Izraz za pretezno ludu osobu kad udje u stanje nekontrolisanog bijesa iz nekog tripa

Najveći trolovi na svetu. Često proizvode imbecilne i nimalo maštovite igracke koje deca žele jer je deci sve zanimljivo. To i ne bi bio neki problem da ne ubacuju iritantne zvukove koje će deca non-stop vrteti u krug (jer, kao što rekoh, deci je sve zanimljivo) i koji će dovesti sve u okolini do ludila. I sad neka mi neko kaže da su ubacili zvuk koji je milozvučan kao alarm od auta ispred zgrade (koji ono đubre od komšije neće da ugasi već pola sata) iz nekog razloga koji nije trolovanje.

Танак, мален курац.

Након цркавања беле технике првог дана по истеку гарантног рока, тражење расходованих ствари по тавану и њихово тегљење у суморну садашњост.

Česta pojava na fejsbuku, a razlog te pojave možemo samo da nagađamo. Individue koje smaraju po tuđem zidu umesto u inboxu (chatu) možemo podeliti u dve grupe:
1) Klinke koje žele da skrenu pažnju na sebe, da "slučajno" obaveste širi krug prijatelja o tekućim dešavanjima iz njihovog baršunastog života.
2) Osobe (obično starije po godinama) koje baš i ne umeju da koriste fejsbuk ili ne znaju tačno njegovu namenu. Jebem li ga, valjda im je lakše da napišu na zid nego da ulaze u poruke, dug je to proces. Često je ovakav post pun gramatičkih i pravopisnih grešaka.

Gepek nekog besnog auta koji se pretvara u noćnu moru za neposlušnog saradnika.

Šahovskim rečnikom najava neminovnog najeba. Realno šuk. Bela zastava u futuru, eventualno uz solidan user tek po koja opcija jadnog izlaza koji se gotovo redovno ne izmisli.
Najgore što konj sjebe situaciju.

Prostor na otvorenom gde buksna najbrže izgori i gde (se) povazdan duva jak vutar.

Naredba ortaku da usnama ovlaži buksnu pre nego što je zapali da bi sporije gorela i samim tim duže trajala. Blajv se može bacati i kada se džok zavrti, samo što se tada ne prinosi usnama nego se pljuvačka prstima nanosi ispod žara.

Deseti krug pakla koji naseljavaju jadnici, demoni, Fejse i slične Goge Sekulić. Notorni smarači koji stalno imaju pitanja i podpitanja, na nekom nerazumljivom jeziku. Uzvišeni, njegovo visočanstvo, radnik službe na to može samo složiti facu "Koji endoplazmatični kurac?!". Ili jednostavno pozvati domara da mu drmne par šamara maljem u čelo.

Staklo koje razdvaja mučenike i svevišnjeg službenika, ustvari razdvaja dva sveta. Dve dimenzije. Tamo negde svet je ružno, odvratno i dosadno mesto za život. Pun bolida i isfrsutriranih manijaka, a posao normalnih sa ove strane stakla je da ih svaki dan gleda i sluša njihovo nabadanje neparnih slova azbuke.

Omiljena disciplina metalaca. Cilj igre je slušati što zajebanije, što brutalnije i što manje poznate metal bendove. U najelitnijim krugovima ovog takmičenja broj ljudi koji su čuli za određeni bend teži ka nuli, a broj decibela koji njihova muzika obično proizovdi teži ka nivou koji probija bubnu opnu. Pri tome, što je nivo takmičenja viši, to se češće u tekstovima pjesama spominju riječi poput Satan, death, apocalypse, blood, kill, murder, dragon, beast, hell, Antichrist, ...

Оно што ти зидар исприча о свом послу након ладног зидарског.

to je tamo odakle poticu zestoki momci, prvo su postojali "zestoki momci sa beogradske kaldrme" a zatim su kasnije nabacili air max 2, trenerke, kajle i kozne jakne i postali su u "zestoki momci sa beogradskog asfalta"

Ortak iz ekipe. On bleji non-stop nešto. Ima neku žvaku šatro, upućen je u skoro sve teme površno, tako da koja god da je spika on ubacuje po koju njegoševu. Ajd da je samo, nego voli da davi kad se uvati neke teme. Jbga, različiti smo svi jel...problem, kao i nadimak,nastaje kad se pirka mara, pa se dovati štafete uzme da drži besedu, i za njega tada ne važi kodeks kruga. Sam započinje dodavanje sa sobom u stilu kićanović/slavnić.

Osoba kojoj počinje dan oko 15 časova tako što se probije kroz smeće i brdo prljavih stvari do kuhinje (usput cakne dugme na kućistu), gde kao po pravilu otvori konzervu hrane, jer ko još danas sprema nešto. Zatim se vraća u svoju sobu i seda za već spreman kompjuter.Tu provede 5, 6 sati zatim odlazi na trening ili na spravu. Kada se vrati jede, možda se istušira, a možda i ne. Onda opet seda za svoj kompjuter za kojim opet provodi 5,6 sati. Kad shvati da je već par puta lupio glavom od tastaturu zbog umora, kreće ka krevetu, ukoliko nema dovoljno snage da se probije kroz prljav veš zaspi na njemu, naravno u civilu, jer ko se još danas presvlači pred spavanje. I tako u krug.

Fotka koju ljudi uglavnom stave na MySpace, ali i na neke druge sajteve, gde sami sebe slikaju u nekom u pičku materinu kontemplativnom stanju, tužni što ne mogu da kvadriraju krug i zato što je moderno biti tužan. Čovek na slici uopšte ne mora biti emo, to rade i ljudska bića, ali ona sa unutrašnjom tendencijom da postanu deca emocija. Uglavnom se tu negde nalazi i odsjaj od blica ili babina noga, zato što se ljudi koji prave emo fotke toliko udube u svoju dubinu i to kako će svi sad da ga gotive kad vide da je tužan, da propušta sitne detalje na fotci. (Jedan od najčešćih sitnih detalja koji im promaknu je to da je fotka totalno sranje.)

Кад гласно прднеш па кажеш "пардон"

Prema nekoj urbanoj legendi, vrsta mučenja koje cilja na psihu. Izvodi se tako što se žrtva potpuno imobiliše, dobro uveže da ne može ni da mrdne i postavi se jedan sud sa vodom iz koje kaplje pravo na glavu onoga ko se mukama podvrgava. Najbitnije je da kaplje potpuno istim ritmom, ravnomerno i nepromenjivo sve vreme, da mučenik tačno uhvati ritam i da zna kad koja kap dolazi.
Priča se da je efekat tog jednog te istog ritma kojim se lagano u glavu čuka poražavajuć, da ljudi od toga lude toliko da i najkrupniji i najjači čovek plače kao malo dete i moli za milost. Samo je pitanje vremena ko može koliko da izdrži. Ali mučitelju nije ni bitno; on lepo postavi aparaturu i žrtvu i može da ide da pozavršava druge poslove. Samo povremeno obiđe i, ako vidi da još nije urodilo plodom, dolije novu količinu vode u sud i slobodan je. Lepo, čisto, bez da se zamuči i isprlja ruke, a efikasno.

Deda Milke Canić je imao epizodnu ulogu u čuvenom filmu Maratonci trče počasni krug i tad je izgovorio čuvenu rečenicu ' dobro veče ' i tako uplašio nedužne pljačkaše grobova. Teta Milka je tada bila još mala ali svakako ponosna na svog dedu. Obožavala je dedu i njegovu repliku te je kao mala stajala pred ogledalom i vežbala, vežbala. A i deda ju je ponekad uspavljivao tom čuvenom replikom. Pošto je ova replika potpuno u duhu porodične tradicije, a i Milka je oduvek želela da izgovara dedinu repliku i tako održi sećanje na njega. Ostavimo gospodju Milku na miru. Neka nas još mnogo, mnogo godina usrećuje svojom i dedinom rečenicom.

E jebiga.

Lepo si se skockao za grad, pon'o para sve što imaš max 20 evra (legla stipendija lololo), i kren'o si odlučno da opališ neku pičku makar bila brkata Marija iz Kuršumlije što si je prošli put upozn'o na prošloj žurci na mašinskom. I tu ti šatro dolaziš, usput si popio dvolitru piva da se malo zagreješ, upadaš, znaš da si lep, ili manje ružan nego ostali, šulja ti je nova, pantole isto skoro nove od prošle godine. Povlačiš jedan krug po gomili, šmekaš šta ima da se ušmeka, i tu je primećuješ - dobra k'o bakin kolač! Oceniš njoj najbliži šank, i odeš da naručiš neko pivo. Priđeš joj, upoznaš se, baciš sve fore što si imao (ako ne uspe, prethodni postupak ponavljaš onoliko puta koliko je potrebno da uspeš), poigraš s njom koju, i u pozno doba kad oplete Sergej Ćetković (sačuvajmebože ali tako je) poljubiš je. Vau. Tad skontaš da kola idu u tvom pravcu i da samo treba da je pokupiš, prepipavaš džep konstatujući da je kondom tu i smišljajući strategiju za sledeći korak dobijaš predlog direktan kao direkt Tajsona u najboljim godinama.

E jebiga.