Sportista bilder/bodibilder se bavi gradjenjem skladnog, proporcionalnog, masivnog, cistog, jakog tela. On se trudi da muskulaturu tela podigne na visi nivo i da svoje misicne proporcije uskaldi kao fascinantnu celinu olicenja zdravlja, snage i lepote. Bodibilding je individualni sport koji zahteva vise vremena od ostalih sportova jer jedan terning traje citav dan, zato se za bodibilding kaze da se ne trenira nego zivi. Bodibilding se sastoji iz vise komponentni podjednako vaznih, proces izgradnje tela pocinje u teretani gde se misicna vlakna "cepaju" pod uticajem opterecenja, da bi se dalje fazom ishrane nadogradila, zatim sledi jako bitan deo, odmor. Treninzi se zavisno od ciljeva dele na aerobi i tezinski ili kombinovani tezinsko/aerobni, Ishrana se bazira na velikom unosu gradivnih elemenata proteina, dovoljnom unosu UH i relativno niskom unosu masti, prosti seceri se izbegavaju, izbegavanje katabolickog stanja i podsticanje anabolickih procesa osigurava se cvrstim snom od minimum 8h. Obrazovna struktura bodibildera je na jako visokom nivou tako da je vecina fakultetski obrazovana.
Ukratko!

Nerešiva enigma, zakukulj, zamumulj, perpetuum mobile i smisao postojanja Zorane Pavić u jednom. Nešto čemu se ne može doakati ni pomoću trikova. Najparekselanši nedokuč od svih par ekselans nedokuča.

Seks najsporijeg mogućeg tempa. Sporiji i od picikata. Stalno stajanje na loptu, navodno, zarad boljeg pregleda igre. Koristi se uglavnom od strane neiskusnih jebača kojima je cilj što više usporiti igru i dobiti na vremenu. Takođe, karakterističan je za incognito igrače koji se žele dokazati u višem rangu takmičenja.

U doba hiperinflacije devedesetih godina prošlog veka u Srbiji, 10 dojče maraka (današnjih 5 evra), bilo je dovoljno za izlazak u grad. Po osobi. Sećam se kad smo se nas trojica ortaka napili kao pljoske sa 100 Austrijskih šilinga (7 evra). Sutradan sam preračunavao, popili smo u kafiću preko dva litra Rubinovog vinjaka! Znači, 10 maraka je bila lova, jebote! A to je bila istovremeno i nadnica, dnevnica za većinu poslova u privatnom i kućnom sektoru. U društvenom sektoru najčešće je to bila dvomesečna plata. Rumuna je tada bilo u Srbiji k'o Kineza danas, neki su se bavili preprodajom deficitarne robe po pijacama, ali većina njih je nudila svoje usluge fizičke prirode. Radili su najteže, najcrnačkije poslove za 10 maraka, paklu "Bonda" i jedan obrok dnevno. Iz tog vremena je ovaj izraz.

Konstatacija posle skapiranja da nekadašanja daskara, ravnija od najfensi plazma TV-a sad ima er-begove prve klase na kojima bi joj pozavideli i Kristina Hendriks i tehničari bezbednosti iz fabrike Volvo-a. Pošto je realno nemoguće da joj dojkara poraste toliko za tako malo vremena, il' ga njen fićirić nije izvadio na vreme il' trpa čarape u brus. Treće nema.

Ekipa, družina, grupa ortaka.

Hoćeš reći: "ti jebeš?" Vau, jebote, ćoveće - svaka čast.

Omiljena rečenica svake osobe koja u virtuelnom svetu biva zatrpana gomilom agrumenata od strane svog virtuelnog oponenta. Dakle, oni imaju život i to automatski pobija sve što je osoba sa druge strane ekrana otkucala? Aha, juče.

Potezanje takve spike govori mnogo toga, previše čak, o subjektu koji takvu spiku poteže. Skrivanje iza jedne takve floskule, ispisane brzim kucanjem jednog modernog pravednika, nedvosmisleno pokazuje o kakvoj se u sebe nesigurnoj personi radi. Šta, neko ti je rekao da nisi u pravu i ti sada glumiš neku uvređenost? Nećeš nam više davati svoju novu fudbalsku loptu da se igramo? Videćemo mi? OK, super, sve kul.

Ah, kakav Golijat, kakav junoša je to. Ako nam je rekao, sa sve uzvičnicima i tri tačke, te tri tačke udaraca svima onima koji su se usudili da dirnu u "sveživost", da ne kažemo - lajferizam, ovog jedinstvenog primerka hepiusa kockiusa.

Kada ovu rečenicu izgovori PR nekog preduzeća, kod slušalaca i kod sagovornika bi trebalo da dođe do pojavljivanja prvih znakova idolopoklonstva prema toj firmi. U nekom od alternativnih univerzuma je takav scenario najverovatnije moguć, ali u ovom u kom mi bitišemo, prvo što se posle ovakvih reči pomisli je: "šta koji kurac, jebote?"

Čekaj, čekaj - ozbiljna firma? Stvarno? Stvarno?! Hah, dobra fora. Da, ozbiljna firma koja nije gadljiva na repa, bilo u dinarima, bilo u ojrima. Jedino se gleda da je u finim, belim kovertama (plave nikako, jer pokreću žiganje u predelu srčke, a roze su nekako flafičaste).

Da li je moguće da jedna takva firma, sa zavidnim renomeom, može sebi da dozvoli da joj glavne uzdanice budu ljudi kojima tate i dalje kupuju doručak ujutru, a mame im brišu dupenca kada se iskake (figurativno samo; mada, ima nas raznih na ovome svetu). Pa, bre - radnica na prijemnom pultu je kao rođena za primanje - primanjem je i došla do posla. A, svi oni zajedno nemaju celu osnovnu i četvorogodišnju srednju školu kako liči, a kamoli obavezno visoko ili fakultetsko obrazovanje. Veza se zeza, boli ih briga, baš.

Izraz koji se često može čuti na podgoričkim ulicama, a odnosi se na djevojku izazovnih oblina koja u tom trenutku prolazi pored nekog dupke punog kafića (iako je podne radnog dana), a izgovara je najčešće najzagoreliji u društvu aludirajući da želi seksualno opštiti (blago rečeno) sa dotičnom.
Aluzija na cijepanje se odnosi na masovno cijepanje poziva za vojsku '99. godine koje je u Crnoj Gori, protivno tradiciji, bilo jako popularno tada.

Opšti utisak o individui stečen na osnovu njenih postupaka, ali i porekla.

Sada cu vam ispricati koliko je u zivotu bitno imati Nadu.
Kad sam bio mali 3-4 rezred osnovne strasno sam voleo da na rtsu gledam emisiju "Pogled u ogled", vodila su je neka dva lika i svojim konceptom ucinila da se zaljubim u hemiju. Kada je dosao taj famozni 7. razred i moje u poznavanje sa ovom naukom, doziveo sam takvo razocarenje da je to strasno. Nesto malo zanimljive teorije, a sve ostalo strelice i brojke.......... uh
Ali ja sam imao Nadu zbog koje sam verovao da cu i ovu prepreku preci. Nada me nije napustala dokle god je trajala moja hemijska edukacija i stajala bi uz mene u svim kljucnim trenucima. Njeno prisustvo se uvek moglo osetiti tokom odgovaranja i kontrolnih..... kad bi nesto zabrljao nije mi dala da posustanem. Kazem vam ljudi cudo je Nada da nije Nade bilo nikad se sa hemijom ne bi izborio.... hvala Nadi sto me nikad nije ostavila samog.

Odjeb za nekog prijatelja koji jednostavno ne može da preboli neku devojku koja ga je samo iskorišćavala a on je još uvek ludo zaljubljen u nju.

Osoba koja pocinje da pusi kako bi sebi i svetu dokazala da je odrasla, a istovremeno se svima silama trudi da svoje pusenje sakrije od roditelja.

Ono što jedan jebač, kaže drugom kada ima toliko ženski, a sve su ružne. Bolje onda da biraju neke sa velikim sisama i dupetima nego neke lepe.

Ukazivanje sagovorniku da je nešto prevideo.

Kupati se jednom nedeljno. Penzionersko kupanje. Uglavnom nedeljom uveče pred drugi dnevnik.

Mi djeca stoka sa kolodvora ispod Dunava, Save i njihovog dragulja Beograda stisnutog u njihovom plavom zagrlljaju najružniji grad na najlepšem mestu, a šta smo mi ispod pojasa mi smo dlakave noge dupe kurac muda i ostalo znate već šta se nalazi ispod pojasa čmar e mi smo to građani nižeg reda i ne ne nemoj da se batrgaš ma nije tako imamo mi niško pozorište idem na kulturna dešavanja kad dođe matija ršumović ma nije nije baš tako, ma jeste i ćuti, voli svoje blato valjaj se u njemu liži svoje dlakave noge pusti ti novi sad tetoviran na ramenu i zlatnu kosu vojvodine i beogradski mali prdež, neka ih liži ti noge svoje gledaj čukalj kakav imam a? ne znaš šta je čukalj jeli dođi dođi ako smeš uh kako lepe dlake na nogama imam obožavam ih, gledaj kakve dlake guste jake lepe e ne udarajte nas mnogo ispod pojasa da vam ne dođemo tamo s bagerima

Prepička sa gremlinskom facom, podsjeća na goblina iz Gospodara prstenova. Džaba joj grudi i dobro dupe kad je Šrek u faci. E sad, da je pametna pa da ode na neki maskenbal i stavi neku jebačku masku kao u Veneciji pa bi bila vrh riba, ono brate pogle pičke, kakvo dupe a pogle grudi, u jebote maska joj je baš jebačka. E sad, u njenom slučaju, može i da ne nosi masku nego da se predstavlja da je kao što rekoh gremlin ili Šrek pa ono može i da pije piće a da ne skida masku, korisna stvar, zar ne?
Znači ja bih prvi uperio kurac na nju da dođe na maskenbal, ali ipak sa maskom preko, ne sa ovom opcijom bez maske pa da glumi ružne ličnosti. Venecijo alal ti kurac!

Početni stadijum prda u čabar.
Istina, bilo ti je simpatično kada si pre par godina ugledao svoje prve dve sede vlasi. Kao juče da je bilo. Proletelo je tih par godina kao ništa.
Ali ne, nisi ostario, još si u punoj formi, u svojim najboljim godinama.
Govoriš to već dve decenije.

Sve do jutros, kad su ti dva klinca, dok si čekao red u apoteci, dobacila da si prošaran k’o slanina. Jebote, odjednom su ti jasni oni bolovi u kostima na promenu vremena, žiganja u leđima, popodnevne dremke i sve glasnije gledanje dnevnika.
Evo i sada, ustao si iz kreveta da popiješ bromazepam. Neka te nervoza jebe u noge, ne da ti da zaspiš.
Sve ti to, moj prošarani, govori da stariš.

Ma šta bre koji kurac?! I šta ta dva balavandera znaju?! Oni nekom da kažu...žutokljunci jedni! Ja bar jebem!

Jednog dana, Vukajlija Kaizen se probudio u svom malom stanu u gradu i počeo da se sprema za dan koji je pred njim. Bio je moderator popularnog forum za automobile, "Vukajlije Kaizenove Vozilice", i svaki dan se susretao sa hiljadama postova i pitanja od strane članova foruma.

Kaizen se obukao u svoj omiljeni crni džemper i hlače sa potpisom brenda, a zatim uzeo svoju omiljenu kafu i otišao u svoj mali radni prostor. Kada je stigao do računara, video je da ima preko 500 neodgovorenih poruka i pitanja.

"Uh, ovo će biti dug dan", pomislio je Kaizen. Ali on se nije dao obeshrabriti. Umjesto toga, odlučio je da krene sa poslom i odgovori na svaki post i pitanje sa smiješkom na licu.

Kao što se i očekivalo, dan je protekao uz mnoštvo rada, ali Kaizen se nije dao obeshrabriti. On je bio poznat po svojoj strpljivosti i sposobnosti da objasni stvari na jednostavan i razumljiv način, pa su članovi foruma bili sretni što imaju takvog moderatora.