Poslednji argument koji se upućuje ženskoj osobi koja gasi vašu nadu da ćete da se 'omrsite'.

Nesto najgore cime te mogu povrediti deca iz susednog dvorista kad imas 5 godina.

Kada se kao mali popneš ćaletu na ramena, i onda si viši od svih drugih. Stvari nekako dobiju drugačiji izgled, imaš osećaj da si visok kao soliter, i čini ti se da je ceo svet tada tvoj.

uvod u raskid za kojim obicno sledi recenica - Ja te ne zasluzujem.

"E,ta ti je najgora psovka odje dole u Crnoj Gori!Najgora od svijeh na svetu.Moga si majku da mi jebeš,sestru i sve žensko što se u familiju rađa!Ti ćeš mene u brk da pišaš,jebem ti oca tvojega ćosavog! Ajde bježi kući,jadan, brci ti otpali!"

Izraz koji nam često upućuju osobe koje veoma brinu o nama kada primete da mešamo

Vrhunac samopouzdanja. Naime, puna izjava glasi: "Lutko, a da ti odmah skocis na mene, da ne gubimo vreme. Mislim, smuvacu te kako god, tako da...".
Izgovorena od strane ultimativnog smekera, tj, od onoga koji se tako predstavlja (citaj: F dijagnoza - psihijatrija).
Prolaznost ovakvog ispada je zacudjujuce visoka i ide do nekoliko desetina procenata. Mada, tu su na delu faktori kao sto su: materijalno stanje "smekera", tip devojke, prikladno mesto i vreme, promili alkohola...

Duhovit si, ponekad i zanimljiv, ali izrazito netalentovan i recimo glup.

Na kojem ti naravno nisi bio. I ako si bio, ili si spavao ili si buljio u sisatu plavušu u trećem redu. Čak i da si pažljivo slušao, vrlo je malo vjerovatno da možeš da se sjetiš te sitnice koju je dotični profesor pomenuo nekad u novembru-decembru. U svakom slučaju, ovaj izraz izgovoren od strane profesora bi u prevodu značio:"Pa pička ti materina, dok ja pričam u praznom afiteatru, ti se izležavaš kući, blejiš oko fakulteta, sjediš u birtiji a sad hoćeš neku devetku, desetku...E pa neće moći". Zanimljivo je da ova fraza biva izgovorena nakon nekog nebuloznog pitanja, i ima za cilj da u korijenu sasiječe tvoje težnje ka višoj ocjeni ili čak prolazu.

Pitanje, čiji odgovor zanima celokupnu sportsku javnost, a sva je prilika da jedino Lazar Marković zna odgovor.

A u zadnjih par godina, treba mu i dozvola da uđe.

Žalosno-cinična konstatacija roditelja (uglavnom muškog) na naš propali fijasko od školovanja, koji je istog koštao samo novca bez dobijanja skoro ikakvih vidnih rezultata.
Slično promovisanom konju, ovom rečenicom nam stavlja do znanja da će se naša svetla budućnost verovatno sastojati od obavljanja navedene radnje radi zarađivanja sredstava za život, jer za drugo, očigledno, nismo.

Najgore moguće stanje pijanstva. Gore i od pola-pola. Tačnije, faza između pola-pola i totalnog pijanstva. Moć rasuđivanja svedena na minimum, a motorne funkcije još u normali.
U toj fazi se čine najveće budaleštine, pazari robija, zaprosi šoder, posvađa sa naj ortakom, pljuju panduri, piješ bez kinte, a i boli te kurac šta piješ ili čije piće si uzeo.
''Na tričetvrt'' je stanje koje će te sprečiti da uradiš nešto normalno, a na glupost uvek i bez blama podstaknuti.

Shala za ortaka koji se hvali svojim podvizima.

Ljepši način da saopštiš ženi da je očima ne možeš gledati.

Kafana beše poznato mračna i zadimljena. Prvih nekoliko gutljaja po običaju odagnaše pomisao na bukovu oklagiju koju je njegova Jovanka donela od majke u miraz, činilo mu se da nije tako mrzeo komad drveta još otkad su mu rekli da lutke ne govore i da Pinokio nije živ. Kako god bilo, ovog puta je čak i brže smetnuo s uma ono što ga čeka kad dođe kući, nije znao zašto ali ovo se činilo kao noć za velike stvari. Nije ga grizla savest jer ionako nije pio da zaboravi na brige, imao je sređen život, siguran posao u državnim jaslama, redovnu platu, ženu, decu, a i unučad je očekivao. Ono što ga je tištalo beše nepodnošljiva lakoća šeme kuća-poso-kuća u koju je tako naivno upao. Nije mogao da se seti kada je prvi put počeo da glumi kako ga zanima ono što mu ljudi pričaju a sad eto ništa drugo nije ni radio, oko sebe je toliko puta video iste stvari da je na kraju prestao i da ih primećuje a svet mu je postao prazan kao islužen rakijski kazan.

"Ne pitaj me tu pred svima, šta to na dnu čaše ima", u neko doba dopre do njega glas Panonskog Govnara sa zvučnika, nije ga nikad osobito voleo ali mu u tom momentu ionako ne beše preterano stalo, mogao je da bude i Vlado Georgijev. Srećnom igrom slučaja imao je čašu u ruci i mogao je vrlo lako da ponudi odgovor na pitanje koje je mučilo vrsnog kantautora te je polagano nadvio glavu nad nju i zagledao se u to dno poetske inspiracije. Beše neobično tamno kao da iz nekog razloga ne može da ga fokusira, primakao je glavu u pokušaju da bolje vidi i odjednom osetio kako propada.
Pad se nije ni završio a već je jurio mračnim tunelima kad se svod najednom otvorio, osećaj klaustrofobije je nestao i činilo mu se da plovi brzinom misli nekim velikim vodenim tokom sve dok nije ugledao plavo prostranstvo i nasukao se na obalu. Uistinu našao se u obećanoj zemlji, sunce je jače sjalo, trava je bila zelena i meka baš kao ona po kojoj je kao dete bosonog jurio a planine u daljini tako jasne da je skoro mogao da oseti ukus Milka čokolade u ustima.

Gledao je tako oko sebe s izrazom ushićenja na bestelesnom licu sve dok nije osetio nešto teško na ramenima i ceo film u trenu se premotao unazad. To teško na ramenima beše ruka nalik na šunku debelog Žike, koji je tu već decenijama radio kao barmen, kelner i izbacivač u jednoj visoko efikasnoj a nisko plaćenoj celini. Vest o fajrontu primio je stoički, nije znao šta mu se tačno desilo ali mu se iz nekog razloga činilo kao predskazanje predstojećih događaja. Nikad nije previše pažljivo čitao sanovnik a iskreno nije ni bio siguran da li bi u ovom slučaju mogao da se primeni i da li bi tamo uopšte našao ovaj njegov doživljaj.

Izašao je na prohladan jesenji vazduh i udahnuo duboko da bar donekle ubije zadah alkohola pa se nasmešio iskreno po prvi put u poslednjih nedelju dana, šta god bilo u pitanju i kakva god mu promena predstoji krenuće ka njoj s osmehom na usnama. Raširio je ruke i digao pogled ka nebu iako kiša nije padala da upotpuni scenu, a onda je usamljeni putnik pustim ulicama odvažno zakoračio napred i upao u šaht.

Osoba izrazito sklona šaljenju na sopstveni račun.

Оно што кажемо особи која превише филозофира. Народски речено измишља топлу воду, продаје јаја за бубреге.

Najgora kletva koju možete da uputite jednoj domaćici / devojci koja uči da kuva / najgorem neprijatelju, pod uslovom da svađa izmiče kontroli.
Koristi se i u obliku: "To ti ni Bear Grylls ne bi pojeo!", kada želite da nekome na poprilično ružan način stavite do znanja da je jelo, blago rečeno, sranje.

Šaljiva varijanta izraza dok si rekao piksla. Odnosi se na radnju koja traje ekstremno kratko.