Jutarnja nadrkanost nivoa Dolph Lundgren u Rokiju IV nakon neprospavane (ili neprospavanih) noći.Svaka akcija ukućana (ili sugrađana,ukoliko si se toliko odneo da ne možeš ni kartu za autobus da kupiš,o taksiju da ne pričamo) izaziva burnu reakciju,jer ti sve smeta u nedostatku sna i u višku alkohola u krvi.Tebi se creva povraćaju,a cura te napinje da joj daš ključeve kola,koje si ti naravno negde tokom noći izgubio; boli te svaka ćelija,i baš to jutro nađe šef da te zove da dođeš prevremeno,kolega ti javlja da ipak imate predavanje; osećaš se kao da te je cele noći mlatio Brus Li dildoom tvoje bivše i samo otvaranje očiju ti je tanatos.
Naravno da ti ne cveta cveće,cveta samo šupak od najintezivnije jutarnje stolice.Pokušavaš da se sabereš,ali nešto slabije ide jer si sve pare sinoć rasuo,ne sećaš se gde,samo znaš da je bilo je*eno dobro (nisi se probudio u stanici ili pored Baba Sere,to je fun marker).
Dok pokušavaš da naciljaš vilicu iz koje beže arome zbog kojih bi Gordon Ramsey zabalavio,četkica (za zube...valjda) pokušava da otkloni sve tragove tvog gastronomskog divljanja sinoć (digestivni sistemu,ne ljuti se,hehehe)...Ne možeš čak ni da se opsuješ kako treba,izgrdiš i kažeš sebi kako ćeš se dovesti u red,samo mumlaš nešto što bi jedino Holanđanin razumeo i zvučiš kao Alka Vuica sa subglotičnim laringitisom.
Šanse da skuvaš šećer umesto kafe i ispržiš ljusku umesto sadržaja jajeta su veće nego šanse da si opalio nešto prethodne večeri.Pada ti ulje/voda na nogu i tebi sve kipi,ali ne možeš ni da se istreseš kao čovek,jer to zahteva mnogo energije,a ti je nemaš jer si te iste prethodne večeri igrao kao epileptik uz neko ispiranje mozga (za metalike važi da su izubijani i izmučeni po šutkama).
Hoćeš da zapališ cigaru,ali više nemaš ni jednu,sve su se pretvorile u kancer pluća za jedno veče,jer ko će da pljuga bez piva,zar ne? Svaki izdisaj se pretvara u porođajne bolove i iskašljavaš nešto što ni H.R. Giger ne bi mogao da smisli.
Sve u svemu,kada se konačno vratiš među ljudska bića i postaneš sposoban za socijalnu interakciju,fizička agitiranost se pretvara u psihičku i pizdiš na sve što ima dve noge (HC varijante i na više od dve) i oglašava se.
Nedajbože da moraš da voziš ujutru na posao/faks.
Idealno okruženje za testiranje fiziološke i mišićne izdržljivosti. Red za upotrebu WC-a, naravno, ne postoji već funkcioniše po principu "Ko pre devojci...". Drugim rečima prednost korišćenja WC-a imaju svi oni koji pate od insomnije pa vilene po kući celu noć ne bi li ih baš ujutru dok vi žurite na faks ili posao "priteralo". Posle propisno obavljene nužde koja obavezno traje dok se ne završi crtani na beogradskoj hronici, zbog edematozne prostate, jogunastih creva i loše probave pribegava se ličnoj higijeni u vidu planinskog umivanja do pojasa (ili tuširanja u u kom slučaju bolje da odete kod komšije) i čišćenja veštačkih dodataka u vidu tupea, vilica i perika, te sređivanja za još jedan NAJOBIČNIJI DAN U kući...
Naravno do ovog vremena, ako se niste ispraznili u gaće, saksiju ili vazu kojoj ste uvek tražili namenu sigurno ste zakasnili gde god da idete...
Izraz koji uglavnom veze nema sa religijskim moralisanjem. Upotrebljava se apsolutno svuda i u svakoj situaciji, koliko god ona bila glupa, otprilike pandan ''Aj, leba ti svetog, ne radi to''.
-Blagoje, nemoj toliko prebranca trpati u stomak, treba da se vozimo ti, ja i dva deteta do Budve u fići, natrpani ležaljkama, koferima i dečijom opremom, na tri'es pet, pa nije hrišćanski, čoveče.
-E, draga moja, to ti je cena toplog zimskog sna, na gasni pogon u krevetu. hnjo, hnjo, hnjo
_____________________________________________________________________
-Ajde, Mare, brate, pa zakasnićemo na basket, doći će ovi veliki, i šta onda, možemo samo da im nosimo pivo.
-Ajde dete, poslušaj druga, nije hrišćanski da ga puštaš da čeka, posle kad dođu moji, možete da se slikate.
_____________________________________________________________________
-Koliko dobar burek, ovo nije hrišćanski, čoveče!
_____________________________________________________________________
-Zašto to radiš? Pa lepo te dečko zamolio da mu titluješ film, kad već znaš, nije za njega nego za njegovu malu sestru, a ti svakakve gadosti ubacuješ, nije hrišćanski čoveče!
- (And they lived happily ever after.) I onda su konačno mogli da se tre, jer nije više bilo zle kraljice. P.S. Mile, pederu jebi se, još mi nisi vratio 500 dinara, konjino matora.
-E, izostavio si slovo, treba ''trse''.
-Hvala.
_____________________________________________________________________
-Zašto vređate životinje, Crnce, žene i pravoslavlje i Kosovo? Pa to nije hrišćanski, jebem vam mamu kurvinsku, da je jebem, treba vas na lomaču, nevernici!
Vreme se polako usporava i dok preklinješ trenutak kada si stao na pešački u želji da propustiš templarku ser Krkobabića, koja sa cegerom u ruci i brzinom kretanja vinogradarskog puža prelazi zebru, ostaje ti da samo da vrisneš.
-Joooooooooj,ajde više,požuriiiiii.....Šta gledaš,ništa ti nije ispalo!!!!!!!
-Au,matora,pa ja brže stojim nego što ti ideš.
simpatično-dovitljiv način da se nekome zahvalite
- ee matora, al ti čuče te cipeliške, prava si!
- ee, stara, tenk juri velika mačka!
Izreka koja govori o prednosti manjih sredina i nedostatka konkurencije u odnosu na metropole.
-Koji ćeš faks upisati?
-Učiteljski u Vranje?
-Ti na principu "bolje biti prvi u selu nego zadnji u grad"
Reč kojom ukazujemo sagovorniku da nismo željni da pričamo o toj temi
-Je li brate kako ide faks?
-A ide..
Ne znam kako se to desilo, ne znam ni da li sam ja kriv zbog toga ili okolina, ova zemlja, ovi ljudi ili onaj vrhovni Arhitekta, onaj gore sa cudnim smislom za humor, ne znam nista ali znam da mi se citav zivot sveo na te tri prazne reci. Samo da prodje.
Samo da prodje matori, pijan, da prodje i da me ne vidi, da me ne upljeska opet. Da prodju kevine masnice da moze opet da izadje iz kuce i odvede me na kolace. Da prodje osnovna skola, da ne gledam vise ove kretene, da prodje ovaj osecaj odbacenosti, od drustva, od nje, glupaca, da je bar nasla nekog nego ovog glupandera iz sedmog dva, ne zna bre dve prosirene recenice da sastavi, ne zna koliko je jedan na kvadrat.
Samo da prodje srednja, da upisem faks, da me prodje ovaj osecaj besa kad ga vidim opet pijanog, ne vredi, lomim ga vec godinu dana, ne vredi, covek je resio da istraje, govedo pijano, ne vredi, tucem se sa calcem ko sa najgorim neprijateljem, da odem iz ove kuce u kojoj sam kao zver, u kojoj sam besan, samo da prodjem prijemni, samo da prodje faks, kum je rekao da me ceka mesto u firmni, samo da prodje reizbor opet.
Samo da prodje hiperinflacija, da ne jurim jebene marke i da me ne juri murija, da prodje ovaj kljuc, a ja cu posle da izcesljam bravu, da prodje prva noc u zatvoru, prodao me jebeni drug iz kafane, uzeli mi pertle i kais, jebote, pa necu da se besim, da prodje ovaj posao a da me ne nahvataju, opet, da prodje i ovo sudjenje.
Da prodje rat, miris krvi ovog sto sam ga roknuo sa dva metra, ove pre njega nisam video, pucali su oni, pucao i ja, nismo se videli, ovaj me gledao, cak nije bilo ni mrznje u njegovim ocima, da prodje rana od gelera u nozi da bacim ove stake, ne mogu bre da serem kao covek, da prodje sto nemam kucu, jebi ga, palio si i ti tudje, dobro nisi ti, ali jesu tvoji, bio si s njima.
Samo da prodje ova muka od razvoda, jebem joj mamu ludu, upropastice i ono malo lepe slike sto sam imao o njoj, da prodje radna nedelja, da dodje vikend, da vidim svoju cerku, ima najlepse kikice na svetu i najsladje kaze "tata, ja tebe jojim".
Da prodje mamurluk, osecaj krivice, opet sam napravio sranje i izgazio nekog ni krivog ni duznog, da me prodje zelja za samodestrukcijom, za kockom, da prodje dan a kad prodje dan da prodje noc.
Samo da prodje ovaj osecaj nemoci i tuge i ljubavi i ogorcenja sto ne mogu nista da promenim, sto sam nemocan, sto nije moja, sto se ne javlja, sto 300 puta dnevno proverim fon a na njemu nema niceg, da prodje zelja i patnja, da prodju sulude misli, da prodje jul, avgust, septembar. Da prodje jebeni zivot, moj a opet nisam glavni glumac u njemu nego sporedni. Da prodje sve.
Samo da prodje.
,,Odelo ne čini čoveka,ali mnogo govori o njemu''.U ovom slučaju,govori da je čiča u osnovnoj i srednjoj bio vrlo dobar đak i da je završio neki faks posle koga može da lako nađe lak posao.Očigledno,našao je posao u kome je jedva skrpio pare za taj bedan krš kupljen od Ciganjskog preprodavca kola,a plata je toliko mizerna da nosi košulje i kravate svog tate/dede koji je crk'o pre Drugog svetskog rata.
Naravno,ne ginu ni nusproizvodi seljačkog ponašanja koji se dobijaju gratis uz Ladu - ruka kroz prozor,škripuća osovina,radio pojačan do maksimuma kroz čije krčanje se jedva nazire Radio Teheran (jer je on ugledan čovek,pa se snalazi u društvu jer prati trendove),žmigavac-levo-skretanje-desno,i sl.Plus što vozi po sopstvenom nahođenju i ne mari da l' neko žuri na posao ili baba koja ide preko pešačkog ima slabo srce.
Izraz koji se koristi za lika koji ceo život živi na tuđoj grbači.
Naime, pomoćni točkići se koriste kao osnovni oslonac tokom savladavanja vožnje bicikla, pružaju sigurnost i sprečavaju pad. U narodu, izraz je metafora sa osobe koji svoj život provode na računu svojih roditelja i koji ništa u životu ne rade već se nadaju da će im matorci poživeti što duže.
Ali u jednom trenutku točkići spadnu, i onda bicikla krene da leluja, nekontrolisano, i onda su u većini slučajeva ishodi su potresni a posledice pogubne. A sve to zato što roditelji nisu želeli da im se dete skrlja nekoliko puta kada bi te modrice prolazile bez posledica.
-Je li brate, jel ono Mare, što mu ćale držao pečenjaru i prodavnicu?
-Jesi li čuo šta se desilo sa Maretom?
-Ne brate.
-Pre dve godine mu matorci pogunili u saobraćajki, sve ostalo njemu. Trebalo mu je još četiri ispita da završi faks, ali kad je matori poginuo, on nije mogao da se poveže. Hteo na sve strane, da živi kao i pre a da ništa ne radi. Faks batalio, prodavnicu mu opljačkali i odneli sve, a pečenjara polako propala. Prodao je kuću i kupio garsonjeru, živeo tri meseca od te love, sada sastavlja kraj sa krajem.
Mesto za pre i posle svega.
1:"E čekam te u kafani pa ćemo na faks"
2:"E sad završimo još obračun za drugi kvartal pa u kafanu"
Takozvana akutna kurcobolja. Kad svi završe sve umesto vas i onda dođete da "mejnujete" na događaju ili svečanom otvaranju! Tu ste i kad se jede i pije i kad treba da se pokupe zasluge, a za ostalo ste 'rac u ladnoj vodi!
Javlja se u velikim organizacijama medju pojedinim nosiocima projekata.
Oprez! Samo najprivrženiji su imuni na nju i njeno širenje. Za sada je znak raspoznavanja imunih i zaštita koja se preporučuje je obraćanje toj osobi sa "Ljombre ke pasa"
Simptomi su kad počnete da proizvodite zvuke šo šo šo!
zadatak za osobu I: od ovoga zavisi budućnost organizacije, studenata, sponzorstvo i projekti treba odraditi to, to i to.
I: šta je s ovim? ko to treba da uradi ajde pogledajte vi to imam važnija posla odoh na pilates...
osoba1: Pa to je tvoj zadatak da nesto radis i ti u svom životu...
I: neupućena, da ne kažem neobaveštena(u prevodu libo me rac), pilates, nazovi faks...
osoba2: batali faks, džaba ti sve...
osoba3: zato smo mi upućeni jer su nam veliki i ukrućeni, a ti si kao 'rac u ladnoj vodi, a on ne može da bude kao na početku rečenice...
Tek što se spustio mrak i poslednju iskru svetlosti uhvatio levi brk što mu se podvijao kao lasica u sezoni parenja, mladi Živan, seoski švalerčina, je trčećim korakom preskočio tarabu i krenuo u pravcu sokaka na kraju sela. Tamo ga je čekala druga ženska svake večeri. Bio je čio, pun života i imao toliku dozu kurčevitosti pa je i po danu išao tamo gde ga je nešto vuklo. Ali kurac... Danas je mator poput kornjače sa Galapagosa i preostalo mu je samo da uz flaše svetlog piva ispred seoske birtije prepričava kako se nekad "pecalo" bez telefona i dobrih kola a da je danas sve otišlo u majčinu. Imao je rutinu koja ga je uz pomoć jednostavnih trikova stavljala u gol šansu a danas je prodaje za flašu prvom ko mu je ponudi. Da li je taj recept donosio rezultate? Pitaj Boga... Ali uvek budite sigurni da će matora izlapotina izvaditi nešto zbog čega će svakog novog dana biti sve više praznih flaša okolo. Najgore od svega, bice u pravu!
- E, aj familije ti, idi kupi veknu 'leba i 235 grama salame tu preko puta. Aj, ljubi te brat.
- A što ti ne bi iš'o, evo dam ti pare pa se jebi kako znaš?
- Brate, što mi to radiš kad znaš da je tamo ispred prodavnice stacioniran onaj blesavi Živan. Zaludeće ponovo kao prošli put, neću stići da vidim da li će Tapasja okriviti Iću za sve pa oni matorci da je peglaju celo popodne dok ona lije krokodilske suze.
- Aj, ne kenjaj više, evo idem.
Dok se približavao prodavnici zapazio je Živana kako prekrštajući noge istresa onu drljavu penu sa dna flaše.
- Daj kupi jednu flašu piva, nijedno od jutros nisam popio.
- Nemam dovoljno para. Samo za 'leba, život studenta, jebiga.
- Dobro, nema veze, sedi malo sa mnom. 'oceš?
- Al' pet minuta. Žurim.
- Jel' imaš neku ribetinu? 'de sad u punoj snazi da nemaš?
- Nemam, čika, čika, čika......
- Živane.
- ...Dabome, čika Živane, a i odakle mi, ne uspeva kod mene u garsonjeri ni paučina a kamoli to.
- Eeeee, beše sunčan dan a Koviljka čuva ovce na proplanku pored Žikine livade. Ja kupio ratluk i onako, ni pet, ni šes', pravo pred nju. Uze ona ratluk i poče sama. Svaka je padala tako.
- I, šta, čika Živane, savetujete da kupim ratluk, pa vidim ja gde grešim...
- E moj sinko, ako tebi danas treba ratluk da bi nešto jeb'o, idi ubij se odma'.
se različito vrednuje, uzimajući u obzir debljinu buđelara kao parametar.
Ima novce, firmu, besna kola, vilu u Herceg Novom- iskusni, korpulentni gospodin, šmeker u godinama koji zna šta hoće.
Nema novce, vozi Juga- matora, osedela guzica, metuzalem, milicijaaaaa.
Sudentski sinonim za čitaonicu.
-"Brate, jel' ideš na faks sutra?"
-"Ma da, idem da učim, imam ispit u sredu..."
-"Do jaja, vidimo se u čitulji!"
Misteriozni kulinarski specijalitet moje keve, koji evo godinama ne mogu da odgonetnem.
- Matora daj nešto da se pojede, ćelije mi odumiru.
- Imaš tu u rerni, uzmi pa jedi...
- Šta je ovo ?
- Jedi i šuti !!!
Nevini performans koji izvodi razigrano dete predškolskog uzrasta u trenucima dosade, jer su roditelji okupirani vestima o najnovijem napadu bombaša samoubice, prerušenog u prodavačicu kajmaka na pijaci u jugositočnom delu Kabula. Dok mališan veselo trčkara po kući, vešto izbegavajući nameštaj u stilu najvećih majstora skijanja, neretko se desi da se malo zanese, tako da, kao i u pravom slalomu, strada poneka "kapija", najčešće ručnorađena vaza koju je mama donela u miraz, urna sa babinim pepelom ili Titova mermerna bista - poklon ocu na ime doprinosa očuvanju bratstva i jedinstva. Na kraju, mali Alberto Tomba dobije navezenu guzicu i plačući ide na spavanje.
-Zum, zum, svuuuš, tata, mama, vidite, ja sam Aleberto Tomba, svuššš....tras.
-Kuku, razbio si urnu sa bakinim pepelom. Gde je onaj prut!? ( u sebi: Matora veštice ( svekrva ), konačno si dolijala )
Cakana pevačica. Full riba pravog kalibra. Smrt za sve generacije.
Vidi onu ribu, jes malo matora ali dobra.
Ma da, kao Cakana je, znaš kako kažu. Stara koka, dobra juha.
Peta godina : Sa dedidonog kasetaša šiba Tarmi Rićmi... Ćale pevuši... Tebe boli kurac, igraš se u pesku...
Devet godina: Ekskurzija... Pun autobus klinaca koji slušaju Dr. Igija... Slušaš I ti, kud svi Turci tu I mali Mujo.
Trinaest godina: Ona Sanja je baš slatka, nekako se čudno osećaš kad prođe pored tebe, ali ona nosi neke crne majice sa kosturima, drugari kažu da je metalika. Čuo si kako neki stariji momci spominju tu metaliku I kažu kako je do jaja. Odlučio si da I ti slušaš metaliku I tražiš od keve da ti na buvljaku kupi majicu kao što ima Sanja. Keva ti kupuje Nuke trenerku... Mrziš kevu... Mažnjavaš pare od Dede I kupuješ metalsku majicu. Sad si I ti metalika.
Petnaest godina: Brzo si definisao muzički ukus I sad imaš gomilu CD-ova. Sa ortacima praviš bend. Ti si pevač, jebote! Sanja je upisala istu srednju kao I ti. Jednom je sa drugaricama došla na probu. Drkaš na Sanju svaki dan...
Sedamnaest godina: Komšija Mića, domar u školi, sredio ti svirku za dan škole! Bila je I Sanja I posle svirke ste se smuvali. Ti si car! Imao si svirku I smuvao si ribu! Svaki put kad je proba vari se granje. Pravi si metalac...
Devetnaest godina: Sviraš poonekad vikendom, ali nema kinte. Ma ko ga jebe, ti gradiš karijeru. Na maturskom si kresnuo Sanju. Pišeš joj pesme. Sanja ne voli to što duvaš. Kažeš da vise nećeš. Lažeš... Nećeš na faks, bićeš muzičar. Sanja upisuje faks.
Dvadeset godina: Sad te I plaćaju da sviraš, kažu biće od vas nešto. Često posećuješ Sanju I ona tebe... Volite se.. Batalio si travu... Dop je bolji...
Dvadeset I dve godine: Stondiro si u Sanjinom studentskom stanu... Otkačila te ... Kaže da si jebeni džanki... Snimio si album I posvetio ga njoj... Ali nju to vise ne interesuje...
Dvadeset I pet godina: Album je prošao ko kurac... Niko ne sluša metal...A nema vise ni Sanje, nemaš pojma šta je sa njom. Batalićeš muziku ...
Dvadeset I šest godina: Čuo si da se Sanja udala... Pun šleper riba si pojebo, al ti nekako prazno oko srca. Učlanićeš se u neku stranku I promeniti svoj život. Zbogom Metaliko!!!
(deset godina kasnije, kadrovsko odeljenje državne firme)
- Dobar dan, ja sam po oglasu, donela sam CV za radn... Baki, el si ti?
- Znamo se od nekud, gospođo?
- Ma daj, to sam ja Sanja... Ne seri da si me zaboravio!
- Nisam. Ako mislite da se tako izražavate na random mestu, ovo nije firma za vas.
SLEDEĆI!!!
Ono što sa žalošću konstatujete kad uporedite svoj život sa tuđim.
Radiš za 12 hiljada mesečno da bi mogao da isplatiš faks a tvoj ortak od svog ćaleta dobio nov auto i za 3 godine položio 4 ispita.
