Upisati se: Dati prvi kos prilikom zagrevanja za basket-kosarku
Ispisati se: Dati poslednji kos nakon zavrsetka basketa i odmaranja
Veoma korisne stvari ukoliko se znaju pametno iskoristiti - Budala ce iz prve pogoditi kos, pametan ce naravno promasivati, da bi duze drzao loptu kod sebe
Veoma mocne stvari - daju nam za pravo da od drugih trazimo loptu da bismo bacili na kos, i svi se moraju sklanjati gde god mi prolazimo po terenu da bismo dali kos
Veoma kreativne stvari - mozemo se ispisati i upisati na razlicite nacine: sutom od centra, davanjem nekoliko trojki zaredom, davanjem zaredom kosa pod obrudem, sa linije slobodnih bacanja i sa linije za 3, itd., mozemo sve to ponoviti vise puta, na vise razlicitih nacina
Veoma opasne stvari - Mozemo dobiti batine ako smo mnogo mocni, pametni i kreativni
Roditi se u periodu između 23. novembra i 21. decembra.
- Kad ti je termin?
- Negde 19. decembra, tad bi mali trebao da se upiše u listu strelaca.
- Lepo. Samo da ne zakasni malo pa ispadne jarac k'o tata.
- Ju! Valjda neće.
Slučajno prosuti bilo kakav vid tečnosti u predjelu prepona, s tim da bude vidljivo za posmatrače. Efekat je još jači ako su oni pod uticajem nekog alkohola.
:prosipa-pivo:
1. Ups.
2. Pa seljače jedan, vidi šta uradi sa sebe, kako ćemo sad u grad!
1. Ma ne vidi se ništa..
2. Šta se ne vidi, sunce ti, izgleda k'o da si se upiš'o, đe sad takvog da te vodim.. Nisi nizašta, samo me sramotiš, šta li ja radim s tobom..
1. Haha, tvoj momak se upiš'o.
Znaci smejati se toliko intenzivno i dugo da ti na kraju "osvescena vodica" pocuri niz nogavicu.
Fasovati kečinu na početku školske godine.
- E, Marko! Čekaj sekundu da te pitam nešto.
- Šta treba?
- Jeste imali fiziku?
- Jesmo, smarala čitav čas. Ljubica se upisala u listu strelaca, čuvaj se i ti ako nisi učio.
- Već?! A u kurac krasni. Ma jesam nešto. Aj odoh ponavljati, nema mi druge.
Napraviti neko opako sranje.
- I tako se, deco, Kaligula upisao u istoriju kao prvi rimski imperator koji je konja proglasio senatorom i konzulom...
Prva stvar koju uradiš kad izađeš u kraj na basket sa ortacima.
E evo ga i Mare, taman sad nas ima za 3 na 3..
M: -'De ste momci, daj brzo 'vamo loptu, da padne jedno upisivanje, Vins Karter stajl!
Linkovati gaće.
Skinuti nevinost. Pogoditi. Ubosti.
- Mali Joca se juče upisao u listu strelaca!
- Pa, dobro, mali daje golove na tom vašem fudbalu non-stop...
- Ma, bre, mali skinuo mrak posle fudbala, došla mu neka klinkica na gajbu, matorci nisu bili tu i šut-gol.
Promašiti zicer i ne postići gol, koš, poen...
1. strofa:
Ja sam matori jebač u najboljim godinama, menjam žene k'o gaće, sva memorija na mobilnom mi ode na imenik (Ema, Ena, Ela...), prošao sam mnogo toga u životu i iskustva mi ne fali.
2. strofa:
a) Ti si jedva punoletna (barely legal :-P ) i od svih na svetu si se zakačila baš za mene zato što sam nenormalno dobar matori iskusni jebač, a meni neprijatnooooooooo... Ali i u dete mož se mete...
b) Ti si žena starija - u najboljim godinama, a i ja sam stara kuka, znamo se ti i ja odavno, ali ti si sada udata i imaš decu od kojih jedno nosi moje ime da te podseća kad sam te pratio na (upisati prevozno sredstvo) za (upisati mesto)...
Refren:
Ja sam matori iskusni jebač sa setom u duši, generacija mi se malo osušila, ali u mene ne treba da sumnjaš nego svrati da slušamo ploče, širi noge da čiča zaore, pa da vidiš Kraljevića Marka...
3. strofa:
Zajebi sve, dođi čici, godine nisu bitne - videćeš iz izloženog, u naponu sam snage i volje, život je samo jedan, dođi da razmenimo iskustva i telesne tečnosti!
Naravno, Željko je daleko suptilniji, ali opet, ja nisam iskusna matora gidža i ne čupam obrve...
Izraz potekao iz vremena prije tehnološkog napretka u našim krajevima kad se vršidba obavljala bez kombajna i tako tih čuda. Mukotrpan je to posao bio, i sada je, a naročito tada. Trebalo je pokositi, pokupiti žito, razbrijati arman, udariti stožinu, nasaditi vršaj, izgrabljivati slamu, prevrtati vršaj... Vršidbu su obavljali konji, išli u krug i gazali dok ne obave posao.
Tako je znalo doći do situacije da se konj popiša na vršaj, a samim tim i na tvoj posao za koji si ti propišao krv.
Simbolika je jasna.
Jutranju idilu gledanja DUGA SAT TV-a i voditeljskih bravura Neđe Kostića prekinulo je nedojebano zvono koje nije imalo namjeru da odustane...
-Dobro jutro.
-Brojutro, izvoli.
-Ja sam Mira, konobarica kod Munje.
-Ćeri mila, u najmanju ruku bi trebala biti poštar pa da mi ovako rano siluješ zvono, a druga stvar, meni je stvarno rano da sad idem u kafanu.
-Ja sam trudna sa vašim Jovanom.
-O JEBO TE DRAGI BOG! Ulazi u kuću da te niko ne vidi.-Sjedi. JANJO! Dajde joj kavu turi, i meni šećerli vode. Onaj naš kreten napravio dijete, ovoj.
-E PA, NEĆE U MOJU KUĆU KONOBARICA, ZNAŠ ŠTA JE, OVO JE POŠTENA KUĆA, NE MERE TO TAKO.
-Ovo je inače Jovina mati, kustos Muzeja ZAVNOBIH-a, uopšte je nisam našao naguženu na vrelu dok je prala veš, pa joj ga surdukno, nego ćeri, reci ti meni đe on tebe nađe? Ustvari,đe ti njega nađe?
- Pa eto, on je često svrać'o kod mene na pivu, i jedno veče ostali sami u kafani, on popio ja popila, zaključam, i eto. Belaj.
-Nije belaj, nek' je sa srećom. Al' taj je nesvojatan, sjećam se kad sam budalu poslao u škole, četiri mjeseca se on nije javljao, dok mu nisam zavrn'o finansije, posl'o razglednicu, „sve vas volim i pozdravljam, poželio sam se i vas i zavičaja svaki ću kamen ižljubiti, samo mi pošaljite 50 maraka za kartu.“ Ja mu napišem:“ Nemaš rašta dolaziti, snijeg pao, nijedan se kamen ne vidi“. Hoću reći, neće on priznati to dijete.U tom eto Jove na vrata...
-O JEBO TE DRAGI BOG!
-Nije Bog, on to radi mnogo suptilnije, nego sjedi sine, drmni jednu ljutu pa da dogovaramo šta ćemo, da ne ostaje upišan vršaj.
-Ja nju neću ženiti, ne volim je više a i debela je plao.
-Hoćeš, ženićeš je, ja ti kažem, nećeš mi kopilad ostavljati da ga poslije druga djeca zajebavaju pored živog ćaće. Grota je. Od mene dobijaš sprat, namješten, neću ni kašike iznijeti iz njega. A to što je debela, to joj je plus, bolje nego da je kakva špatna. Svaki, sine, majstor zna da je bolje uzeti đe ima i viška pa dogoniti pos'o nego onako kad nema pa očima navlačiti. Biće to dobro sve kad s e oženiš.
-'Aj dobro, ako moram, šta bih.
-Moraš. Mala jesi vična praviti jesti?
-Kako nisam, pa nisam od stra'a ovolika.
-Odlično, u kuhinju pa pokaži mami šta znaš. Primljena si.
Upisivanje hleba se uglavnom radi u vecernjim satima pre zatvaranja prodavnice.Upisivanjem hleba obezbedjujete hleb za sutrasnji dan posto u selu ima samo ta jedna prodavnica u koju hleb stize iz obliznjeg grada naravno u manjoj kolicini nego sto bi trebalo tako da ako niste upisali hleb moracete da padnete u hibernaciju sledeceg dana,uz napomenu da cetvrtkom uvek upisete gajbu hleba posto prodavnica vikendom ne radi.
Baba:sinko idi upisi 4'leba za sutra ljubi te baka.
Ja:sta bre da upisem?!?!gde?!?!
Vrhunsko proseravanje, ako se pretera u citiranju raznoraznih slavnih ličnosti.
Nikad mi nije bilo jasno kako neko stavi naslov "Misli velikana" na neku knjigu, kad taj nikako nije mogao da zna šta oni misle, već samo šta su rekli, mada je priznajem, nejasna veza između mišljenja i reči, može i da se nešto kaže, a da se o tome ne misli, ali ajde...nije o tome reč.
Uostalom, prave se likovi da su pametniji nego što jesu. A i celom besmislu njihovih reči daje neki ultracool zajebani smisao.
- Gospodine Filipoviću, šta možete da kažete, kao predsednik Unije pekara o visokim cenama hleba?
- Nemamo dovoljno uvoznih komponenata koje bi zadovoljile insuficijenciju mano-a-mano agrikulture, tako da smo zavisni od cena energenata i kamate na zajednička sredstva fonda za osnovna sredstva, a čak je i Lenjin jednom rekao da jučerašnji hleb nije dobar za oralnu upotrebu.
- Jebote, ovaj citira Lenjina. To, care! Daj nam leba od 70 dinara.
Lep gest jedne od banaka koja je došla iz pičke materine da ućari nešto na našoj nemaštini presipanjem iz šupljeg u prazno i prodavanjem muda za bubrege.
-Dobar dan, želim karticu sa ovom slikom na njoj!
-Nema problema, samo da...ali gospodine, pa ovo je KURAC!
-Jeste, i to u erekciji, moj lično!
-Pa nisam siguran da možemo da vam izadjemo u susret...
-Nemam ženu, nemam ni decu, pse ne volim, na mačke sam alergičan, a prirodu mrzim. Hoću da na MOJOJ kartici bude MOJ kurac, ne vidim problem!
-Gospodine, moraću da nazovem nadredjenog da se konsultujem sa njim.
-Slobodno, prijatan vam razgovor. E da, hoću da kurac bude okrenut u pravcu strelice koja pokazije pravilan smer umetanja kartice u bankomat tako da osim vizuelnog utiska ubacimo i dozu funkconalnosti!-Gospodine direktore, imam problem, jedan klijent hoće da stavi sliku svog penisa na karticu...
-Može da stavi i tek izasrano govno, sadistički ritual ili sliku tvoje žene tokom felacija. Štampaj marvi šta god hoće, ali kamate ne spuštamo!
Pridodati. Nabijati nekome na muku još problema. Jednostavno mu prišiti nešto za šta nije u potpunosti kriv.
- Znači sad hoću sve detalje! Da pevaš!
- Pa sve je započelo između Simčevića i Nikolića, oko neke devojke, te je jedna grupa bila na strani prvog, a druga na strani drugog. Potukli smo se, dvojici je slomljena arkada, jednom nos i to je to.
- A ti si imao štanglu?
- Da.
- I nisi nikog udario?
- Jesam jednog, i ništa mu nije bilo. Po ruci.
- A ovu trojicu slomljenih, šta sa njima?
- Nemam pojma.
- PRIČAAAJ! Dobićeš prekršajnu.
- Nemam pojma, imate kamere uopstalom.
- Kolega, upiši mu na račun i za nanošenje teških telesnih povreda ovima sa slomljenim kurčevima.
- Ali...
- Nema ali.
Jedini uslov za upis druge godine na Megatrendu.
Nije ime samo potpis. Žvrljotina na čeku, nemarno naškrabana slova na parčetu papira, tokom dugog telefonskog razgovora. Jok. Ime se upisuje za života. Upisuješ ga svojim djelima. Svaki put kad ispadneš čovjek ili gnjida - povučeš liniju. Čime si se potpisivao za života, vidjeće se kad isti okončaš.
Nekako najgore prođoše oni što život pisaše grafitnom olovkom. Drvenom, što bi rekli mi seljaci. Tihi ljudi, ne ostaviše snažan trag. I to što ostaviše, doći će neko i obrisati potezom gumice. Možda oni nisu ni loši, ne učiniše nikome nažao, ali kad se računi budu svodili niko ih neće pomenuti. Neće imati po čemu. Da je barem nekad gađao ćepanicom cigu, što je gledao da mu nešto zdipi iz garaže, pa da se imaš čemu nasmijati kad ga se sjetiš. A ono ništa, život stane u blokče. Blokče pisano grafitnom olovkom. Izblijeđeće, nestaće ga brzo. Prosuće se kafa po njemu, trajaće koliko i visibaba s proljeća.
E sad, nismo svi Tesla pa da ugraviramo ime u kamenu. Al barem se možemo potpisati mastilom. Ono, može se desiti da mastilo izblijedi, da ga neko zapali sa sve hartijom na kojoj obitava, da ga zgužvaju i bace. No ipak je dugotrajnije. Sjećaće te se barem familija. Komšija kome si krstio đecu. Konobar kome si polomio vilicu gađajući flašom poganog Vitomira.
Zato birajte čime se potpisujete. Kad se podvuče crta ispod tvojeg pisanija, i te kako ima veze sučim si ga pisao.
Moj Dmitre. Cijeli si život drvenom olovkom pisao. I evo sad kad te zakovaše u to drveno kaše, nema čojek šta reći o tebi. Bolje onda da ćutim. I ti si cio život ćut'o.
Klub koji ti je oborio tiket.
-Jebem ti mrtvi Porto, samo još njih čekam i u 87om minutu nađu gol primiti!
