Kada nije trebalo da gori goreo je, a sad kad bi bilo poželjno - ništa.

- program u cijoj realizaciji nikad niko ne sedi, i gde vecito stoji pritisnuto dugme "randomize all"

Na reklami piše: Vlasništvo građana Srbije

Kanal na kojem umirete po sto puta muški, i još platite.

Kanal koji se nalazi memorisan na drugom mestu u domaćinstvu svakog prosečnog Srbina,a toliko je nepopularan,da kada bi se pojavio Ratko Mladić niko ne bi ni provalio.

Ваше право да не знате ништа.

Довољно је споменути да максимум забаве за давање харача РТС-у јесте ни мање ни више осмех Милке Цанић.

Uskoro bi trebala da dobije voditelje, i to - Miljana i Ivana

Partijski servis od svog osnivanja.

Javna kuća koju plaćaš, a ne jebeš ništa. Eventualno tebe jebu. U mozak.

Harach za javnu kucu Srbije.

Pastorče javnog servisa. Uprkos nacionalnoj frekvenciji po gledanosti negde između TV Radovanja iz Uba i svrljiškog Saturn Plusa.
Dok je prvi program oduvek bio informativna velesila vladajuće klase, puneći glave plebsa poput onog kad si Ridler u Betmenu sprži mozak, satnica drugog kanala se popunjavala restlovima novogodišnjih emisija i uzbudljivim serijalima tipa “Dinamika oseke na Foklandima” i “Tajni život štitonoše Vuka Brankovića”. I dobro, bilo je i sporta.
Treći kanal je imao svoju publiku, bilo je tu neke avangarde, bilo je roka, autorskih emisija, a drugi program je ostao drugi, dvojka.
Kako koja delatnost propadne, prebacuju je na drugi kanal. Vojska pukla – baci “Dozvolite” na drugi. Poljoprivreda u buli, daj “Znanje-Imanje” na drugi. Kad bude prestalo da svanjava, prebaciće i Jutarnji tamo.

Uprkos nekim kao pokušajima da se promeni imidž, i dalje na obodu margine pažnje gledalaca.

Некада респектабилна институција. Данас је "Национални јавни сервис" такав, да чак и кад пусте неки добар филм, на РТС-у делује невиђено смарачки. Не разумем како им то успева...

Javni servis i medijska kuća, skraćeno javna kuća, po svemu nalik pravoj osim sto za usluge plaćaju i oni koji nisu korisnici istih.

Malo im je što nas guše starim serijama u 20.00 nego će od sad i od 09.00 i od 20.00 uporedo da idu Radašin i " Srećni ljudi ".

Ono sto je zvanicno vlasnistvo svih nas, a prakticno privatna svojina par ljudi.

Radio Televizija Srbije je javni servis, koji hteli nehteli morate da platite, iako ga ne gledate, ali morate da platite, zato shto tjete u suprotnom biti tuzheni i sve to. Hvala shto im verujete, i shto im dajete pare. Ako ne dajete, znachi da ste kriminalac. Dovidjenja.

Мафија која за своју годишњицу поклони телевизор сваком новорођенчеду да би на крају од њих узимали харач.

Оно што матори људи помиљу у тренутцима петнаесте репризе "Срећног блага" или "Породичних људи", наглашавајући да је плаћају за те репризе, а притом је никад платили нису.

Retko dobar program u pauzama zasedanja skupstine.