Dugme na tastaturi tradicionalno rezervisano za skok u svakoj igrici koja poseduje komandu "jump".

Sarkastična izjava vezana za osobe koje na slavljima ili u izlascima samo sede i mrdaju glavom u ritmu muzike, bez ikakve namere da ustanu, zaigraju i zapevaju.

Izaći iz uglavnom duge veze, rešiti se mrskog ulara i ponovo postati divlji ždrebac, ili ždrebica,koja slobodno galopira.

Sam tip odbrane ima analogiju s defanzivnom strategijom u sportu. To znači da će se žena donekle povući s ciljem da onaj ključni segment zaštiti i tera napadača da puca iz daljine.

Moderno vreme i evolucija opšteg društvenog, emotivnog, političkog i organizacionog obrasca ponašanja dovela je do toga da žene i muškarci intenzivno razvijaju strategije interakcije jednog s drugim. Današnja žena, shvativški koliko ima uticaja na normalnog muškarca minimalnog stepena hedonizma, razvila je niz mehanizama s ciljem procene i daljeg ophođenja s muškarcem koji je ušao u njen lični domen. Pošto je sama svesna da će ona biti ona koja treba biti osvojena razvila je određena taktičke i strategijske metode kako bi njima uspela pozicionirati samu sebe u ogromnom sistemu upoznavanja, muvanja, jebačine i čega već.

Žena koja odigra žonsku odbranu povući će sebi neke crvene linije koje preći neće. To znači da će rado dozvoliti muškarcu koji ju je identifikovao kao ulov da pokaže šta zna, ali iz neke distance. Pružiće ti ruku, odgovoriće ti na pozdrav, moža i prihvatiti piće i dozvoliće ti da pokažeš svoje kvaliteta, ali sa određene distance, dok će njeno međunožno bogatstvo biti čuvano od strane monstruoznih štopera tipa Balde i Varga iz perioda Seltika dok im trener bio Martin O'Nil. Štoperi koje ona poseduje, iako snažni, značajno su spori, što znači da će se oni držati po strani sve dok protivnik ne priđe preblizu šesnaestercu, gde će svom silom krenuti na njega. Visina postavljanja štoperske linije pre svega zavisi od mentalnog, intelektualnog i etičkog sklopa žene koja je odabrana za proces šarmiranja.

Ukoliko je žena značajno konzervativna, njena defanzivna linija će biti postavljena visoko, što znači da će se hemija razgovora narušiti ukoliko napadač rano i prebrzo krene ka golu, bez građenja akcije. Ovakav tip odbrane je veoma izazovan za napadača tipa Pipo Inzagi, koji će svoje iskustvo i mangupski stav usmeriti da perfidnom forom iskoristi sporost odbrane i okrene je u svoju korist.

Pak, s druge strane, ukoliko je žena otvorenija, odbrana će biti niže postavljena i to zahteva veliko znanje, snagu i snalažljivost od strane napadača, koji treba, u tom slučaju, biti dosta iskusan. Ova situacija znači da će žena dozvoliti da razgovor ide progresivno u nekom umereno sugestivnom i nametljivom ritmu, ali ćeš onda, kad dođeš pred njen šesnaesterac morati pokazati zašto si baš ti sposoban k'o Rud Van Nistelroj, a ne tunjav i smotan kao Niklas Bendtner. Ženu koja ima duboku štopersku liniju nećeš impresionirati treš forom da liči na Hale Beri, već ćeš morati svo filmsko znanje iskoristiti i porediti je s nekom divom klasičnog perioda filma tpa Greta Garbo. U tom slučaju, daćeš originalan komplimet, a i pokazaćeš da ti nije film počeo dolaskom Niksona na vlast u Americi i rađanjem mačo likova tipa Brus Vilis.

Koja god defanzivna postavka žene bila, samo dobar napadač može na svaku uspešno odgovoriti.

Vanserijski baratač rečima. Doajen pisane forme kojeg najopuštenije možeš zamisliti kako umače veliko guščije pero u tuš i škraba svoje misli po papiru, dok vrhom pisaće alatke golica sebi podbradak, iako zapravo kao i svi ostali koristi tastaturu. Eventualno pisaću mašinu ako je baš čru.

Izraz nastao iz vremena kada se zaista pisalo ptičijim perom koje se umakalo u crnilo od sipa, a rečima su se igrali samo odabrani, a samim tim bili cenjeni. Za razliku od danas kad ništa nije super, pa svako ima pravo da se tekstualno izrazi, iako "majstor pera" i dalje sa sobom koliko-toliko nosi neku težinu kad se izgovori, al' sa tendencijom srozavanja.

*NAPOMENA: Defka je jebeno duga, koga je smor da cita, neka barem procita primere. Neko mora da zna za moju nesrecu i zalos'.
_______________________________________________________________________
Bolje ces proci u paklu, nego ovde. Ako si, ne daj Boze, bolestan-bolje odmah da umres.
Vazi samo za pacijente. Opasno po mentalno zdravlje. Izaziva retardaciju, poviseni krvni pritisak i traume.
Zdravstvo u Srbiji je propalo. To je cinjenica.
Jos ako se radi o drzavnim bolnicama...
Zato sto tebi ili tvojima savrseno puca kurac da platite 2000 dinara ultrazvuk kod privatnika ili da uopste idete kod privatnog lekara.
Eh, sad. Kad je najgori trenutak u zivotu, boles' zakuca na vrata.
I onda naravno moras da ides u bolnicu.
Sve pocinje tako sto moras da zakazes. Dakle, zoves telefonom. Javi ti se neka napucana medicinska sestra i onda pocinje nerviranje. Ja ne znam da li ona to iz zlobe i pakosti ili samo zato sto je glupa, ali mora da ti zagorca i ta 2 minuta zivota i od tebe napravi debila.
Dobro-zakazao si.
Ustajes rano, i onda se truskas nekim kolima ili busom (neki imaju srece pa idu peske, jer im je blizu, ali cesto su bas one bolnice koje su nam potrebne u drugom gradu) i dolazis u tu, dragu nam drzavnu instituciju.
Vrlo cesto se desava da su hodnici poput lavirinata, i onda pocinje i misaona igra.
Eh, sad. Ako si tunjav covek-neces se snaci.
Dolazis na salter. Medicinska sestra turpija nokte od 20 cm, zvace zvaku ili prica preko mobilnog telefona. Obavezno kucka recepte samo jednim prsticem (na kome se nalazi 2.5 kila zlata) i pokusava da te ignorise.
I onda ide ono: "Sacekajte, vidite valjda red." "A gde vam je ovaj formular?" "Sto niste doneli da vam overimo?"
Pa te posalje u picku lepu materinu, jer glupaca ne zna sta je levo, a sta desno.
I onda dolazis pred vrata sobe u kojoj se obavlja pregled.
Naravno, dosao si ranije, uredno, lepo, na vreme.
A cekaonica puna!
I tu je milion baba i deda (koji najcesce smrde i podsecaju na mesavinu ukiseljenih miski, belog luka i poljskog ve-ce-a).
I naravno, zauzeli su sva mesta.
Ako se nekako i uglavis, pocinje najgori deo svega.
Babe i dede pocinju da raspredaju zivotne price.
A medicinske sestre se setkaju hodnikom u stiklama (obavezno), isfenirane, nafrakane, onako zamisljeno, boli ih kurac za sve ove sto cekaju.
I onda raja hoce da digne bunu protiv onih koji idu preko reda.
I tako si zarobljen u smrdljivoj cekaonici, sa neopisivom zeljom da sebi skratis muke i uletis u laboratoriju, otmes im bilo sta ostro i sam sebi raseces utrobu i operises se, a kasnije obesis na prvo drvo na koje naidjes...
Dobijes nagon, cak, i da postanes revolucionar koji ce spreciti sve ovo.
I da, psujes sve po spisku.
Jer, avaj, toliko su nekulturni, bezobrazni, neprofesionalni...
I vec pocinjes da skupljas pare za privatnika.
Ulazis u ordinaciju i obavezno pruzas doktorima viski ili bombonjeru ili kafu.
Da im se nadje.
Cesto se desi da ima doktora koji su mnogo bolji od medicinskih sestara (nisu toliko napucani), pa ti se posreci i lepo ti sve zavrsi i sredi.
Kad napokon sve zavrsis, istrcis iz bolnice, srecan sto si danas uspeo da se iskontrolises i sprecio masovna ubistva.
I naravno, i dalje psujes.
Najbolji deo svega toga je sto se na kraju pocastis burekom i jogurtom (ili pivom,ako ne pijes lekove).