Bajaga- Verujem,ne verujem

Himna koja se koristi prilikom svecanosti poslednje utakmice na tiketu.Nije bitna muzikalnost izvodjaca nego spiritualno prozimanje i skupljanje energije za poslednji udarac

Ženska osoba, sumnjivog morala, uvijek dotjerana kad izađe u grad, ali onako taman da izaziva muške uzdahe, mami poglede na svoje atribute, lomi muška srca pogledom, one odvaljene od stijena i planina tjera da plače ko male bebe, ali... Niko joj ne prilazi zato što za sobom vuče čitav bataljon onih kojima su slomljene koske od strane njenog ćaleta ili starije/mlađe braće. Na fazon "Zašto dama sedi sama?" dobiješ njene suze i svoje zube u čaši iz koje si pio. Jes' da sreća prati hrabre, al' ako hoćeš da saznaš koliko si tačno srećan, pa... ona je prava prilika da saznaš.

Old skul fora koju koriste roditelji kada požele da se, na neki minut, odmore od svojih naslednika. Koristi se u svakoj mogućoj situaciji. Od šopinga, preko raznih proslava, pa do čekanja na nekakav pregled, ne daj bože.

Obično se dete smori nakon prvih pet minuta čekanja i tada sledi ono čuveno pitanje: "Kad ćemo kući?". Posle toga mlađani roditelji mogu samo da se pomire se sudbinom jer ih očekuju težak teror malog upišanka. A kad im potonu sve lađe pojavljuje se on. Bata. Sedi, gleda svoja posla i naivno čačka nešto na fonu, nesvestan da mu je sudbina upravo bacila vruć krompir u ruke.

Put naučnog istraživanja od studenta-naučnika koji je češajući jajca u laboratoriji na institutu došao do nekog skoro pa beskorisnog saznanja, preko prašnjive kancelatije matorog profesora što odavno pogubio osećaj za realnost i redakcije naučnog časopisa sa mesečnim tiražom 20, do polupismenog novnara pripravnika što sedi i lista internet ne bi li našo nešto da naškraba za žutu štampu koja ga plaća i prosečnog čitaoca, kao zadnjeg konzumenta tog naučnog israživanja koji piše komentar na vest sa svog tač-skrin telefona dok kenja tvrdo govno i u isto vreme češa jajca je praćen konstantnim rastom fonta tog istraživanja, rastom broja kapslokovanih slova, i obrnuto proporcionalnim padom inteligencije učesnika.

Prizor koji se u gradskom prevozu može videti s vremena na vreme, da deda sedi zadubljen u neki dnevni list okrenut naopako. Deluje smešno i neobično, ali ne dajte se zavarati. Naime, dok blenete u njega, ne primećujete da vešta ruka džepari možda baš vas. U dilu je i treći, neprimetan lik (obično sredoečna gospodja) koja će, ako neko skonta da mu fali novčanik, izjaviti kako je videla baš vas kako džeparite.

Dok se ne razjasni da vi niste lopov, počinitelj nedela je već izašao na nekoj od predhodnih stanica, a uskoro će autobus napustiti i gospodja i starac, i na dogovorenom mestu se sa kradljivcem rastaliti.

Priča o tome kako je propao rnr, koncentrisana na ljude koji su, iz neobjašnjivih razloga, popularni u Srbiji. Dejan Cukić, recimo, ne može da uništi rnr, Dejana Cukića je na dočeku Nove godine, onomad u Čačku, slušalo 5 ljudi, i još 5 cigančića koji su bacali petarde. Napominjem da je Prljavi inspektor Blaža izostavljen zbog čiste ljudske empatije. Gotovo neprimetno retaradirani Blaža izaziva izvesne ljuske emocije koje ne dozvoljavaju da ga pljuneš, a kamoli šutneš.

Pravu sliku o ovim personama smo imali prilike da stvorimo pomoću mnogobrojnih filmova iz 80-tih i 90-tih na ovu temu.Radi se o vrlo zajebanim likovima koji su od toalete nosili vojne čizme,kamuflažne pantalone torzo se preskače i vrlo često je depiliran ali nosi brkove.
Osim što se od ostalih vojnika po ovome razlikuje glavna karakteristika je što umesto šlema nosi kaubojski šešir i sedi izvan bunkera pripovedajući neke priče ne bi li time podigao moral dok oko njega padaju bombe čiji su šrapneli nemoćni u nastojanju da ozlede dotičnog,a koji su za ostale i te kako ubojiti,promovišući tako neustrašivost američke vojske

Izreka nastala po mitu o pametnom medvedu koji je svome gazdi napravio uslugu. Jednog dana, gazda izveo međeda u šetnju na livadu, legao i zaspao, u jednom trenutku dok je spavao na lice mu sleti osa, međed ko međed vide to, pa brže bolje ustade, uze kamen da ubije osu, i razbi gazdi glavu. Otuda i sama izreka.

Grdno pričaš i još gore izgledaš.

Karakteristična pojava kod 'zelenih' vozača, mada se može desiti i iskusnijima. Radi se o karakterističnom zvuku kod auta pri menjanju brzine sa nedovoljno stisnutim kvačilom. Zvuk podseća na skupljanje šlajma 'iz petnih žila'.

Gurač zastave 101.

Rečenica koju najčešće izgovaraju kolekcionari kad kažu koliko su platili neku starudiju koja nikom normalnom ne vredi ni žutu banku.

desavalo se ljudima da uhvati dva starija clana svoje porodice u ljubavnom zanosu..
(neprijatna situacija)
u skorijoj proslosti desila mi se slicna situacija.Jedina razlika je u tome sto sam u tom zanosu zateko bas starije clanove porodice...babu i dedu (ufff...fuuujj).
vratim se u svoju sobu,normalno noc je,zapalim cigaru i onako blago istraumiran pokusavam da izbrisem sliku koju sam video pre koji minut..
da situacija bude gora baba ulazi kod mene u sobu,sedi preko puta mene...nastaje ona sugava neprijatna tisina..uglavnom nekim glupim pitanjem volim da razbijem tu tisinu,ali u ovoj situaciji baba je razbila led:
"Sine a sto ne spavas?"
(mislim stvarno baba sta da ti kazem).....

Udruživanje depresivnih osoba, okupljanje radi kukanja nad sudbinom ili čisto gledanja u jednu tačku i lutanja... Svi zajedno, a svako tuđ, na svoju stranu, za svoje kormilo koje tone. Udruživanje radi gajenja zemlje iz koje biljka neće nikad nići. Teški slučajevi pakla. Ljudi između dva sata - jedan kasni, drugi žuri. Nikad neće stići. Pesnici mračnih ideja i širokog srca koji ne umeju da se zabavljaju uistinu... Smrtno ozbiljni... Prazne godine kruže i kruže... U raskoraku. Više ni sam ne znaju ko su... K'o beton tvrd im život, mladi, a sedi...
Odavno mrtvi, samo to niko ne primećuje.
Samo posmatrači života koji ide i nosi sve pred sobom.

Verovatno najjača istorijska epoha. Dan provodiš vežbajući razbijanje glava buzdovanom, kasapljenje mačem i sekirom ili čičkanje žrtve strelama. Često sve to radiš u praksi, kada te sizeren, tvoj šef, pozove da se makljate sa protivničkom ekipom. Posle toga malo odmaraš loveći divljač sa ortacima, lomiš kosti po turnirima, nalivaš se vinom i krkaš veprovinu dok ti na kolenu sedi dežurna profuknjača. Nema potrebe brinuti o nekim nebitnim stvarima kao što su higijena i obrazovanje, nego o punjenju svoje kase i vešanju seljaka i odmetnika koji ti odmažu u tome. Ako te baš iznerviraju pokupiš im ćerke i posle nekog vremena ih vratiš kućama sa trbusima do zuba. Sve u svemu, sjajna i divna vremena ako si roda plemenitog.

Neizbezan udarac u svakom holivudskom filmu gde zrtva odma' pada ko maljem pokosena.

...kasandra je bila kao klica koja je nikla i odvela nas u putovanje kroz predele nama nepoznate.Ujedinila je ljude, od siromasnog seljastva i siromasnog gradjanstva, do prosvecenih intelektualaca... Muskarcima vise fudbal nije bio vazan ,samo kasandra. Cela Srbija je disala kao ona.
Čekala taj momenat na 3 kanalu u 21 čas. Sreca je najlepša dok se čeka...
A kada su je zatvorili za zločin koji nije počinila, cela Srbija je plakala. A narod,ovaj večito izrabljavan, nije mogao da sedi skrštenih ruku i pokrenuo ono što je trebalo ,prvi talas protesta. Ljudi su potpisivali peticije, venecuelanskom sudu da kasandra
z a i s t a
n i j e
p o č i l a zločin za koji se tereti.
...lude ,niste znale da je svet okrutan i da je to u stvari fikcija.

Vizuelno pomagalo pri prisećanju da li si upao na veselje ili daću. Običaj da se za sofru na daći, obično u čelo stola ali nije obavezno, postavi jedan komplet za ručavanje sa preokrenutim tanjirom i čašom. Šatro, tu bi pokojnik danas sedeo da nas nije iznenada napustio.
Trt. Da nas nije iznenada napustio za ručak bi bio klot pasulj, a pola prisutnih su došli ili da se dobro najedu ili da nešto maznu iz kuće. Ona druga polovina verovatno ne bi ni dolazili taj dan da ovaj nije umro i bacio ih u trošak.
Nebitno, bitno je da si upao na daću. Sedi, klopaj, popij i pazi da ne zapevaš ili nekom čestitaš veselje.

Neće biti ni za koga drugog moralni pobedniče, ne blamiraj se više i budi čovek.

Čekaonica ambulante...
Gomila zombija oba pola, ali približno iste starosne grupe, stoji, sedi ili tumara u krug. Lica siva i zelena, tup pogled, potmulo krkljanje i mumlanje iz izmučenih grla.
Zidovi, nekad beli, na njima ofucane požutele reklame za tablete protiv kašlja i uputstva za prevenciju opakih infektivnih bolesti.
Poluispravna invalidska kolica i nosila sa točkićima sa flekavim najlonskim prostirkama upotpunjavaju horor scenu.

Pojavljuje se dežurna medicinska sestra, u rukama pregršt medicinskih kartona...

U sve usahle oči vraća se iskra života, nada bljesne na tren, a onda čuju ime i prezime koje nije njihovo.
Samo jedan zombi volšebno ubrzava hod prema vratima ordinacije, u ostalima se gasi sjaj i nastavljaju besciljno stajanje, sedenje, šetanje u krug...