-Profesorka, jel može dva za kraj? Ja stvarno ne kapiram tu trigonometriju, šta će mi to u životu?
-Ne može, moraćeš na popravni.
-Ali ako odem na popravni, neću otići na more i neću upoznati ženu svog života sa kojom ću imati dvoje prelepe dece i živeti srećno do kraja života.
-Šta ti ja mogu.. Vidimo se 20. Avgusta.

-Jaoj ona mala mi rekla da joj se svidjam.
-Brate vidi, sav sam se najezio.

Mile: "Brate, kako idemo za Kragujevac sutra?"
Raja: "Sine, Ljubin mali nas vozi trktorEm do pumpe, na pumpi popijemo kaficu i hvatamo na magistrali palac ekspres za Kragujevac, neko mora da nam stane majku mu"

Di ti je dida? Lepo je vrijeme za šetnju. Hošmo?

- ...Mojsije je sigurno koristio neke halucinogene. Otkud mu ideja da se muzika moze videti ili da sa neba padaju neke tablice sa zapovestima... Uduvao se, istripovao i, eto!

-Da uzmemo da je tako, kako objasnjavas da mu je narod poverovao?

-Pa kako narod inace veruje!? Sta znam, mozda je i njima davao! Ionako je palio neko zbunje tamo.

-Nije on palio nista. To mu se Bog javio iz zbuna.

-Pa eto vidis! "Bog" mu se javio. Aha...

-Da, da... Ima logike!

-Ima!

-Pa ima.

Disa: Di si bre Gišo
Giša: Eve me Diso, nego ne fališ se, ‘bem mu dete?!
Disa: Što bre Gišo, zato što mi krmača suprasna?
Giša: JebAli te praci, nego ne govoriš, da si bio sa onu Milenu Perinu?
Disa: Idi bre, di da se falim, posle svakog vidjanja zgrču mi se palci na noge!
Giša: Što bre, dete mu jebem?!
Disa: Pa sve se na prsti prepinjem, da se gledamo
u oči, glavu višlja od men!

-Ooo đe si kume trsiš li išta obrza ti?
-Ne! Iz principa!
-Pametno, nađi dečka, što da jebeš kad možeš da budeš jeban, a i ne zamaraš se...

- Baba đe si pošla sa tom kesom? Zar to nije tvoj djevojački nakit?
- Sine, pošla da itnem u smeće ovaj otrov! Nije sve!
- Deder otvaraj!!! Da vidm šta ima...
- Nemoj sine, otrov je, bilo na dnevniku!
:unuk otima kesu i otvara:
- Baba, jesi ti pobjegla iz vinkla? Ovo su tvoji dukati što je tvoja prababa sačuvala. To nam je porodična baština!
- Sine, ministar rek'o da dukat ne valja i da je otrovan, neke 'emikalije jeblo ga ono, još ja vidim kad god turim ovo oko vrata mene nešto stegne. Ne'š više u moju kući velim ja....
- Baba, de 'vam' tu kesu i idi vidi da l' me ima napolju...
- Dobro sine! Odo...koga da vidim da li ima?
---------------------------------------------------------------------------------------------
Nacionalna služba za usvajanje teladi.
Starija krava stoji za šalterom za koji pristže mlađa krava.
(sinhronizovano na ljucki jezik)

- Dobar dan!
- mmmmmm...:ne diže glavu:
- Dobar dan, velim!
- mmmmm......
- Dobar dan!!!!!
- ..mmmmmmm....
- Alo kravo!!! Dobar dan!
- Argrhhhh...ne smetajte...moja pauza za topli obrok je istekla, ali sad mi traje preživarska pauza..
- Ma razumijem, ali dolazim po vrlo važnom pitanju. Htela bi da usvojim jedno tele, nevažan je pol.
- Htjeli biste da usvojite tele?
- Pa da, znate, moj muž Rudonja je neplodan, a ja nešto nisam voljna da se podbacujem pod nekog, ako me razumijete.
- Razumijem ja Vas gospođo, ali ko meni može da garantuje da u vašem mlijeku nema alfatoksina? Otkud ja znam šta ti jedeš? Ko može da garantuje da nisi luda krava?
- Prvo i prvo, isključivo jedem travu bez ikakvih primjesa, a drugo...
- Nema potrebe da pričate dalje, drogeraši ne dolaze u obzir.

-Ajde Petroviću, spakovane su ti stvari, možeš da ideš!
-Doktore zar već danas? Imam tri prostrelne rane i ovde sam tek 2 sata..!
-Ma ne fali ti ništa, možeš sutra fudbal da igraš!
-Ali doktore, ja kašljem krv!
-Ma crveno na radost! Ajde, ajde. Nije tebi ništa.
-Čoveče ludi, jel vidiš krevet kakav je? Sav od rana kaljav!
-Hmm, da. Moraće to Danica da pospremi. Pridrži ovo (daje mu štos dokumentacije)
-Sestrooo... Danice čobaniceee... Gde je majku joj... Joj. Daj mi to, bre. Hmmm... Pa. Slobodan si. *odlazi* Daniceeeee, O Božee...

Razredna-kapo di tutti capi
Spremačica- ključarka
Dežurni učenici-portiri
Učenici-zatvorenici

Ma, nema bre šanse da više izađem... Kvota da opet izađem na ulicu da se borim za neki palackurac ne postoji, n-e p-o-s-t-o-j-i. Sigurica, imaš dojavu od mene, imam pravo bar svoj život da namestim.

Što, da neću opet da šetam k’o ludak protestvujući što mi jebu kevu, a da sutra gledam kako mi oni iza kojih sam se šetao na redaljku, tovare onu iz čije sam se pičke u ovoj pizdi materinoj rodio. Oću, ali znaš kad. Ma nikad bre, nikad bre više, niiiiiiiiiiiiiikad. Evo mi kurac ovaj moj izjebani i razočarani!

Izlazili smo i 27.marta i bolje grob i bolje rat, i dobismo oboje, a sve ustvari bilo da ga Hitler manje trpa u Englesku bulju i da što više pretovari nama. I Trst je naš, pa na ulicu, a posle mi bratu od strica u trbuh Janezi poslali metak zahvalnosti, dok je na stražarskom mestu jeo suvi jebeni dnevni obrok. I Tita na ulicama dočekivali svaki put kad se ovaj od nekog ljudoždera nepojeden vrati i novu autonomnu pokrajinu u Srbiji napravi.

Za Slobu tek ludnica. Svaki dan na ulicama hiljade, odjeci i reagovanja. Niko ne sme da vas bije. Do devetog marta, a tada nam stiglo i pojačanje na ulici. Tenkovi. JNA. A ona lisica od Vuka, nije on tada na ulici bio. Na ulici ostala sama ona riba sa tri prsta, a pička se sakrio u rekvizitu Narodnog pozorišta.

A tek Čeda, čuvar vatre, kupac Fidelinke, dramski pisac i europejac, više mu vredi guma jednog džipa od mog života, a ja k’o mladi dresirani majmun, danima za njim. „Mlado je dete, vidi kako mu sijaju oči, ovaj ne ume da izda.“ O Bože, kakva sam ja budala bio.

Za peti oktobar bi danas strelj'o. Ne amnestiram nikog. Ni sebe. Osim ono dvoje što su poginuli. I Džoa bageristu. I on je, da se razumemo, idiot kao i mi, ali ne mogu mu zaboraviti kada roknu viljuškom od bagera u RTS. Sreo ga jednom, svratih ga u Paun kod Štajge, opasno se ubismo. Do jutra nismo politiku pomenuli.

Kažem ti, za 5. oktobar bi strelj'o. Da opet gutam suzavac da Marović kupi još jedno ostrvo, da Otpor izvesti USAID u Budimpešti o "uspešno realizovanom projektu", da dobijam batine, a da me danas Dačić u svet vodi. Beograd je svet, ma je li Boga ti, Beograd je svetska budala - koga je sve na vlast dovodio.

Ma, muka mi kad se svega setim. Život mi prođe čekajući izlazak govnjave motke na ulicu, a svaka iza koje sam stao u dupe mi na kraju uđe, a ne njima po leđima.
Zato više na ulicu ne izlazim ni kad sportiste dočekuju. Kad kažem dosta, onda je dosta.
Mada, mamu mu jebem, nekad mi neka čudna jeza krene niz kičmu kad prođem kroz Kolarčevu. Kao da opet čujem pištaljke, pričini mi se pokojni patrijarh Paja kako vodi moleban, a mi da svršimo od sreće kad se njihov kordon sklonio...

I neću, nikad više neću, ma da nas pozovu i povedu zajedno Štulić izjebani Džoni i Obilić jebeni Miloš. Ni da je Princip Gavra portparol protesta!

Jedino ako ova generacija naše dece ne krene. U njih još verujem. Ako oni krenu eto i mene trećepozivca. Još čuvam pištaljku. Pored čuvarkuće, u čaši što sam je iz Skupštine uzeo petog oktobra.

☆ Di nam je Pako?
☆☆ Ali nisi čua? Mimu je zaprosia.
☆ Opa, Pako se skrasia.
☆☆ Ma skrasia se kurac, sružnia se brutalno.

☆ Kisi, kisi.Pričaj mi, curko, što je s Milenom?
☆☆ Tuka se sružnila s Mićom Mafijozom.
☆ Ta stvarno nema ništa u glavi.

Pre nekih 10 godina sanjam ja kako sedim u šumi i razmišljam: “Plus i plus daju plus, plus i minus daju minus, a minus i minus daju plus. Po istom principu, dobra i dobra osoba čine dobru vezu, odnos dobre i loše osobe je loš zato što u tom odnosu dobra osoba ispašta, dok je veza između loše osobe i loše osobe dobra stvar, zato što mogu jedno drugo da zajebavaju do mile volje, a da pošten narod ostave na miru.”

- Halo?
- Ja sam bubili. Izvini što te zovem ovako kasno, ne špijuniram te više, svega mi. Znaš da te ne bih budila u ovo doba da nije nešto hitno.
- Ooo da, znam.
- Znaš, danas sam ceo dan nešto nervozna i preosetljiva. Tri puta sam zaplakala na „Oči boje duge“. Mamin ručak nisam mogla ni da pipnem, sve mi nešto muka bilo, a znaš koliko volim podvarak. I još na sve to, ceo dan na TLC-u puštaju neke emisije o bebama, kao da znaju. Bubili? Je l’ ti to hrčeš? Ladno hrčeš! Sram te bilo, svinjo bezosećajna! KASNI MI!
- Čččč...čekaj, stani. Kako kasni? Zašto kasni? Jesi li ti sigurna?
- Nego šta sam! Sve simptome trudnoće imam, nisi me slušao!
- Dooobro, polako. Samo bez panike!
- Ne paničim!!!
- Slušaj, jutro je pametnije od noći. Lezi lepo, spavaj, pa ćemo sutra ujutru da rešavamo to, m?
- Kako to misliš da rešavamo?! To? Beba je za tebe TO?! Hoćeš da abortiram, jel?! Kao znamo se mesec dana i te priče? Nema šanse! Rodiću ga!
- Halo, halo...Jelena?

Ok. Spustila mi je slušalicu. Nema veze. Bolje je tako...
I šta sad u pičku materinu? Jebote, imam 22 godine, još sam na faksu, moji me izdržavaju. Ma nema šanse, ne mogu da je oženim. Znamo se mesec dana. Nismo mi jedno za drugo. A nismo ni neki par, k’o kera i bandera smo. Ne znam ni kako joj se pudlica zove, koliko ispita ima do kraja, koje joj je boje kapija. Jebote, pa ja ne znam ništa o njoj! Smiri se, Nikola, smiri se. Pokušaj da odspavaš, tri sata je, ustaješ u pola sedam...
Čekaj, pa gde ćemo živeti? Kod mene nema mesta. Šta ako nosi trojke? Moraću da se zaposlim na građevini kod ćaleta. ĆALE! Jebote, ubiće me ćale! Dobro, pa i on je mene napravio sa 20. Znam, reći će: "To su bila druga vremena!". Kako da mu saopštim uopšte, ima slabo srce, neće izdržati. Juče mu se slošilo kod kuma Ranka na svadbi. Svadba! Sigurno će hteti veliku svadbu, pričala mi je da ima mnogo rodbine. Mrzim ta opštenarodna veselja! Ma ne, nećemo se uzimati. Priznaću dete i gotova priča. Plaćaću elimentaciju, nisam ja nikad bio skot. Viđaću ga vikendom. Pa da, vodiću ga i u vrtić ako treba, odlaziti po njega. Pa kad ga odvedem prvi put na pecanje, a on onako mali, jedva 5 godina, pa se kikoće pored vode. Vodiću ga i na upis u prvi razred, moj junak mali, veća torba od njega. Tačno ga vidim. Grli me na hodniku i gleda njegovim malim bečatim okicama i kaže: „Biću dobar, tata.“ TATA! Pa ja sam nečiji tata! Moram da zapalim pljugu, razbio sam san.
Dobro, moram reći mojima. Ljutiće se par dana, pa će ih proći. Kao i ono kad sam pao godinu i kad me murija uhapsila posle Derbija. Derbi! Jedva čekam da ga odvedem prvi put na stadion. Kupiću mu šal i duksić, biće pravi mali navijač. Junak tatin! A šta ako bude žensko? Šta onda? Nikada sebe nisam video kao oca devojčice. Mada, slatke su onako male, u haljinici i šnalicama u kosi. Biće lepa devojčica. Samo da ne povuče na mene velik nos. Biće bečata na mene, garant. Princeza tatina. Vrtirep mali, sa dugom crnom kosicom. Smaraće me da je vodim na balet i ritmičku gimnastiku, vodiće je taja njen. Učiću je od malih nogu šta je prava muzika. Izbaciću Pink iz memorisanih kanala. Ja ću joj izvaditi prvi mlečni zubić i staviti joj ga pod jastuk. Čitaću joj Andersenove bajke pred spavanje...
Nikola, o čemu to razmišljaš? Otišao si predaleko. Ništa to još nije sigurno. Nema veze, svanulo je, moram da odspavam makar ovih pola sata dok ne zazvoni alarm...
A šta ako mi zabrani da viđam dete? Ako se odseli u drugi grad? Ne daj Bože uda za nekog drugog?! Neki rmpalija da mi vaspitava dete! Nema šanse! Oženiću je, pa da. Nije ona toliko loša. Nije čak ni ružna. Ako izuzmemo klempave uši i krive noge. Dobro, i govornu manu. Al’ ima lep osmeh. I oči su joj lepe. Ima koji kilogram viška, ali nije to ništa. Pa eeej, nisam ni ja žgolja, fin smo par, onako kad stanemo jedno pored drugog. Nije čak ni ljubomorna. Preterano. Samo dva puta je pravila scene do sada. Ništa to nije. Čak je i palačinke pravila za moju ekipu kada smo se okupili da gledamo tekmu. A slatka je... To je to! Rešio sam! Provešću sa njom život! Rodiće mi malo voljeno biće. Imam plan. Saopštiću mojima ujutru, pa kud puklo, da puklo. Oni nam sigurno neće odmoći. Uselićemo se u babin stan, stanare ćemo otkazati od sledećeg meseca. Ja ću sam da ga okrečim. Mića će da mi uradi stolariju. Nebojšu ću zvati da mi sredi kupatilo. Duguje mi. Dečiju sobu ćemo da uredimo sami nas dvoje. Srušiću i onaj krivi zid, napraviću šank. Gajba će nam biti ko bombonica. FLEKICA! Tačno, Flekica joj se zove pudla. ŽENIM SE! Ako treba svadbu, dobiće i veliku svadbu! Moram sutra da javim ortacima. Ko ga jebe, jednom se živi! Biću prvi ćale u našem društvu. Jebote, ponosan sam na sebe. Tražiću da prisustvujem porođaju.
Alarm?! Kad pre? Toliko od spavanja. Nema veze, sredio sam svoj život. VOLIM JE! Savršena je! Zaprosiću je. Danas. Odmah! Moram da je pozovem!

- Halo, ljubavi. Jesam li te probudio? Nisam? Dobro je. Slušaj me. Sve sam isplanirao. Dolazim večeras do tebe. Što? Izlaziš sa drugaricama? Pa dobro, dolazim onda popodne, da se dogovorimo nešto. Otkud sad to? Što da ne dolazim? Boli te stomak? Nema veze, ovo ne može da čeka, rešio sam da te...aham, dobila si, pa dob...ŠTA?! DOBILA SI! Kako dobila?! Zašto dobila?! Jesi li sigurna?! Ne vičem! Noćas dobila? Kako možeš to da mi uradiš? Kako šta?! Pa jel znaš šta si mi sad uradila? Jel znaš?! Sve si mi snove srušila! Da, ti meni! Sinoć si mi rekla da ti kasni! Koliko?! Kasnilo ti je dva dana?! DVA DANA?! Eeej! Pa jesi li ti normalna?! NE VIČEM!!! Ja sam noćas već vodio decu u školu i na balet, a ti mi kažeš da ti je kasnilo samo dva dana?! Ti se bre igraš sa mojim osećanjima! Ne mogu da se smirim! Kako da se smirim?! Ne znam kad se vidimo. Zvaću te. Ajde.

I šta sad? Nemam više dete. Nema ni svadbe...ničeg više nema. Opet sam sam. Sa podočnjacima od neprospavane noći. Nema veze. Kad malo bolje razmislim...i nije bila neka riba.

Mama: Pero, idi sredi sobu, dolazi nam ujna....
Pera: Evo, sad ću....

Perina Lepša Polovina: Duuušooooooo, hajdeustaniodtogkompjutera i dođi da gledamo Sex i Grad, moraš ovo da vidiš, KeriseopetsmuvalasaZverkomaaaanemogudaverujem!!!!!
Pera: Evo, sad ću...

Žika: Pero, brate, ajde odlepi se od monitora, ubuđo si se u toj stolici, jebo te WOW, ajmo do grada ili do Mike, došla mu sestra u goste, ona plavuša, znaš kakvu sisu ima...
Pera: Oću kurac, jel vidiš ti kakvo je vreme napolju?