Odnosi se na starije muškarce koji više nisu seksualno aktivni, a pred društvom se hvale kako oni još uvek mogu. Predstavljaju sebe kao pastuve u krevetu, iako im krevet već godinama služi samo da prespavaju.

Jedna u nizu novijih umotvorina u Srba. Oni koji koriste ovu izreku čvrsto veruju u njenu pouzdanost i ona im predstavlja životni moto. Koriste je pripadnici oba pola i širokog starosnog opsega.

U samoproklamovanog čuvara nepatvorenosti jezičkog izraza može da se s jednakom slašću, obuhvaćen iznenadnim plamenom svrhe, pretvori deda Vlada sa splava pored kumovog, ona raspađoština što mi dolazi na šljaku da valja piratske diskove, ziljava menadžerka u Telekomu i ortak sa fudbala za koga si mislio da je normalan. Ma ne seri, stvarno se ne kaže razočarenje nego razočaranje? Nisam bio kući nego KOD kuće? Poslednji put mi kažeš da nije zadnji? E, stani, siguran sam da je ovo pravilno: a da se svi vi lektori-rekreativci kolektivno nosite u pičku Madlen Olbrajt sa svojom analno-šićardžijskom pedanterijom oko apsolutno nebitnih stvari?

Jer normativi služe pre svega tome da olakšaju osnovnu poentu jezičke komunikacije: uspešno prenošenje poruke. Sve ostalo su detalji pomoću kojih se postiže određeni utisak. Kada pišem ovako akademski i poštujem pravopis, šaljem signal da sam obrazovan, inteligentan, timski igrač, kao i da bismo svi zvučali kao 24-karatni kreteni kada bismo se stalno izražavali književno. Kada napišem OCAD NEIDEM NA STADIJON JEL JE TOLE LOPOV!1 šaljem signal da sam trinaestogodišnjak iz Padinjaka koji je iz nečijih kola deknuo laptop. Ali sve to nije bitno sa lingvističkog gledišta, jer sadržaj same poruke je jednako uspešno prenesen u oba slučaja.

Ako si u prethodnom životu zgrešio u rangu Adolfa Ajhmana ili Andersa Eskobara, postoje šanse da naletiš na boss-verziju, Šipkomlatarajućeg Zombija koji zrači na temu potrebe za održavanjem čistote nacionalnog jezika. Za takvog čuvaj prost hedšot kambek: “Jebote, kako ćemo to bez sapuna, kad je to turcizam?” i gledaj kako mu mozak curi na uši dok razmišljaš o lepoti života i jezika kao žive stvari koja se stalno menja i prirodno odbacuje sve andede što pokušavaju da ga zamrznu u onom trenutku u kome su njihovi čemerni životi stali.

Rekao bi Mitar Mirić u istoimenoj pesmi.
Ostavljanje komentara na pesmama "Lajk da ona vidi, volim te ludo".
Najgora pošast današnje omladine. Deficit muda, bratić moj. Naravno, sad ćeš ti biti pametan i reći: "Alo mentolu, pa ostavi komentar na pesmi i posle je pošalje devojci u inboks, a onda ga ona zove i on ode da jebe". Ne, ne, dečače. Neće to baš tako ići. Nešto baš ne verujem da bi neka devojka bila sa dečkom koji ima akaunt ime milefakersrbijadotokija98... Realno, danas je muškarcima (čitaj. muškarcima pod znakom navoda) mnogo lakše da nađe neku srceparajuću pesmu na jućubu i razmišlja o devojci koju je slučajno očešao u klubu dok je išao da ispiša ona poslednja tri piva što ih surduknu u sebe da ih konobar ne prosipa džabe, a ova mu se obratila sa "Pazi, ljakse, ne mlati kurcem dok ne uđeš u klonju, jebote!". Naravno, moguće je da se zaljubiškao dečkić na prvi pogled. Jebiga, ne sreće se riba pred klonjom svaki dan. Opet, njemu je mnogo lakše da kod kuće sebi ispira mozak jednom pesmom narednih petn'es' dana, nego da je to veče ispao keršme i na njen bezobrazluk odreagovao većim bezobrazlukom "Jao, izvini... čim sam te video, on je odma' bez moje dozvole iskočio iz gaća. 'Ajd sad kad je već napolju da ga iskoristimo do kraja, da ne bude da se cimao džabe, eheheheh, ako me razumeš"...
Ne. On će ipak ispasti cava i izviniti se kao neka strina, otići sa splava, a posle celu noć blenuti u plafon i razmišljati o njenim očima boje kestena... aaaa? Al' opisujem, 'lebtejeb'o...
On, kao zabrinut dečko za svoj ljubavni život pomisliće da nije dovoljno romantičan i da će baš ostavljanje komentara biti ono "posebno", kako to u ženskim časopisima vole da kažu.
Neće, rođeni. Neće. Vidi. Ženama je u genima da produže vrstu i da to rade samo sa najjačim primercima suprotnog pola. Nekada si morao da ubiješ sabljastog tigra kamenim mačem koji je tup k'o kurac, a ti bi sad da jebeš ostavljajući komentar na ljubavnoj pesmi. He. Pa, koga ti lažeš? Neće to ići. Tako ćeš samo pokazati da si mekušac i da nisi vredan u njenom svetu. Sjebaće te sabljasti tigar...
Nemoj čekati. Dok ti plačeš u mraku svoje sobe, nju neko drugi trsi!
Ne bih se ja toliko nervirao oko njih. Već. 'bem mu mater. Bajo, skupi muda, nemoj se seljanisati da svet čita kako voliš tamo jednu malu, a nemaš snage da joj priđeš, anđele, volim te najviše i slične bljuvotine! Nego, lepo... dođeš na vrata, kuc, kuc, ja bi' te ženim, 'ajd sa mnom za Barajevo!

Neurološka bolest gde se radi o nesposobnosti prepoznavanja lica, međutim svako od nas je već imao prilike da se upozna sa njom. Najčešće se to dešava pod uticajem alkohola prilikom noćnog izlaska kad po prvi put idete da šorate i vidite sebe u ogledalu, a i drugi dan kad se vidite na slikama ili ujutru u kupatilu...

Neurološka bolest gde se radi o nesposobnosti prepoznavanja lica, međutim svako od nas je već imao prilike da se upozna sa njom. Najčešće se to dešava pod uticajem alkohola prilikom noćnog izlaska kad po prvi put idete da šorate i vidite sebe u ogledalu, a i drugi dan kad se vidite na slikama ili ujutru u kupatilu...

4 piva.

Uglavnom izanđalo parče tkanine koje još pamti Tita, toliko iskorišćeno da se mogu čitati novine kroz njega. Ne pere se, jer bi ga samo jedan okret centrifuge diferencirao na atome. Koristi se za prikupljanje telesnih izlučevina sa tela partnera, jastuka, zidova ili pločica. Posle upotrebe se skarabudžuje na tačno definisano mesto, da se ne pomeša sa ostalim peškirima i tamo čeka sledeću akciju. Inače je odlično sredstvo u operaciji "kako na kulturan način uvaliti kurac nekom".

Mlak, toksičan talog, neprijatnog ukusa, nastao nepotpunim ispijanjem dvolitre piva u parku, jer se načela nova dvolitra.

Cela ekipa zaboravlja na staru, ona ostaje malo pored klupice ili negde medj nogama, sto je prvi uslov za nastajanje gnjufa.
Topao letnji beton, reakcija oksidacije i odredjeno vreme mirovanja flajke su dovoljni i imaju kao posledicu potpuno formiranje gnjufa. Vreme mirovanja je bitan faktor i direktno proporcionalno utiče na toksičnost, ukus i dejstvo gnjufa (ubojitost).

Odlikuje se osobinom da nakon ispijanja istog, postaje inicijalna kapisla za rigoleto.

Četvorodimenzionalni sistem koji se definiše relativnim koordinatama, i čija veličina zavisi od oka posmatrača, trenutnih potreba i spleta okolnosti.

Stvar koja nam je veoma potrebna u obrazovanju.

Gubitnička ekipa na malom fudbalu i nožnom tenisu.

Ta šmrljava izdegenerisana nacija, pokušava celom svetu da nametne neke bolesne norme kao opšteprihvtljive, čak poželjne.
Kres šeme, seks za jednu noć, pederske veze, a sve to putem serija i filmova koje štancaju kao na fabričkoj traci.
Jebote, ne znam za seriju u kojoj nema peškira. I svi su popularni, prihvaćeni od okoline, roditelji ih podržavaju u izboru, na poslu ih ne šikaniraju. Ma milina jedna. Prosto da zažališ što si hetero.
A hetero? To je tek priča za sebe...
Vikendom se jebe ko sa kim stigne, sutra se ne poznaju, al nema veze, sledećeg vikenda naći će nekog drugog. Fanovi Samante, iz serije Seks i grad, znaju to najbolje.
A oni to zovu ''viđanje''. Ako je jebačina bila zadovoljavajuća, ponoviće ''viđanje'' još koji put, a onda dupe o dupe.
I ''dejt''. Sastanak na slepo. Potenciran od strane brižne okoline i rodbine, zabrinute da će ostati usedelica ili neženja, pronalaze metodom ''daj šta daš'' partnera sa kim će se pojebati prvo veče, i sutradan saopštiti dušebrižnicima da nisu osetili ono ''nešto''. Potraga se nastavlja...
U Americi su to samosvesni, emancipovani ljudi, dok ostatak nedemokrackog sveta takve osobe naziva raspalim kurvama. I muškim i ženskim.

5....4....3...2....1.....Srecna nova godina!

Euforija, prskalice, svi skaču, piči u pozadini ‚‚Kalašnjikov" ili ,,Moji su drugovi" i u tom haosu uspevaš nekako da se provučeš do nje, a ona izgleda bogovski večeras. Treseš se ceo, ljuljaš se, voćni destilati koje si unosio prethodnih sati sada ti rasturaju percepciju - soba se krivi, zvukovi se zaglušuju, čini ti se čak i da pod podrhtava. Ma ko jebe pod sad, moraš stići tamo. Toliko dugo si cekao da kažeš to, tih nekoliko naizgled beznačajnih reči. Ona te gleda, tebe, da, pravo u tebe i izgleda nasmejano. Pa jesi li stvarno toliko smešan? Ili te ona to.....čeka? To je previše nade. Sigurno ne gleda u tebe. Ali to nije ni bitno. Ti si odlučio, da ćeš joj večeras reći sve, da ne možeš više držati to u sebi da ona mora da zna! Sklanjaš ljude koji te bukvalno zaslaču ne bi li ti čestitali jebenu novu godinu. Cela ova Odiseja i konačno si pored nje. Jebote izbliza je još lepša. Poslednji duboki udisaj, muda su sad skupljena i to je to!

Ono sto muda izgovaraju ili pomisle posle jebanja ili drkanja.
Tj. pomislila bi da kojim slucajem mogu da misle.

Krajnji stadijum bljakosti nekog predmeta.

Kada biste radije zagrlili, izljubili, pa čak i lagano savatali seljaka iz male Trešnjevice koji je došao da prodaje prasiće na lokalnoj pijaci, te sa istima spava tri dana, dok kupo-prodaja budućeg pečenja traje, nego dotakli određeni predmet svojim epidermisom.
Predmet kakav možete zateći u rukama ili ustima, dok se budite olešeni i premazani penom za brijanje, na maturskoj ekskurziji.

Izraz koji se u svetu sporta često koristi kao izgovor za nenameran, ali pregrub start nad protivnikom.

Reduše su žene koje spremaju hranu po seoskim svadbama, ispraćajima u vojsku itd. Veruje se da su uvek site jer usput onako s nogu dok spremaju čalabrcnu od svačega po malo.

Prelepi ljudi. Pojma nemam što, tek nikad nisam video ružnog rudara. Nisam ih se nagledao dovoljno, moguće, ali oni su mi počesto začudo nasmejani radnici koji idu na posao, na licu im čitam "jebiga, radi se, mora da se radi, ajde da se radi", ili ozbiljni, sa mislima ka oknu. Izlazak, ponovo srećni, svež vazduh, nulta nadmorska visina, kuća, porodica, pivo, uh! Opet, često i premoreni, ozbiljni, nekako zadovoljni, uspešan dan, radilo se, sad na počinak... Najčešće ih gledam tek umivenih lica, pred kraj dana, sa ostacima čadji na odeći i izmedju bora. Svesan manjka vazduha i viška metana, mraka u tunelima, i tripa da svaki drhtaj možda znači odron, smrt, ne primećujem tikove ispod oka, unezverenost u pokretima, već samo spor korak, lepe oči, i snažne ruke koje odlažu šlem. Ne pričaju peviše, ne žale se, ne hvale se, ne boluju dugo. Dan za danom, u tišini, tako odlaze sa lica zemlje, u čvrstu dubinu. Možda je u tome finta, oni dole nalaze mir, tamo gde nema nas. Rudnik se nametnuo kao njihovo prirodno stanište, dok je površina nagrada. I sve su lepši, još kad se po hiljaditi put uspešno vrate gore. A njihovo gore je ono što je nama ravno. I ja bih bio lep da svakog dana idem na nebo...

Ortak koji je celo detinjstvo bio najmanji u ekipi, a onda rešio da krene u teretanu.
Vodio se onom starom "Kad mi Bog nije dao u visinu, odo' ja u širinu" i tu se zajeb'o. Napucao ruke, leđa, ramena, a ost'o metar sedamdeset. Sad ga zovu da u reklamama odmeni kravicu iz Imlek-a dok se ona ne vrati sa porodiljskog.