Kladionica iz kraja. Dvoje, eventualno troje radnika, 15ak standardnih ljudi koji tu bleje i gazda koji pokušava da nedostatak prostora, inventara i obezbeđenja nadomesti „kvalitetnom uslugom radnika“...

Prosečna subota/nedelja

Dežurno zakeralo: Opet vam je zamrljano ovo ovde u listi! Ništa ne vidim, a dao sam vam 20 dinara za ovo! Vratite mi novac! Daj mi onu knjigu utisaka, sa' ću da napišem da je ovo najgora kladionica u gradu!
Radnica: Dobro, izvinite, evo vam novac nazad, znate, te štamparske greške su česte...
(U sebi: Jedi govna, pederu, idi negde drugde kad je ovo najgora kladionica u gradu, taman jedna budala manje meni na vratu)

Dokoni penzioner (daje svežanj papirića A8 formata, svaki sa obe strane podeljen na četiri dela; u svakom od njih upisano po četiri meča, na svaki tiket stavlja minimalnu uplatu): Ćero, otkucaj to, odo' ja do pijace, taman ćeš da završiš dok se ja ne vratim.
Pola sata kasnije se vraća, uzima tikete i listiće.
Radnica: To vam je 530 dinara.
Penzioner: Nemoguće! Ja sam izračunao da je 520! Sa' ćemo zajedno da izračunamo, daj to sokoćalo (digitron). E! I na ovom jednom tiketu si mi promašila! Treba više, a ne manje poena!
Radnica: Naravno, evo odmah...
(U sebi: Umri već jednom)

Dežurni lovator (donosi na isplatu tiket od 45.122 dinara): Eee, pošto si mi ti uvek talična, evo ti kupi sebi neki sok (ostavlja bakšiš od 22 dinara)
Radnica: Hvaaaaaaaaalaaaaaaaaaaaaa komšijaaaaaaaa
(U sebi: Idi kupi mi ti sok za 22 dinara, pička ti materina)

Dva dokona klinca od 13 godina (donose 20 listića sa po 16 mečeva, svaki za 30 dinara): Ovo da nam otkucaš, rekao gazda da možemo da igramo tikete, a poker ne smemo.
Radnica: Dobro, daj ovamo...
(U sebi: Dabogda noge izlomili, majku vam vašu, samo mi još vi trebate)

Lokalni dripac (uključuje slot za 50 dinara, seda i posle 5 sekundi lomi staklo): Šta je bre ovo, pička vam bre materina! Oćete da vas sve pobijem ovde mamu vam vašu! Što je ovo namešteno, a, a? Je l' znaš koliko sam ja para ovde ostavio, a dobio sam znaš šta? Kurac sam dobio! Reci onom tvom gazdi da ću da mu jebem mater, znaš! (šutira kantu za đubre i izlazi. Kad se gazda pojavi, šeni k'o kuče)

Tatin sin – rugoba, umislio da je Matt Damon: Ooooo, što smo lepi danas.
Radnica (u trenerci i duksu 4 broja većem, mrko): Hvala
TSR: Jeeee li, a što se ti nekad ne našminkaš malo, ovo ono...?
Radnica: Ne, nisam ja u tom fazonu...ne šminkam se uopšte
(U sebi: Jeste, za tebe i ovu gomilu paćenika ću da se šminkam, baš mislim. I haltere da obučem možda?)

Lik iz kraja (po troje maksimalno u toku dana. Dolazi da naplati 1000 i neki dinar): E, šta ima? Evo zadrži ovo (ostavlja 50-100 dinara)
Radnica: Hvala
(U sebi: Bog ti pomogo)

Stidljivi udvarač: Zzzzzzdravo.
Radnica: Zdravo.
SU: Paaaaaaa ovaaaaaj...mmm...kako si?
Radnica: Super. Šta 'oćeš?
SU: A?
Mu(c)(v)anje se nastavlja dok ga ne prekine...

Blejač iz kraja, inventar kladionice (komada 5-8): Ej, de si. Daj mi otkucaj ova tri tiketa, na sve stavi minimalno, kol'ko beše, dvadeset?...
(Radnica, u sebi: Je l' možeš jedan jebeni dan da odeš u neku drugu kladionicu???)
Blejač:...i dođi posle da igramo karte, kupili smo sok i čips.
(Radnica, u sebi: e, živ bio za ovaj čips)

Za razliku od facebook prijatelja, koga si dodao na face-u, a u stvarnom životu se nikada ne pozdravljate, kao i za razliku od pravog prijatelja s kojim si u normalnom odnosu i u stvarnom životu i na face-u, nefejs prijatelj ti je onaj s kim se u stvarnom životu uvijek pozdraviš i ispričaš pri susretu, čak i sa lažnim izlivom emocija "Đe si, legendo" , "Đe si kućo stara?" i sl. ali se NIKADA ne dopisujete na face-u, iako ste se međusobno dodali u prijatelje. Na face-u se ne dopisujete jer nemate baš nikakvu zajedničku temu, niti ste se ikada družili, a svi oni izlivi emocija potiču samo od toga što se dugo poznajete, npr. išli ste zajedno u školu, ali niste bili dobri ortaci.

Vrsta komunalnog otpada za kojeg nema klasifikacije.

Najveći stepen potrebnosti.
Izjavljuje se u slučajevima kada nam treba nešto što je od krucijalnog značaja za naš opstanak.

Predmeti koji nam apsolutno ničemu neće služiti u životu, ali tu su čisto da nam zagorčaju život svojim nepotrebnim informacijama, gde možemo saznati prosečnu visinu svakog kineza, ili peti koren iz 300 koji će nam pomoći jednog dana da vratimo kusur kada nadjemo posao u trafici.

Kada nekom hoćemo da pokažemo koliko nam je nešto gadno ili nam se ne sviđa, ali na fin način....

Vesti koje nam se konstantno ponavljaju, samo sa drugim datumom.

Ironičan, mirno izgovoreni komentar sažaljevanja kada nam nečija nezavidna situacija, nesreća, ili neuspeh ni najmanje ne smetaju. Štaviše, u neku ruku nam je i drago.

Specijalna flaširana doza benzina koju nam ljubazni ulični prodavci daju kad "presisamo". Stiže nam u ambalaži svakovrsnih gaziranih i negaziranih sokova.

Ništa nije bezazleno, đe nešto jednom zadimi tu vatre mora biti. Pesimističan način posmatranja svijeta. Nekada je opravdano u kakvom društvu živimo, a nekada ne prosto ljudi obožavaju da ugroze stanje.

Nalepnica koju nam lepe majstori na raznim kućnim uređajima,
da ih dogodine ponovo zovemo, kad nam crknu ti isti uređaji.

Jesti u stojećem položaju.

Obicno se desava kada nam dodje opsovati ali nam splet okolnosti ne odobrava pa kazemo u bozju mesto u picku materinu.

Nova vrsta sisara otkrivena u gomilama pudera. Naučnici kažu da u njima ima ostataka mozga i da imaju bolju sposobnost kamuflaže od kameleona, ali ako se dobro zagledate, ispod naslaga pudera i roletni, koje one nazivaju šiške, možda vidite i lice, mada ovo je moguće samo uy godine i godine iskustva. Takođe, ove životinje imaju i slabosti, a najveća je zavisnost od solarijuma i žute farbe za kosu, ali uvek možete naslutiti njihovu pravu boju, jer apsolutno sve imaju izrastke. Takođe, postoji još jedan način za prepoznavanje, a to je njihov način pisanja koji ih je prvi izdao kao neljudska bića.

Rečenica koju majke najčešće koriste kada su nam kupili garderobu koja je veći broj nego što nam treba.

Ono neobjašnjivo i sakriveno duboko u nama, što nas vraća kući iz bilo kojeg dela grada, bez obzira koliko ubijeni od alkohola bili... Takođe nas usput nahrani u nekoj ćevabdžinici ili pekari, ubada nam ključ u bravu, smešta nas u krevet, mada ne obavezno i izuva...

Magična reč koja nam omogućava da ne radimo ono što nam se ne radi.

Kažemo kada nam neko pokaže nešto što je dobio od osobe od koje nam se prevrće želudac.

Ono sto nam radi marketing. Dovodi nas u zabludu svojim velelepnim reklamama, a mi lakoverni odmah pohitamo da kupimo prezentovani nam proizvod...

Čekajući dok se ne oženim i napokon konfiskujem jedan od mnogobrojnih setova za ručavanje kao i čaše od rumunskog kristala koje već godinama čekaju neku meni nepoznatu priliku, setih se stare "gorenje" veš mašine koju smo pre par godina promenili, jer je proširila radius kretanja tokom centrifuge i pretila da polako napusti kupatilo i ode u posetu "obodin" frižideru, svom dobrom ortaku iz radnje. Ei Niš te-ve smo promenili pre par godina sa nekim panasonikom, koji je posle par meseci kad smo krečili pao na ekran te nam vratio naš dobri stari Ei koji je podsećanje na svoju prisutnost umeo da iskazuje na taj način što ti digne sve dlake sa ruku na metar ipo od njega. Elem, nakon uspešnih 23-4 godine radnog staža, iz trećeg puta smo ga uspeli poslati u penziju. Danas je taj dan, kada smo odlučili da više nećemo da koristimo noževe iz starog NDR-a jer nema smisla da ih oštrimo do drške, te prelazimo na onaj set iz Čehoslovačke. Odo da jedem..aj prijatno.