Jedini lik koji u seriji glumi sebe u privatnom životu. Verovatno ćete u njemu videti nekog poznatog čovu iz vašeg kraja koji redovno pije pivo ispred prodavnice. Ja inače ovu seriju gledam samo zbog njega.
Miroljub Trošić, koji u seriji „Selo gori, a baba se češlja" tumači lik Đode, otkriva kako je, zahvaljujući Radošu Bajiću, od lokalnog pijanca postao jedan od najpopularnijih TV glumaca.
Miroljub Trošić bio je nastavnik muzičkog vaspitanja, koji se nakon nekoliko životnih brodoloma propio i doveo sebe na rub propasti. A onda je sreo Radoša Bajića, i postao seljak Đoda
Zahvaljujući i reditelju i producentu serije „Selo gori, a baba se češlja", Miroljub je uspeo da pobedi alkoholizam i postane jedan od najpoznatijih TV likova u Srbiji.

Uvažena gospodo,

ovim putem želim da vas obavestim o razlozima nestanka i izumiranja naroda imena "Srbi", naroda mojih predaka od kojih i sam potekoh. Kao što je mnogima znano, u pradavna vremena dok je ovim svetom hodila čudna životinja koja se zvala krme a ljudi još upravljali primitivnim vozilima marke "DAČIA", sve naprave, gedžeti i ostale mašine su služile kako bi čoveku olakšavale život i pružile mu zabavu i razonodu. Takođe je poznato da su se stvari po tom pitanju ubrzo potpuno promenile.

Uređaji su postepeno usavršavani tako da sve bitne funkcije obavljaju samostalno, pa se postepeno smanjivala čovekova upravljačka uloga. To je dovelo do toga da su mašine same osmišljale, proizvodile i unapređivale druge uređaje koji su se dalje samostalno razvijali i obavljali svoje zadatke 100% precizno. Sve ovo je svelo ulogu čoveka ispod minimuma, čime je on jednostavno postao kućni ljubimac o kome se uređaj brine. Redovno ga hrani, poji, čisti za njim, stavlja na počinak, budi, presvlači, izvodi vani, po potrebi upražnjava seks s njim, drogira ga i naliva rakijom... Jednom rečju ljudi su uređajima postali ono što je u pradavna vremena ljudima bio - Tamagoči. Naravno, isto je bilo i sa Srbima. Kao lenjom narodu kakav su, Srbima je ovo u početku odgovaralo.

Međutim, vremenom su mašine počele imati sve više muka sa održavanjem Srba. Bilo je mnoštvo nedostataka kod ovog naroda što ih je učinilo nepraktičnim i nepodobnim ljubimcima. Navešću samo par:
- jedinke nikako nisu mogle da se slože, čak ni oko banalnih stvari, tako da je među njima vladao večni haos i nered,
- takođe, kao što se nisu međusobno podnosili, tako nisu voleli ni susedne narode, a ni ovi njih, pa je često bilo razmirica što je postojeći nered samo širilo,
- prilikom sportskih takmičenja koja su se održavala radi razonode ljubimaca, Srbi su smatrali da je nužno da uvek budu najbolji, što im je ponekad i uspevalo, ali onda bi opet dolazilo do nereda i haosa prlikom proslave pobede,
- ako bi se na tim takmičenjima susreli sa komšijskim narodima, nered bi izbijao i pre proglašenja pobednika,
- ako na sportskom terenu ne bi bili najbolji, bili bi popljuvani od svog naroda,
- srpski narod je bio sklon da nuždi gde i jede, u svim segmentima života i postojanja...

Sve ove osobine i karakteristike Srba, dovele su do toga da mašine posle mnogo pokušaja da nekom matematičkom formulom svrstaju ovaj narod u okvire u kojima će ih moći uredno održavati, jednostavno odustanu i puste Srbe da se udave u vlastitom izmetu. Tako je narod postepeno izumro, a nestankom naroda, formalno je izbrisana i njihova država. Istina, to nije bilo nužno da se radi, jer nije postojala ni dok je naroda bilo.

S poštovanjem,

Džonovan Sedamdestreći

Ne, nije to slavni četverac mutiranih astronauta iz istoimenog filma, koji su kasnije napušili onog likusa što svaka druga klinka i njena stara svršavaju na njega.
Nije, ali i oni spadaju pod ovu grupu.

Fantastična četvorka u širem smislu te riječi jeste default sastav ekipe koja treba da se obračuna sa bilo kojom značajnijom prijetnjom po čovječanstvo ili po čovječanstvo i američkog predsjednika koji se nije stigao sakriti u atomsko sklonište na vrijeme, kako to obično biva.

Ekipa nastupa u relativno stalnom sastavu koji čine glavni lik, jedan snagator, jedan filosofos i jedna dobra riba.
Često umjesto nekog od njih može biti prisutan i neki totalni nelord, mada ta uloga nerijetko može pripasti i samom glavnom liku.

Elem, da pređemo na opis likova.
Glavni lik je od svih njih najvarijabilniji po pitanju fizičkih i psihičkih karakteristika. Može biti sve od mlitavog klinje koji još drka u gaće pa do ratnog veterana sa sve šampionskom facom koji se vucarao po nekim vukojebinama koje ni sam ne može ubosti na karti.
Ono što je zajedničko za sve glavne likove jeste to što su, pogađate, glavni likovi... Dobro, većina ih se još zove i Džek i uglavnom nema roditelje...
(prim. aut: Mislim realno, da ih stvarno ima, sigurno bi se sjetili da ih nazovu da vide šta koji kurac izigravaju neko mudo dok im neke čamuge iznose televizor i frižider iz kuće.)

Snagator je uglavnom Rus ili crnac. Ako je već bijelac, onda je svojevremeno bio olimpijski šampion u rvanju, kamiondžija ili visoki vojni činovnik.
Ako ekipa koristi neko konvencionalno prevozno sredstvo, on je obično vozač istog.

Filosofos je tip koji ima (najčešće) zdravo rivalstvo sa glavnim likom i uglavnom je glas razuma u ekipi. Izbjegava rizične situacije ne zato što nema muda, nego zato što ima za nijansu više mozga od ostatka ekipe (izuzetak je često i snagator koji je nerijetko iznenađujuće inteligentan ali više popustljiv od filosofosa). Uglavnom je potpuni kontrast glavnom liku.
Npr. ako je glavni lik flafičast, ovaj je onda alfa-mužjak ili ako glavni lik džri krst okačen na retrovizoru, onda ovaj ima pentagram...
Ako ekipa koristi neko nekonvencionalno prevozno sredstvo, tipa spejs šatla, on obično upravlja njime.

E sad, dobra žemska... I ona dosta varira.
Može biti mnogo opasna i često sposobnija u obračunima više nego bilo ko drugi iz ekipe. Ako je to slučaj, vjerovatnoća da će imati neku seksi scenu je veća nego da se Milić Vukašinović ili Era Ojdanić u 2014. pojave u bar jednom rijalitiju.
Ipak, može biti i totalni smarač kojeg glavni lik sa ostatakom ekipe uvijek izvlači iz govana i sve tako dok se na kraju filma ne uzmu...
Mada kapiram da i onda vjerovatno smara kad joj auto stane na 20 kilometara od Popovih Drača pa treba da dođe da je šlepa.

Suma sumarum, jako generična postava koja uprkos tome rijetko dosadi. Valjda zato što smo više manje svi u nekoj sličnoj ekipi... samo ne završimo sa dobrim ribama, jelte.

Disciplina koja poslednjih decenija uzima sve veći zamah, a njen konačni cilj je uspešan život pojedinca, koji zna da su mu šanse minimalne da dođe do velikog novca poštenim radom i trudi se na najdevijantnije moguće načine da to ostvari.

Zanimljiv pokazatelj da je novac uložen u najobičnije skraćenice na ponudi za aranžmane u agencijama ponekad usko povezan sa seksualnim dobrima tokom predstojećih 13 dana, tj. 9 noćenja.

Neki čudan kvalitet sam po sebi. Stalno te uče da lepota nije bitna, ali kad je neko lep, onda je to vrlina izvan svih ostalih. Zašto je to tako, ko će ga znati.Verovatno ima veze sa dobrom genetikom koju obično šalje kao poruku simetrična faca, i upravlja našim životima više neg' što bismo hteli. Zato je plastična hirurgija izdaja, sakrivaš svoje loše gene u vidu a la Gargamel nosa. E, pa ne može tako, bate!

Trenutak kada teoretičar zavere '' shvati '' da se ceo svet angažovao, da postoji cela jedna grupa naučnika, sa sve Buzanom na čelu kreativnog tima, koji su svoje živote posvetili traženju tog dugmeta koje će žrtvu vratiti na nivo Homo habilisa, u stanje uma Kristijana Golubovića. Drugim rečima,tripuje da ga neko troluje.

Prvi istorijski eklatantan dokaz da RTS NE UME da napravi tinejdžersku seriju.
Novi, još bolji dokaz za takvu tvrdnju je "Priđi bliže", ali obzirom da se ona tek odnedavno prikazuje, ta serija će tek dobiti podrobniji sociološko-psihološko-psihijatrijski pristup.
Shvativši da su joj sve kćerke odrasle, i da se njen život u narednom periodu svodi na seckanje luka za supu, Spomenka Kovač negde 2002. godine odlučuje da još jednom dokaže svoju mladolikost- pišući scenario za "teen" seriju, a pritom promovišući raskošan glumački antitalenat svoje najmlađe kćerke. Dakle lepo i korisno. Radnja je smeštena u šatro- prosečnu beogradsku osnovnu školu. Pritom, učionica "glavnog" odeljenja i za beogradske uslove izgleda kao da je stigla iz svemira, a poređenje sa prosečnom srpskom učionicom u nekoj palanci ili na selu, gde koze i učenici sede jedni pored drugih je bezpredmetno. Sama radnja i ideja realno nisu idiotske- ono što treba da se događa na kraju osnovne škole, objektivno se i događa glavnim junacima- prve ljubavi, aktivna druženja, "furanja" stilova i sl. Ali način na koji je to Spomenka Kovač prikazala, zaista poriče njenu mladolikost. Dodatno nas je zabrinula činjenica da se njena kćerka ponosno hvalila u medijima kako je ona lično pomagala majci u razumevanju mladih, obzirom da je sama tada imala 17 godina.
I tako, kada je RTS sve fino zapakovao, na proleće 2003. nas je sačekao produkt sa sledećim junacima:
Roki- igra je naravno Anja Kovač, najmlađi izdanak dinastije Kovač. Iako je trebalo da ispadne glavna riba u razredu, očigledno je da su majčine oči slepe za te stvari, pa je niko nije gledao kako izgleda ispod vrata... Ili grudi :P
Sofija i Mina- neke dve, malo zgodnije ribe (od Roki, svakako. Time je RTS napravio i mudar potez- izborom Anje K. da igra Roki, mogli su sasvim prosečne frajle da mete da igraju ove dve). Inače su ekipa sa Roki. Sve tri su isfurale sa glavnim frajerima u razredu, do kojih ćemo kasnije doći.
Packe i Kečina- glavni frajeri u razredu. Packe se farba u drečavo žuto, ali izuzev toga, ni po čemu ne liči na osmaka, već ima vojničku bradicu. Njegovog, kasnije neafirmisanog glumca, su pojedini gledaoci zvali pederko. Kečina je u tom smislu "bolji", ali i on izgleda dosta starije.
Njutn i Bojanče- Izuzev po nadimku, koji se ne uklapa u rečnik današnjih tinejdžera, Njutn je i realno prikazan kao štreber. Bojančeta igra neki klinac, koji je u seriji vršnjak sa Packetom i Kečinom, a inače izgleda kao da je barem peti osnovne. A i pored toga igra prilično udarenu osobu.
Fića i Džoni- uvek se u američkim serijama nađe par, ne naročito pametnih, a malo klepnutih ludaka. E, to su ova dvojica, koji su umislili da su neko i nešto. Inače su pljunuta kopija Balka i Skala iz "Moćnih Rendžera".
Bora- eto idealnog mamca za preostale sponzoruše u razredu. Stigao iz Los Anđelesa, gde je video J.Lo (koja faca, jbt!!!). Odmah izabran za predsednika razreda, nakon izbora, koji su održani na njegov predlog. Po tome zaključujemo da je inteligentan i zoon politykon.
Ostali likovi iz razreda su namerno zapostavljeni, jer RTS-u realni prosek nikada nije bio interesantan...

Aušvic- nastavnik matematike, i novi razredni ovom odeljenju. Na kraju smuva novu sekretaricu Dadu, koju igra ona crvena kovrdžava Tanja Bokan, značajna po ulozi Mađarice u "Crnom Gruji".
Travolta- peder, ili barem biseksualac, koji slučajno predaje muzičko. Fura neki hibrid više izumrlih stilova, koji najviše liči na Elvisa. Navodno se loži na Edit.
Edit i Rista- u realnosti gotovo nemoguć ljubavni par- nastavnik fizičkog i nastavnica francuskog.
Zaga- besprizorna alapača (i kao uloga, a kažu to i za njenu glumicu), koja je direktorka škole. Žvalavi nešto sa starom, formalno penzionisanom sekretaricom, takođe prakljačom, Grozdom...

Pogrdna opaska upućena onom ko se meša u tuđe poslove. Neko ko nije dovoljno kvalifikovan da komentariše datu situaciju.

FAZA1: Imaš 3 godine, tata te prvi put izvodi u park, izvaljujete da je ljuljaška polomljena, krater ispod klackalice ko od kašikare, pa te tata pušta da se igraš čupanja trave dok on sa klupe posmatra tete koje doje svoje mališane.

FAZA2: Ovaj put te izvodi baka, imaš novi bicikl, fensi korpicu napred i original mačje oko na točku. Postao si glavni šmeker među "ekipom". Svi će da ti traže "krug", koji će da traje od 15min do sat i po, a ako nekom odbiješ da daš da se provoza, plačući će da te tuži mami, i pride će to da zapamti za ceo život!

FAZA3: Ideš u prvi razred, učiteljica te je smorila sa uspravnim i kosim crtama, pa ti taj izlet koji je toliko dugo najvaljivala i hvalila, a Bogme i uzela novac od roditelja, dođe kao savršen odmor. Raspoloženje pada pri saznanju da se izlet svodi na izlazak u park, i igranje "Između 2 vatre", gde uporno gađaš jednu malu u belim helankama, a da nisi svestan zašto.

FAZA4: Sada već samostalno izlaziš u park sa drugarima, dok čekaš da se pomoćni teren oslobodi, oko bacaš na glavni teren, i sanjaš da češ jednog dana biti popularan kao lokalni klošari koji su stavili po 100 dinara uloga na svoju pobedu. Ako si poneo loptu, u to u trenutku kada je jedina u parku, dobijaš privremenu titulu "cara parka", i dozvoljeno ti je, ma koliko da su ti obe noge leve a dioptrija jeziva, da biraš ko igra, ko sedi, ko je odbrana, ko je golman. U tom trenutku osećaš moć vlasti u rukama. Pri povratku kući vidiš sedog penzionera kako hrani golubove, šutaš loptu pravo među njih, smejući se, dok deda maše štapom i nerazgovetno gunđa.

FAZA5: Imaš 12 godina, krišom si pozajmio parfem od starijeg brata i našpricao se, a Bogme ni na gelu nisi štedeo. Uveče izlaziš sa par hrabrih vršnjaka na pomfrit, a onda u park na klupicu, gde čekate da prođu nešto starije jedinke vaginalnog usmerenja, po mogućstvu bez muške pratnje, koje ćete kao komarci, iz zaleta, i na blic, da "dovatite" rukom za guzu. Tu ćete se naravno razbežati, a na kraju večeri sublimirati "recke" - ko je više, ko je bolju, a pobednik je, naravno, onaj ko izusti da je napipao "nešto mokro".

FAZA6: Imaš 15 godina, pitaš klinku iz sedmog dva da "pođete", ni sam ne znajući šta to znači i podrazumeva. Šetate parkom, nemaš pojma o čemu da pričaš, šta da je pitaš... samo ćutite, šetate, onda sednete na klupu gde ti padne na pamet da joj uvališ jezik, a i po savetu starijeg brata uvatiš za sisu, što činiš, ali suviše grubo i neiskusno, tako da posle njenog vriska dobijaš svoj prvi šamar. Park ti se smuči na neko vreme, a i devojčice.

FAZA7: Imaš 18 godina, čuo si da društvo, po sistemu "no age limit" iz kraja igra lozinke u parku, pa si odlučio da im se pridružiš. U gustom šipražju na brzaka gubiš nevinost sa par godina starijom ribom. Osećaš se orgazmično.

FAZA8: Novu devojku izvodiš u park, sedate poprečno na klupu, mazite se, vatate, žvalavite, dok dokone penzionerke ljubomorno dobacuju "fuj", "šta im ono znači", "ja sam u njenim godinama hleb mesila, a ona samo što se na naše oči ne..." Jedan plavi klinac dotrčava do vas, i pokazujući prstom se dere "a ta je ono, ta oni vade mama", na šta će teta pritrčati brzinom furije, prekriti mu oči, i reći "Ne to, to je kaka!"

FAZA9: Sa 35 godina, izvodiš svog klinca da se igra, al izvaljuješ da je ljuljaška polomljena, krater ispod klackalice ko od kašikare, pa ga puštaš da se igra čupanja trave dok ti sa klupe, onako šmekerski, odmeravaš rasne tete koje doje svoje mališane, sa sisama čvršćim nego kod tvoje žene.

FAZA10: Imaš 65 godina, budiš se u pola 4 ujutru, pola sata tražiš štap, još pola nazuvaš cipele, već u 7 stižeš u park. Hraniš golubove, oni su ti malobrojni prijatelji, već si im i imena dao, al neki klinja šuta loptu u tvom pravcu, i rasteruje ih. Pretiš mu štapom, iako znaš da ne vredi. Jedinu radost ti predstavlja popodnevna šahovska partija sa Milunom, ali te njegova čitulja u novinama kupljenim na lokalnom kiosku lišava tog zadovoljstva.
I dalje voliš park.

Konstatacija njegovog zubara da su mu očnjaci za vadjenje.

Imaju oni i šta pametnije da rade u životu (navodno), ali žrtvuju svoje slobodno vreme da bi i nas podstakli (=primorali pod pretnjom ciganskim kletvama) da pomognemo bližnjemu svojemu! Danju, noću, vikendom, na Sv. Patrika, dan posle Bajaginog koncerta... Ostajte bez brige, jer nećete uspeti da neznabožački gledate svoja posla, ma koliko se trudili!

Zveckaju praznim konzervama od paradajza, vade plastificirane printove u boji, poklanjaju knjige, sve ti sa osmehom i natenane objasne, i tuku ko neće (a sve je savršeno smisleno, i osvežiće zdravlje tvoje babe). Zašto onda svi ne izađemo sa kartonskim parolama ispred Mango-a? Zašto je neko plemenitiji od tebe i mene pa pomaže deci bez roditelja prodavajući njihove bojanke? Zar ne možemo to i mi kad je tako lako...?

U kategoriji država njene veličine (5.000.000 - 10.000.000 stanovnika), Srbija je jedna od najvažnijih država na svijetu.
Od 31 zemlje, zauzima 6. mjesto - po mojoj slobodnoj procjeni.

Poučen iskustvom svog naroda i svog starog pišem ovaj tekst.
Ako zaista želiš saznati kakav je ko - pitaj čarsiju! Čaršija sve zna i nikada ne laže! Mudro i ispravno. I zaista -nekada se sve znalo. Tada je bilo i lakše i ljepše zivjeti. Rajska podjela na "ljude" na jednoj, i đubrad na drugoj strani, bila je najpoštenija i najispravnija iz prostog razloga jer je isključivala bilo kakve kulturne, nacionalne, religiozne, polne, rasne, intelektualne i slične razlike. Ako si OK, onda si raja, ako nisi onda si đubre!

Tu moralnu podobnost i pripadnost određivala je raja, čaršija i ljudi u njoj. Bilo kakva prevara ili zabluda mogla je biti samo privremena i veoma brzo provaljena, a zaslužena titula nosila se cijeli život. Tako da su vremenom i u mom gradu egzistirale raznorazne grupe koje su, nažalost, imale velikog uticaja u doskorašnjim dešavanjima na našim prostorima, svaka na svoj način. Međutim, njihova uloga u svemu tome, kao i slika njihove današnje sudbine bila bi nepotpuna kada se svaka grupa ne bi posebno okarakterisala. Pa krećemo...

Šupak- Sa sigurnošću se može ustvrditi da je najniži stadij našeg sugrađanina bio i ostao šupak. Šupci su dolazili iz svih sredina i bilo ih je jako mnogo u svim društvenim i socijalnim strukturama. Karakteristično za njih je i to da su se mogli pronaći u svim religijama i svim nacionalnostima. Njihov stil življenja se sastojao uglavnom u podmetanju nogu svim drugim ljudima u njihovoj blizini (prije svega kvalitetnijim i vrednijim od njih samih), od krađa, prevara, intriga, laži, kao i svih ostalih niskih i animalnih poriva. Šupčina je viši stadij šupka, a nižem stadiju se laskalo da je pakšu. To je veoma lukava, prepredena i pokvarena grupacija koja se vješto ubacivala, prilagođavala i uvlačila u tuđe guzice (kriterij je bio da su veće od njih samih) i to uglavnom iz koristi i ličnih interesa. Nije ih bilo teško prepoznati jer im je svima bilo zajedničko da u svakom momentu uzdižu materijalno iznad duhovnog, da puno vole i hvale samo ono što je njihovo, njihovo i samo njihovo, da vole vlast i da se nerijetko bave politikom, jer su i sami bili kurve u duši i nerijetko po profesiji.

Papak- Nesto blaži oblik pakšua koji je najčesće dolazio iz prigradskih naselja, sela i iz nižih društvenih i socijalnih struktura. Njihov najveći zajeb je to što se nikada nisu mogli prilagoditi zakonima čaršije, mada su cijeli život težili tome. Papak voli selo, miris sijena i balege, Lepu Brenu i Cecu. Zatvore oči u transu kada cuju "Bum, Cile, bum", nerijetko izazivaju i isprovociraju frku kada pocugaju, razbijaju čase po kafićima a "poslastica" im je dokazivanje muškosti, dok razbijaju prazne pivske flaše sami sebi od glavu?! Kad priča, papak pretjerano galami i mlatara rukama, obožava cvjetne ili geometrijske dezene na košuljama, a u unutrašnjem džepu sakoića obavezno se nađe čakijica u slučaju: "Ne daj Bože, nek se nadje."Papčina" je viši stadij papka, a niži stadij je obogaćen epitetom Ljaksafon. Za razliku od šupaka, ova romantična grupacija je primitivnija i bezazlenija mada to pravilo ne vrijedi uvijek. Naime, na osnovu detaljnih čaršijsko-studijskih ispitivanja, pokazalo se da, kada papak postane šupak, što se nerijetko dešavalo, ta mutacija zna biti itekako opasna. Omiljena profesija im je vojna naobrazba, policajac, portir, vatrogasac i sva ostala "uniformisana" zanimanja i još, ako ikako može, ponešto od oružja. Nažalost, ova grupacija je bila jedna od najmasovnijih na našim brdovitim prostorima što je uslovilo čak i nastanku i izgradnji jedne "novokomponovane" četvrti koja se zvala "Kineska četvrt", gdje su preko noći doveli svoje. Mada se tu nije mogao vidjeti nijedan kineski restoran ili zalutali kosooki prodavač, ipak su rijetki i "normalni" stanovnici ovog naselja bili prinuđeni slušati jezik koji je u dobroj mjeri podsjecao na kineski: umjesto da kažu "ovdje, tamo ili nedavno", u Kineskoj četvrti se govorilo: tuj, nuj, otojc..ojhaaaaaaaaa!!! Vrijedno je zabilježiti i to da se upravo na ovim prostorima, prvi put u našem gradu moglo vidjeti i čuti kako u mnogobrojnim, novootvorenim kafićima, umjesto Indexa ili Bijelog Dugmeta, rastura Tina, Mina, Jana, Stoja & co.

Levati- Face bez identiteta i u vječitoj potrazi za njim. Vrlo su podložni svim vrstama uticaja, u ovisnosti od situacija, prilika i neprilika u koje zapadnu i koje su im se nametale. Levate smo mogli vidjeti i sresti na velikim svjetskim koncertima u Sarajevu, Beogradu, Zagrebu, pa čak i u Beču (uglavnom samo zato da bi po povratku u moj grad mogli pričati o tome), ali i na koncertima narodnjaka , normalno uz Bum Cile bum.., kako negdje u prikrajku oduševljeno i zadovoljno tapkaju u ritmu "božanskih tonova". Pripadnici iz redova ove populacije bili su maheri za ismijavanje papaka, dok su se šupaka uglavnom mudro klonuli, jer su dobro slutili njihov smrad i potencijalnu moć. Voljeli su se lijepo, pristojno i moderno oblačiti i patili su od "marke", bez obzira da li se radi o garderobi, automobilu ili tehničkim uredajima. Prirodno stanište ove, levatske, grupacije uglavnom je bilo "bliže" predgrađe tako da su se, prilikom izlaska u čaršiju, često mogli vidjeti po WC-ima mnogobrojnih kafića, kako maramicom ili toalet papirom glancaju cipele, skidajući sa njih prašinu ili čak blato. Đubrad su viši stadiji levata, a niži stadij možemo okarakterisati kao grebatore . Mnogi pripadnici navedene grupacije uspješno su se transformisali u vrsne džeparoše i hapce. Zajednička osobina im je da su krajnje neodgovorni i nepouzdani, poročni, lijeni, beskarakterni i prevrtljivi iako se i među njima, mada rijetko, moglo pronaci "svijetlih primjera", koji su zaista pokušavali i bolje i više, ali su na kraju ipak ostajali samo levatići. Njihov najveći peh se sastojao u tome što nikada nisu bili svjesni da su stvarno levati.

Nasuprot svima njima, bila je Raja! Kako samo lijepo zvuči ta riječ! Mada iskonsko značenje te riječi ima sasvim drugo značenje, kod nas, kada kažeš za nekoga da je raja onda, to jednostavno znači, da je tip OK. Znači da se možeš pouzdati u njega, da te od njega nikada neće zaboliti glava, da te neće žednog prevesti preko vode, da mu možeš vjerovati i da on od tebe očekuje da mu vjeruješ. Znači da te nikada (bez razloga) neće izlevatiti, da nije šupak i da iskreno sažaljeva papke. Ne voli grebatore i užasava se gluposti i sile. Raja je sinonim za dobrog čovjeka, prijatelja ili komšiju, za iskrenog, poštenog i "pravog igrača". Viši stadij za raju je Jaran, a niži (što je i sasvim prirodno i za očekivati) ne postoji. Ova grupacija je plemenita, humana i solidarna, a jedina mana im je (pa i nije bas neka mana) što nerijetko vole cugati. Ponekad čak i previše, tako da se može, greškom, dobiti nerealna slika o njima. Dešavalo da u cugi izgube osjećaj za vrijeme i prostor, tako da su poneke karakterne crte znale dobiti obrnuti smisao. Međutim, masa njihovih drugih kvaliteta u dobroj mjeri amortizuje ovu manu, tako da, mada su porodični problemi učestala pojava kod ove grupacije, oni su ipak i zauvijek voljeni jer znaju, hoće i ne ustručavaju se da vole druge i da im poklanjaju svoju ljubav. Žene i cuga su im slabost ali to je samo rezultat prekomjerne i učestale akumulacije pozitivnih i divnih vibracija, kao i potrebe za oslobađenjem tih osjećaja. U svakom društvu su rado viđeni iz prostog razloga jer su pozitivni, progresivni, spontani, nonšalantni i jer umiju animirati sredinu i iz ničega napraviti feštu. Uvijek su okruženi prijateljima i oni im neopisivo mnogo znače u zivotu. Eto, tako je nekada bilo! Znalo se ko je raja, ko je levat, ko papak i ko je šupak. Sve se znalo! Selekciju je, normalno, pravila raja, koja je jedina i imala pravo na to - prije svega iz potrebe za samoodržanjem ali i iz prijeke potrebe za očuvanjem pravih vrijednosti. I svima bilo dobro. Ali sta se desilo? Dođose neka čudna, morbidna i teška vremena. Probudiše se aveti mraka, pritajeni i brižljivo njegovani u bolesnim šupačkim umovima. Pohasiše se, šatro religiozno i nacionalno, na sve tri strane šupci i naložiše neke (opet religiozne i nacionalistički naoštrene) papke i poluljude, jedne na druge?! Papci ko papci, jedva dočekali!

Da sve to nisam vidio, ne bih vjerovao. Sve sto je nekada bilo nenormalno -preko noći postade normalno?! Proglasiše sami sebi ulogu neke, samo njima objašnjive, ugrožene žrtve i postadoše dželati?! Kao, bore se jedni protiv drugih, a opet svi isto rade?! Sve po potrebi i mogućnosti. Šupci zavrištase mašući zastavama, papci zavitlaše puškama, a levati se izgubiše u tome svemu, prepustajući se zakonu jačeg, ali i ne bježeci od njega. I jedni, i drugi i treći utopiše se u tom "sveopštem narodnom veselju, vrlo lako pronađose sebe i svoje mjesto u tome svemu, zavladaše i napraviše neke druge, kažu "svoje" podjele?! Meni licno, osim nacionalnih, teško vidjeti neke druge? I bilo bi nepošteno, a ne spomenuti svačiju ulogu u tom paklu. Neko će se zapitati, a sta je sa Rajom? Nažalost, Raja je šutila?! Raja je samo, kao mudro, gledala i šutila. I popušila! Prođe rat - šupci se obogatiše, papci se ispucaše i oćejfiše, a levati se prilagodiše.