-Ćomi šta uradi s' Majom sinoć kod tebe?
-Ma beži brate, nije dala ni brus da joj skinem.
-Pa jel' ti reko' ja matori, da ne gubiš vreme ni živce, ta bre i na wc šolji sedi skrštenih nogu.

Sinoc sam do 3,4 trsio jelen pivo s` ortaci. Ustajem u 7 bunovan, osecam se kao kuvana krpa, ali mora se, skola zove! Dokobeljam se nekako kuci u 2, ali do tada sam se vec uveliko razbudio igrajuci basket, zajebavajuci profe i radeci druge konstruktivne skolske stvari. Umesto da odma posle rucka odem na pocinak, ja uzmem da igram counter do nekih 4. Umor se vraca. Ja lezem. Ali keva stize s posla, ulazi mi u sobu, pali moju gestapo stolnu lampu i kaze "sedi da ucis". Goddamnit..

Danilo: Lažeš da je mali Dragan Dijabola počeo da radi kod vas u firmi?!
Radovan: Pa jebiga, generalni mu ujko, morao je negde da ga uklaviri. U upravu ne može, providno mnogo, u pogon ne sme, da se mali ne isakati na nekoj mašini... na kraju mu dao da radi na garaži.
Danilo: I šta radi tamo, leba ti?
Radovan: Ništa, sedi u onoj kućici, čačka telefon po ceo dan i diže rampu kad neko naiđe.
Danilo: Pa je l bar to radi kako treba?
Radovan: Jok...

Ja: Mama, kad će torta i gde je tata?
Mama: Poslala sam ga u prodavnicu pre sat vremena po šlag i vanilin šećer!
Ja: Pa gde je do sad?
Mama: Pošalji ludu u vojsku, pa sedi i plači!

Sin se vraća iz prodavnice sa kesom punom crnog piva.
Otac: Pa dobro pička mu strinina, da li si me čuo šta sam ti rekao? 10 JELEN PIVA! A ti mi doneseš 12 Nikšićkih! I to crnih!! (u sebi mrmlja: Pošalji ludog u vojsku, sedi kući pa plači..)

- Otkud dva-nula? Pa nisam čuo ništa u kuhinji, a bio sam pet minuta. Niste se ni vi drali.
- Pa kada ovaj prenosi utakmicu k’o da vezan sedi na tempiranoj bombi. Malopre Mesi polomio pet ljudi driblinzima i dodao Ćaviju petom, a on je samo rekao “Mmmesi……Ćavi”.
- Koji smarač.

-Hoćemo u ovaj separe?
-Ajd, al da me pustite da sednem u ćošak.
-Što to?
-Ma pusti ga, znaš da Dok Holidej uvek sedi do zida?
-Ej, ajd ne kenjaj. Kad sedim do zida snimim sve, i ne može nas niko iznenaditi.
-Slušaj me Dok. U tuđem smo selu, a silosi su ko od brega odvaljeni. Ako krenu na nas, ko bude sedeo do zida neće imati gde da vata šturu. Pa ti sad izvoli...
-A da mi ipak sednemo u baštu, a?

M: E gledao što sam se juče iznervirao dok sam gledao Riding protiv Midlsbro, majmuni igrali nerešeno a ja sam na tiket odigrao tri plus. Nije više Midlsbro kao nekada dok je igrao Jakubu i onaj ...

Ž: Dragane izvini stvarno što te prekidam ali moram da idem, imam neke obaveze.

M: Ma gde si pošla? Sedi bre, sad' će sečemo lubenicu.

- E, šta je sa ovim vašim ortakom, zašto stoji sve vreme iza naših leđa i cupka u mestu pored ovoliko praznih fotelja?
- Nije on baš svoj. Nervozan je ko leptir. Pusti ga, al' dobar je ovako.
- I ja bih rekao da je lud. Ej Baterflaj, druže, momak!
- Reci?
- Daj sedi vamo, opusti se malo, nerviraš i mene polako. Zavali se na ovo tabure i popij pivo.
.....
- Au tebra koliko sam se smorio juče, ona mala Ivana, ma izludela me...
- Ona za koju smo rekli da ćemo da se dogovorimo ko će da je cima?
- Pa da, ali ja sam se dopisivao sa njom danima i juče mi bila na gajbi. Ali devojka se ne naslanja dok sedi, ja se ponudim da se prisloni uz mene ona ustade, poče da zupka, histeriče, ne zna ta šta oće a mislili smo da joj fali znaš već šta, tako da se predajem i ostavljam je tebi pa se ti jebi sa njom.
- Ma nije problem al već sam ja nju dovatio pre neki dan, doduše znao sam da je u tom fazonu pa sam je pribio uz zid, bilo je malo zajebano stojeći ali navikneš se vremenom. Trebalo bi da probaš.
- Ma jedi govna, puši ku*ac.
- Evo ruke buraz.
- Ccc, zapamtiću ti ovo.
- Ako oćeš da imaš uspeha sa njom dobro zapamti.
- Lepo si mi reko.

-Ne mozemo da igramo, izaslo je jaje! Vidi!
-A ne, sedi na njega, mozda se izlegne pa mozemo da igramo!

- Ženo, vrati li se onaj naš smotani sin iz prodavnice?! Ima već pola sata kako sam ga poslao po pivo.
- Vratio se pre pet minuta, ali bez piva. Pade pred kućom sa bicikle i razbi svo pivo!
- Aaa, to ću mu odbiti od džeparca! I gde je sad, ta beskorisna masa?
- Ode u garažu, kaže mora da ispravi prednji točak na tvom biciklu...
- Jao, šalji ludog u vojsku, sedi kući, pa kukaj! Dobro da mu nisam auto dao!

E ja došao da mi daš okasti devetku.
- E da ga jebem, samo za to si došao?
Ma da.
- Aj po jedno da ga jebem.
Ne mogu noge me bole idem da odmorim.
- Ajde bre sedi, imaš dupe, da ga jebem.

- E Jel tu Vesna komšija?
E nije tu, da ga jebem sad otišla kako je nisi srela!?
- Pa nisam, ajde onda reci joj da sam je tražila.
Ma gde ćeš stani, udji da popijemo kaficu.
- Ne mogu idem, doći ću kasnije.
E da ga jebem baš.
Ma udji bre bar na 2 minuta, sedi malo komšinice, imaš dupe, da ga jebem.
- Ijuu komšija! Ajde al' na brzaka!

-Uf, kakav dan... izginusmo na poslu. Jebeš mi mater, onaj poslovođa nije normalan. Nisam stigao da pišam, ako me razumeš... Jedva čekam da se zavalim u krevet... zev...
-Ja danas baš lepo proveo dan. Ovde kod vas je odlično. Mogao bi' deset dana da provedem ovde. Dosadio mi onaj moj Novi Beograd. Sve go beton i asfalt. Mislim, i ovo je grad. Ali ovo dvorištance vas mnogo izvlači. Baš prijatno ovako kad zahladi uveče, a ne spava ti se. Pa... mož' zoru ovde da dočekaš...
-Ženo, je l' smo sekli mi lubenicu danas? Ja je kupio još juče, stavio da se 'ladi i nikako da je načnemo... taman pred spav...
-Uuu, baš mi se jede lubenica... Jeco, stvarno bi mogla da nam isečeš... onako na kockice... taman da se još malo ispričam sa zetom... ne ide mi se kući, pravo da vam kažem... ovde mi k'o u raju...
-E, do kurca... daj nam onda po pivo, jebeš lubenicu...

-Sine ajde ustani za školu već je pola 7, zakasnićeš.

-Nemam prvi čas hoću da spavam.

-More dikse pizda ti materina i mrš u školu.

"Ма ја ћу ово испита што ми је остало да дам очас посла. Само кад једном загријем столицу, видећете ви."
"Одговорно тврдимо, увешћемо ову земљу у Европу! Свима ће вити боље!"
"Пролазимо групу!"

-Или сери, или устани са туте-

-Jaoooo, Živorade, pa ništa na ovoj kablovskoj... meni nije jasno zašto mi to plaćamo...
-Ćut' tu, bolje njima nego onom Tijaniću coglavom da plaćam ratu za auto... Paz' sad, sad ćemo malog da napadnemo, tojes' ti ga brani, a ja ću ga napadam.
-Jaooo, jesi zloća Žiko, kao da ti je dva'es' godina... oko čega ćemo?
-Predloži ti, ja sam prošli put...
-'oćemo zimi-zami-zum?
-Ma, jok... slušaj sad... Mali, dolaz' vamo, jebem li ti pogačicu, ugasi te karakondžule i da si se stvorio ispred mene!!!
-Ćale, rekoh ti da je ovo Vov, a ne karakondžule...
-M'rš, pizda ti materina mala, ti će' me učiš... sedi ovde da razgovaramo... vidi, sine... Tata je ipak rešio da te upiše u vojnu gimnaziju, tamo ti je moj drugar pukovnik Pajatović, on će te dobro naučiti... bićeš ti, blago meni, k'o ti tata... pukovnik pešadije!
-Ali, ćale, znaš da imam onih par prijava za maloletničku delikvenciju, kako ću?
-Uuuu, dobro me podseti na to... Koviljka, idi po onaj Vojni opasač - JNA, kožni, seme mu jebem delikventsko!!!
-Ne deri se na dete, budi bar jednom otac i popričaj kao sa muškarcem...
-'ajde, neć' te bije tajo, prošla mu Borusija i Kalmar, pa je lepo raspoložen... ideš ti nama u vojnu školu, ipak je to budućnost, mislim, vojska... Bićeš ti meni u brdskoj pešadiji.
-Ćale, ali vojska je propala, vidiš da su i tebe oterali u invalidsku...
-Ma, jebem li ti.. sad kad ti zveknem šamar, ima tri dana rođenoj majci da persiraš!
-Opet ti, razvešću se od tebe ako tako nastaviš da nas maltretiraš...
-Dakle, rešili smo... ideš ti nama u vojnu, pa kud puklo! 'ajd sad u sobu!
..................
-Popušite mi i ti i pešadija, idem ja sa Kizom u Švabiju da dekramo kola tamo...
..................
-Si videla, Koviljka moja, kako se odma' digne raspoloženje... a, izbiću ja njemu bubice iz glave...
-'ajd pali Sulejmana...
-'ajd!

- Како је у школи?
- Добро. :одлази из собе:
- Где си пошао, враћај се вамо. Седи! Како је у школи?
- Добро :зачуђено одговара:
- Колико имаш слабих?
- Немам.
- Аха. Зашто ме је онда разредна звала данас?
- Немам појма, што?
- Шта се правиш луд, коњу мали, имаш шес' слабих мајку ти јебем!
- Али...
- Ништа ме не занима, чим почне друго полугодиште, хоћу да са си узео књигу и одмах паправио! СВЕ! А шта ћемо са изостанцима? Двадесет и два, како си планирао то да оправдаш?
- Па мама би оти...
- Не, неће мама ништа, него лепо, са дваес пет се лети напоље, па ћеш ти убудуће да пазиш, нећу да ми син к'о Раде комшија заврши, беспосла! Шта планираш ти? Ти факултет, па ти бре нећеш моћи ни да конобаришеш са таквим оценама!