ubacite centriole da se razmnožavamo hermafroditski!
- Tišina, svi ste uhapšeni. Ukrali ste sve pare iz banke, osuđeni ste na čitavu večnost! – sve im to reče upravnik
I na taj način su mnogi ljudi uhapšeni, a zato što nije bilo toliko zatvora za osuđenike morali su da ih sve puste. Tako su prolazila vremena i sve je bilo više pljačkaša, jer su svi isto izgledali i, niko ih nije mogao prepoznati, sve dok se takav zakon nije ukinuo.
Dakle, ovom defkom ću privesti kraju mini-serijal otpočet letos (ovom i ovom defkom, a dopunjen i nedavnim Bond specijalom). Pošto sa slavama otpočinju lagano i praznici, red je da ispunjavam i neke želje, pa ću izaći u susret svim predlozima koje sam dobio.
Daklem, još jednom, tema je "Čovek jaše magarca seoskim drumom".
1. Čarli Čaplin
Čovek na magarcu je Čarli Čaplin. On jaše drvenog magarca idući seoskim drumom. Čuje se vesela klavirska muzika. Onda se pojavljuje lik sa dugim brkovima i gustim crnim obrvama. Na ekranu se pojavljuje natpis.
"Daj mi tvog magarca!". Čaplin potom uzmiče. Natpis: "Ne dam ti svoje prevozno sredstvo!". Brka je besan. Vadi drveni mač i otpočinje borba. Čaplin pada sa magarca, brka ga uzjaše. Muzika je sada tužna. Oslonjen na štap, Čaplin nastavlja svoj put, kada nailazi na lepu plavu devojku, koja mu kaže: "Ja ti mogu pomoći da povratiš svog magarca". Oboje se ušunjaju potom u neki žbun. Muzika je sada agresivna. Čaplin se ušunja u kokošinjac, a onaj brka dolazi da nahrani živinu. Posle 3-4 minuta peripetija, Čaplin, biva provaljen. Beži iz kokošinjca i ulazi u štalu. Uzima svog magarca u trenutku dok brka puca u njega. Po izlazu iz štale, pokušava da pokupi devojku, koja ga čeka u dvorištu. "Rado bih pošla sa tobom, ali mi ne dozvoljava moj otac!", kaže ona. Ispostavlja se da je Brka njen otac. Čaplin je ipak ubeđuje da pođe sa njim i oboje potom napuštaju dvorište. Kraj filma.2. Nikita Mihalkov
Čovek na magarcu je Oleg Menjšikov. On jaše nepreglednom stepom, da bi došao do kolibe, u kojoj živi sam. Brije se. Razmišlja da preseče sebi vratnu arteriju brijačem, ali odustaje. Zadatak koji mu je poveren nije jednostavan. Seda na magarca. Jaše do Petrograda. Pita za svog tasta. Nadzornik kuće ga uvodi u zgradu. Piju čaj. Tiho. Posle 5 minuta nadzornik kaže da mu se tast odselio u Moskvu. Čovek ustaje, izlazi, seda na magarca i kreće. Usput se prikazuje kako njegova prisnost sa magarcom poprima patetične okvire: magarac napojen dobrim senom hoće i da galopira. Usput, čovek prati izgradnju pruge Petrograd-Moskva. Saznaje da će biti završena do trenutka njegovog povratka. Posle sat vremena raznih malih avantura, stiže u Moskvu. Pronalazi adresu. Kuća se nalazi blizu Kremlja. Ulazi u nju. Kuca. Guta pljuvačku. Tašta ga gleda smrknutog lica.
"Dobar dan, gospođo. Da li je gospodin Aleksandrovič kod kuće?"
"Šta hoćeš?", pita ona ljutito.
"Nešto treba da pitam gospodina Aleksandroviča!"
"Uđi."
Tast je gotovo besan kad ga vidi:
"Moja kćerka pobegne od tebe i skoči u provaliju, a ti nalaziš za shodno da dođeš. Reci!"
"Taste, dolazim u vezi sa imanjem. Ja znam da ste Vi tražili da Vam vratim Vaš miraz... Ali... Na mom imanju više nema šume. Ja ću se smrznuti, ako mi ne dozvolite da posečem deo Vaše šume! Molim Vas. To neka bude zajam. Evo, vratiću na leto..."
(tišina)
"Da je moja kćerka živa, sada se ne bi smrzavao. Ovako te ne žalim. Neka mi Bog prosti."
U nastavku, čovek jaše magarca i ide prugom. U suprotnom smeru nailazi carski voz. On ne skreće. Kraj filma.3. Emir Kusturica
Uzeti Kusturicin film "Život je čudo". Tu postoje i magarac i čovek koji ga jaše po seoskom drumu. Štaviše, veoma su bitni za radnju.4. Martin Skorseze
Čovek na magarcu je Robert de Niro. On dolazi iz siromašne američke porodice italijanskog porekla u potrazi za boljim životom. Stiže u siromašno predgrađe Njujorka. Tamo ga vide neki klinci.
"Šta ti hoćeš!?"
"Došao sam da ispunim svoj američki san, ju nou, ribe, kola, kuća..."
"Aaa... U tome ti može pomoći samo najveći gazda ovde- Đovani Kavalja!". Pokazuju mu gde dotični stanuje. Čovek na magarcu odlazi. Upoznaje Kavalju. Ovaj mu odmah daje probni zadatak: da razbije izlog nekog starog Italijana, koji ne plaća reket. On to i čini, ali taj Italijan vadi dvocevku. Ipak, čovek se pribira, skače na njega i zadavljuje ga. Oduzima mu pušku, koja je sada njegova. Vraća se kod Kavalje. Ovaj je ljut što je ostao bez platiše reketa, ali opet i srećan što je čovek izvršio zadatak. Dozvoljava mu da se zaposli kao barmen. Narednih sat vremena gleda kako se Kavalja i njegovi ortaci dogovaraju oko raznih mutnih radnji, a u nekima i sudeluje. Ipak, na samom kraju, odlučuje da prekine sve. Jednog dana, vadi pušku i ubija sve prisutne. Kavalja, smrtno ranjen, pištoljem smrtno ranjava čoveka. Obojica umiru. Magarac se iz podruma išeta i odlazi. Kraj filma.5. Gaj Riči
Čovek na magarcu je Benisio del Toro. On ulazi sa magarcem u neku banku s namerom da je opljačka. Problem je što se tamo već nalaze ne jedna, već dve bande lopova- Irci i Cigani. Dolazi do oružanog obračuna. S obzirom da su se ove dve bande već prilično međusobno iskasapile, čoveku je ostalo samo da ih ćutke dokrajči, od čuvara uzme ključ, oplevi lovu, a čuvaru ubaci kašikaru u usta. Pre uvodne špice, izgovara nešto poput "To je bio moj način života, ali rešio sam da raskrstim sa njim". Uvodna špica- film se zove "Škotski rulet". Čovek odlazi u Škotsku. Nastanjuje se u nekom selu. Saznaje da je tu popularan boks bez rukavica. Odlučuje da se mečevi organizuju u štali koju je kupio za magarca. Sam se boksuje. Na početku mu ide odlično. Ali, tada Cigani šalju jednog od svojih vođa, koga je čovek već ranio u sukobu u onoj banci. U prve dve runde Ciganin ga lomi. A onda se čovek priseti kako ga je otac učio da se bije u detinjstvu. Uzvraća udarac. Nokaut! Ciganin umire od zadobijenih povreda. Čovek uzjaše magarca i odlazi u nepoznatom pravcu, sa ostatkom novca. Poslednji komentar (koji izgovara u sebi): "A nekad se ipak zapitam, šta mi je sve ovo trebalo?"
Zadnja opomena da prestaneš. Oglušiš li se, utero si u tesno.
Dok si se zajebavao zajebavao, sad je dosta.
Celu noćnu smenu ti se ja prevrćem. Te tamo ću, te ovamo ću. Volj ti na klupu, volj ti na paletu.
Jbg, jeben ti je život kotlara. Nekad se nešto i radilo. Sad te drže tu čisto da onjušiš ako se koji PLC upali pa da javiš električarima ili eventualno vatrogascima. Popišeš ček listu i voljno do ujutru.
A jutro daleko sve ga jeblo. Dok je bilo šta na televiziji, gledao sam. Kad smorilo, ja zabo na klupu i ušuško se. Ima neki grudnjak, ostavio Sima pokojni pre nego što otišao u penziju. Pravi onaj postavljeni, zeleni. Topao u pičku materinu. Uvučem se u njega pa u krpe! Kao zečić u maminom gnezduDok se trgoh, jutro već došlo.
Skuvam ti ja kafu kolega što dolazi u prvu smenu i sebi.
Sedim tako. Mislim se: "otišla i ova noćna u istoriju". Nema ni 5min kad dođe mali, vidno natekao ko švalerski kurac. Mislim se, i ja sam ti bio takav do pre par godina. Sad do 11 i do kurca. Nema izlazaka.Sedimo mi tako a mene nešto krvotok spopao pa gde hoće - gde neće a on direkt u močugu. Digao se feniks al onako fino, jutarnji. Milina i lepota stvarno!
Zavlačim ruke pod sto pa u pantalone i umotavam zver ispod kaiša da ne pomisli kolega da se na njega digao. A sve se mislim u sebi ala ću ga plasirati u toplu ženu. Uf uf! Samo da stignem!Prošlo tu još koji minut. Ispreskakao ja klinca podjebancijama na račun mamurluka i nejebice pa pravac za jaknu i magla kući.
Izašao sa kapije, sedam ti ja u kola a onaj u gaćama ne popušta.
Reko - Samo lagano!
Srećom, blizu stan na Detelinari pa sam brzo stigao.Ušao u stan. Mir tišina.
Bacim jaknu na kuku i pravac na tuširanje.
Tuširam se i gladim mog Piksija. Dobar mi je, ne popušta. Biće mali za tebe posla ako bog da.
Izađoh iz kupatila i pravac u spavaću kod žene.
Ona ljubičica, topla, opuštena. Legla na bok kao da me čeka.
Zadigoh onaj pokrivač i nabih se njoj uz toplo dupe. Obožavam to njeno izvajano dupe.
Pa prevacih ruku preko njenih bokova pa se pribih još bliže. Češkam je ja dignutim kurcom kad ona ništa. Ni makac! Provučem ruku do sisa i počnem maziti.
Stano, jel spavaš?
- Mhm
Ajde Stano malo da se volimo
- Pusti me da spavam...
Primaknem ti ja sada već drvenog lutka njenom dupetu pa krenem da ga češkam i tarem o nju. Ona ćuti.
Pa je počnem ljubiti po vratu i iza uha. Mazim po sisama.
Vidi joj se osmeh, voli kurva nežnost.
Pa tamo pa ovamo. Drž-nedaj!
Smaknem ti ja gaćice i taman ogolio mog apola 6 kad na pola puta do svemira okrenu se Stana.
- De ćeš?
Pa malo da se ugrejem Stano. (došla mi nekako ogromna sa onim iskolačenim očima)
- Grej ti mater svoju manijače napaljeni! Imaš li ti pameti da sam sebi kažeš kad je dosta?
Šta dosta jebem ti Prekadu i Varnavu, pa sad sam došao umoran iz noćne smene? Celu noć sam se naradio ko konj i sad kad dođem malo da se opustim ti me teraš!
- Je je naradio se kako ne! Teram te jer hoću da spavam a ne da me jašeš ko svaki dan. Jebo ti mater svoju ti ko konja da si kupio pa ne silaziš sa mene.
Volim te Stano moja lepa pa mi te nikad dosta.
- Voli se i domovina pa je ne vijaju ceo dan gde će je pre jebati.
Aj malo. Dođ ovamo, lagano ćemo. Ti znaš da sam nežan (namaknem taman junaka nad jamu)
- Prekini! Nećeš dobiti i tačka.
Ljubav moja?
- Nema ljubavi! Taman se odmorim kad odeš u noćnu. Nema i nema. Nemoj da ti dvaput govorim!
Ali srećo...
- Nema srećo! (zareža Stana) Ja sam svoje rekla a dvaput ti neću ponavljati. Spavaj manijače!
Idem da pišam. Mogu?
- Idi!
Grupa ljudi koji su se spletom okolnosti udružili radi ostvarivanja zajedničkog cilja.
Pošto u najvećem broju slučajeva biva da se oni ne poznaju međusobno, svaka pojava koja tangira bar dva člana iz te neke određene grupacije, najčešće bude propraćena iznenadnim i neočekivanim dešavanjim.
Sve je to posledica različitih profila ličnosti što smo mogli da vidimo u, jelte, Farmi ili VB-u jer su i ti "ljudi" tamo neka vrsta slučajnih partnera koja sto i kusur dana odoleva dobijanju kile desne šake koja se usudila da podigne kutlaču za pasulj. A opet svima je cij da Aleksandra Jeftanović ne šapne Amidžiću ko sledeći i zvanično ispušava u nastojanju "javiranja" svog sna.
Ružičasti rendžer: Zorica Brunclik
Crni rendžer: Džej Ramadanovski
Žuti rendžer: Suzana Jovanović-Popović
Crveni rendžer: Cune
Plavi rendžer: Rade Kosmajac
Zeleni rendžer: Darko LazićAlfa: Nakon što je na-ša prvo-bit-na, :kššššš: garnitura rendžera mist-eriozno nestala kod Vijet-nama u Boingu 777...
Zordon: Daj, ne tupi ga više, pređi na stvar!
Alfa: Elem, sada ste novi, :kššššš: rendžeri.
Zorica Brunclik: Mali, crveni, gde mi je Kemiš? Kako ću ja bez mog Kemiša?
Alfa: Ke-miš?
Zordon: Onaj debeli što rasteže ono sokoćalo. Znaš da je bilo ili on ili mali Lazić.
Darko Lazić: Slušaj, glavati! ili vadi neko sepra ili odo' u Brestač gde ni Pokedeks ne moš da me locira?!
Zordon: Tišina!
Rade Kosmajac: Čika Cune, jel mogu da zapevam onu moju "Možda smo i mi"?
Cune: Nemo da ješ govna, vidiš kako te gleda ovaj mali transformers!
Alfa: Nema pevanja, Rade. Vi nam tre-bate da sjebemo Ritu inače će svi da, :kššššš: poginemo u vodu! Zbog toga je bit... Alo, Džej, vraćaj to što si str-pao u džep!
Džej: Mamangava, mali, dece mi, Suzana me nagovorila, jebem li joj dete bogovo!
Suzana Jovanović-Popović: Džeki, kara te Adil, nemoj još i Popovića da nakačiš na vrat!
Zordon: Ućutite, krv vam jebem! Je l znate vi da smo u opasnosti? Morate da se udružite da bi spasili Zemlju. Nema zajebancije! U MOZAK SU VAM VEĆ USAĐENE INFORMACIJE KO STE I KAKVA VAM JE FUNKCIJA. MASTODONTU?
Džej: Recite.
Zordon: Vadi iz džepa taj sat da te ne bih lično iznabadao glavom. Ščuo?!...ITS MORPHIN TIMEEEE...
Suzana Jovanović-Popović: Zaaaaa Graaaaaand! Sabljozubi tigar!
Rita: Flinstere, najebi joj se milosne majke!
Darko Lazić: Ženu mog gazde niko ne sme da dira, breeee!
Rita: Skloni se debeli. Žena gotova da ti se porodi a ti našao da se jebeš po ovoj vukojebini. Goldare, na Cuneta! Počupaj mu bradicu!
Cune: Nećeš moći, sunce li ti tvoje. Tiranosauruuuuus!
Zorica Brunclik: A gde mi je Kemišence?
Rade Kosmajac: Moram ja da preuzmem!
Rita: Rade, ti li si?
Rade Kosmajac: Možda si očekivala Srećka Krečara, ali sam ipak ja! :pljas, pljas: Žilavi ste, sortu vam jebem. Džeki, ostavi te šibice, okupi sve Grandorendžere. Vreme je za fuziju!
Džej: Razumem! Grandorendžeri, DIFUUUUUUUUSIIOOON!Grandomegazord: Sad smo ujedinjeni, najebali ste. Cune, zapevaj a mi će te pratimo.
Rita: Ma, ništa nam ne mož...
Cune: Kafuuuu miii dragaaaa ispeciiiii...
Rita: ...neeeeeemoj više, predajemo seeeee!
