Ovo govorimo osobi koja ni na jedan događaj nije došla na vreme pa tako ni na sopstveno rođenje.

Ne, nije ovo (samo) pesma Riblje Corbe! Ovo je kompletno stanje duše, a i tela, bogami. To je ono kad ustaneš u 06:45, posle iz ko zna kojih razloga neprospavane noći (moguće da imaš nesanicu, a da i ne znaš da imaš ili da ti je komšija slao sina u vojsku, pa je lumperajka ispod tvog prozora potrajala do jutarnjih sati itd.). Napolju još uvek mrkli mrak (svanuće tek za sat i po, dva), u kući zima da se upišaš jer niko nije ložio vatru još od sinoć...
U polusnu se spremiš i na jedvite jade odeš u školu, pri čemu još i zakasniš na prvi čas, pa ako imaš sreće, pustiće te da prisustvuješ uz, naravno obavezne rituale tipa: ‚‚Nemoj da ti se ponovi!", ‚‚E, hajde ti sad blago meni na tablu, baš mi treba dobrovoljac!" i sl., a ako pak nemaš, isteraće te napolje da se malo još mrzneš u hodniku ili u školskom.
Na sledećem času profa smara o nekim samo njemu poznatim istorijskim događajima, dupeuvlakači neumorno rade, dok se tebi kapci sami zatvaraju i misliš ‚‚Kad li će taj veliki odmor...?" Konačno zvoni, i ti sav srećan potrčiš do pekare, kad ono - ostale ti pare na stolu jutros, pa ćeš morati ili da prosjačiš po odeljenju ili da se unapred raduješ maminom ručku, koji te kući očekuje...
Na sledećim časovima uspeš da popraviš ocenu (sa dvojke čak na trojku), neki profani te još malo smore (nije ti bilo dovoljno) i nađe se neki odeljenski kenjator da ti prepričava svoje doživljaje iz grada, u koji nikad nije izašao. Tako malo po malo, skupljajući negativnu energiju od ranog jutra, dočekaš i to zvono za kraj sedmog časa i sam kreneš kući (najbolji drug ti je, gle čuda, danas bolestan). Usput sretneš bivšu ljubav (samo ti on/ona fali), te se setiš nekih lepih momenata i bude ti na trenutak žao, ali već si stigao kući i ulećeš u kuhinju, gledajući prvo u lonac, pa onda u kevu. Kad ti tamo, a ono međutim! Umesto nekih mesnih specijaliteta, sačeka te neka posna boranija. Šmrljaš po tanjiru nekih desetak minuta i gunđaš u sebi. Taman kad pomisliš da ćeš posle ručka konačno moći na miru da sebereš sve utiske i da odspavaš malo, na scenu stupa inspektor Mama, ispitujući te o svemu do najsitnijeg detalja i pri tom držeći propoved o tvom aktuelnom ponašanju, počevši od toga kako ne znaš gde ostavljaš stvari, preko toga kako postaješ neodgovoran i ne učiš, pa sve do toga da će te ‚‚ti tvoji đavoli što slušaš" upropastiti i da počinje da sumnja da si upao u loše društvo. Posle predstave u vidu monologa, napokon ostaješ sam sa sobom. Ulaziš u sobu i zatičeš širom otvorene prozore i zavrnute radijatore (momentalno ti je jasno da je baba provetravala sobu). Sada ne znaš da li da izađeš napolje da se malo ugreješ ili da se jednostavno ubiješ, lakše je, a i izbeći ćeš sve što se nameračilo na tebe danas. Utom se pojavi i tvoj/a mlađi/a brat/sestra, da mu/joj napišeš sastav na temu ‚‚Jedan lep dan". Pošto oteraš jadno dete gde mu nije mesto, javlja se ćale sa onom antologijskom: ‚‚Što gubiš vreme džabe, bolje ti je uči nešto!"
Sada već ozbiljo razmišljaš o tome kako bi izgledalo tvoje oproštajno pismo i da li uopšte da ga ostavljaš. Polaziš u sobu i usput baciš pogled na ogledalo, prepadneš se, videvši prizor iz horor filma u obliku svog lica, pobegneš i misliš ‚‚Pa dokle, majku mu...!?"
Ni sam ne saznavši kako, dočekaš veče, sedneš za komp. (pa kud puklo da puklo), pravac www.vukajlija.com, opišeš lepo celo sranje koje te prati čitav dan, i napiješ se minusa...

Izraz koji mahom koriste stariji, kada se sa omladinom raspravlja o radnom mestu.Pozalis li se na uslove na poslu, krecu da ti vrte mozak kao ringispil na vasaru u Dubonji.Obicno nakon tvojih argumenata zasto bi trebao/la da menjas posao, ne bi li sacuvao/la i ovo malo zivaca sto je ostalo, sledi ovakva gnusna opaska.

Suptilan način da ti cura u ljubavnom zanosu prijavi da si se pogrešno uparkirao. Na zabranjeno mjesto. U zelenu površinu.

Izraz kojim razred ,,ismejava" tog dečka koji je inteligentniji od njih, zreliji od celog razreda, koji u slobodnom vremenu čita knjige, dok je za njih to sramota i čuđenje, koji će zapričati sa profesorkom o temama iz života, koji će uvek imati nešto da kaže na bilo koju temu, koji sociologiju, filozofiju, psihologiju obožava, a oni mrze. Kada ga ismejavaju, uzvrati im rečima i izrazima koji oni ne razumeju, pa sledi sekunda tišine i budalasto smejanje izgubljenje generacije i debilizam na kvadrat. Izraz smatraju kao uvredu, dok taj dečko smatra kao kompliment.

Usklik iznenađenja kada mladi junoša posle svoje prve šljake sa lopatom, vidi žulj na levici.

Upitna rečenica koju starije žene (babe), isključivo u ruralnim predelima naše lepe Srbije, koriste kao izgovor za započinjanje besmislenog razgovora sa zatečenom decom... Posle saznanja ko su vam roditelji, po mogućstvu otac, uz zapitani izraz lica i konsultacijom sa koleginicom penzionerkom dok pokušavaju da se sete nekog seoskog mita koji kruži godinama u začaranim krugovima babskih tračeva, počinje beskrajno međusobno polemisanje o tome na koga dete liči, iz kakve je porodice, kakav mu je bio deda kao mladić... Posle utvrđivanja čvrstih činjenica, počinje detaljna psihološka analiza na osnovu istih, neretko zahtevnija i detaljnija, i naravno bolja rekonstrukcija ličnosti nego što bi sam Froid uspeo za života...

Реченица која се врти кроз америчке филмове и понавља се кад год неки батица шпијун тајни агент упадне у неку зграду обучен као њено особље и ту налети на некога од тих људи који су толико глупи да не знају ни ко су им колеге, нити могу да осете било какву неправилност, као ни да питају дотичног из којих је кућа и преко које везе је добио посао гурача колица са вешом у којем се крије његов партнер са узијем. Један од многих доказа неоригиналности у седмој уметности преко Баре.

Odgovor oca na pitanje deteta hermafrodita, šta je ono zapravo.

Ova konstrukcija se koristi kada želimo da stavimo nekome do znanja koliko je beskorisnan.

Ne može se reći da je ultimativna fora za muvanje, jer ovo koristi čovek koji se sa logikom pozdravio. Ne poštuje onu čuvenu doktor Hausovu tezu o muvanju i samoproceni, da se jedinice na skali smuvaju sa jedinicama, a desetke sa desetkama. NE!! Ovaj lik nije ni jedinica , ali muva ribu koja je 765 faktorijel. Sa šarmom prodavca praziluka i izgledom napušene veverice ustremljen je ka cilju. Svestan je neuspeha, ali ako pada, pada kao Spitfajer u plamenu, džiberski, a sa stilom, rušeći sve barijere i postulate. Taj lik treba da ima svacije postovanje!!! Ima bre da jebe!

Најповољнија мушка клетва.

Директно вређање саговорниковог интелекта.

Stari izraz za najebavanje koji je poslednjih godina ponovo počeo da se koristi po ulici.
Izraz se koristi samo kada napraviš nešto loše ili glupo i već je sigurno i 100% poznato da se nećeš izvući sa tim, nego ćeš trpeti posledice i to prilično surove posledice.

Izraz koji se upotrebljava kada želiš nekom da iskažeš koliko je perverzan, misli samo na one stvari... takođe znači da si ti isti takav.

Tako su deca prekraćivala časove u vreme kada još nije bilo neta i fejsa.

Pouka a i izraz uzrokovan nekom negativnom rezultatu ili lokalnom nesrećnom događaju,naravučenije ispale.Potpuna suprotnost od "upala mi sekira u med","zgazio si u govno od konja","usro ti se vrabac na glavu".

Najgori mogući odjeb koji možemo da popasemo od ženskog roda kad počnemo da joj prodajemo priču da nam da onu stvar jer će ionako zemlja da je jede kad jednog dana umre ili da nije sapun pa da se izliže.

U Austriji ovo je jedna od najvećih psovki koju možete da kažete osobi koju želite da iznervirate ili uvredite. Služi i za poređenje koliko smo mi kreativniji narod u odnosu na njih, tu jedino nismo zaostali u razvoju.

Način na koji se žene izvinjavaju.