Prosecan sredovecni Srbin koga mozete sresti ispred prodavnice kako sedi na gajbi piva, nosi majicu ' ili ili jesi ili nisi ' koju oblaci u svim prilikama bila to svadba, sahrana (tada oblaci onu crne boje) ili izlazak u birtiju. Takav jedan covek po mnogo cemu podseca na Obeliksa , Asteriksovog najboljeg druga , sto po pivskom stomaku, sto po tragicnoj prici iz detinjstva. Naime svi znate da je Obeliks dok je jos bio mali upao u bure sa carobnim napitkom, dok je Srbin upao u kacu u kojoj se pekla rakija, i od tada je postao pravi Srbin koji trazi svaki povod da nazdravi necemu ili da nekome oda pokoj dusi.

Izraz koji otac govori svom magupu koji nije s mesta ni prstom mrduno,a kamoli ustao iz kreveta.Takav otac je pravi Srbin i on zna razliku između radnika i neradnika.Čeljadi uvek 'suje grob i govori ovu frazu.Očevi koji koriste ovu frazu obično potiču sa juga i pričaju
kosovsko-resavskim dijalektom.

Čestitanje Božića preko Mesindžera, Vibera, Vacapa, raznim sličicama i gifovima s božićnim motivima (Badnjak, sveće, Hram Sv. Save, Jelka itd), uz obaveznu pesmicu tipa:

"Ispred kuće bagrem sedi,
Srećan božić blago dedi."

ili

"Neka Isus sa nebesa
Dadne tebi Mercedesa."

Obično svake godine curkuliše 5-6 različitih motiva. Od ujaka stigne Hram Sv. Save, njega pošalješ Babi, Babin badnjak proslediš Ujaku, Tetkinu Jelku ostaviš da pošalješ kao odgovor Strini.

Fenomen je nastao nakon Masivne migracije pravoslavnog Srblja starijeg od 40 godina na Fejsbuk i ostale društvene mreže. (Circa 2014. god posle Hrista).

Božić Specijal 2019

Česta pojava, pogotovo u saobraćajnom špicu, u 3 popodne, u petak.... To je onaj period kada je autobus pun i onih koji idu i koji ne idu na posao, u školu, na balet itd. Imaginarno mesto u autobusu obično vidi osobi koja u gužvi stoji na jednoj nozi i drži se malim prstom leve ruke za šipku. Ono je obično na drugom kraju autobusa i tu kao da niko ne želi da sedne. Istoimeni putnik, GSPovac, već posle druge stanice kreće u borbu sa vremenom, kako bi probijajući se kroz kese i torbe, jakne i šalove u koje se obično upetlja, i sve to propraćeno onim "Izvin'te!" i "Samo malo!", n vreme uspeo da se dovuče do imaginarnog mesta. U trenutku pobede, nžalost shvati da je ono pokvareno, ili da na njemu sedi dete koje nije mogao da vidi. Tada taj isti putnik umoran od prethodne borbe, ostaje da stoji baš tu, u još većoj gužvi, s tim što sada čak ni malim prstom ne može da se drži za šipku, jer je ona baš na tom mestu iščupana....

Muškarac koji tokom sexa često menja poze.

Naizgled vrsni poznavalac umetnosti.Fenomenalno barata bojama i nema para kao i svi umetnici.On je zbog dosta zelenog prešao na belo pa na žuto i na kraju prošao kroz crveno.

Onaj koji prvi odustane na ispitu. Prvi sloj navale.

Čarne, smeđe, zelene, plave ili albino crvene potpuno je nebitno. Ta ogledala duše, čak i potpuno zdrava, prevariće vas kao nijedno drugo čulo. Slatko je slatko, da ne nabrajamo ostale ukuse. Ako nemate preko četrdeset godina, niste učesnik rata i bivši artiljerac, slušaćete dnevnik bez čitanja kajrona ili gledanja u onu tetu što simultano prevodi za gluvoneme. Neobrijani štrokavi čika bljuzgo koji sedi u polupraznom bioskopu pet mesta levo od vas definitivno ne miriše lepo. Svila i pamuk su mekani, kamen i gvožđe su tvrdi, a ona muška stvar u zavisnosti od situacije.

A oči ? ... Stare izdajice ... prodaće vas kad to najmanje očekujete i u za vas najnezgodnijem trenutku ...

Ne kaže se uzalud: "Da li me to oči varaju ?"

Traženje slobodnih mesta u gradskom autobusu.

Uzvik koji se koristi u toku prepričavanja nečijeg postupka, predloga, komentara, kojim smo iznenađeni i ostali zaprepašćeni. Uglavnom se govori na kraju iznetog događaja!

Sedeti na jednom od zadnjih 5 sedišta u autobusu za ekskurziju je privilegija i čast ! Ta mesta su uglavnom rezervisana za petoricu najvećih baja, frajera, siledžija sve u zavisnosti o kojoj srednjoj školi se radi.

Zanimljivo je da glavni među njima ne sedi u sredini kao što bi bilo logično. To mesto je rezervisano za najmanje bitnog lika od njih, koji se tako lišava naslona ispred i ujedno izlaže svim pogledima, pogotovo nastavnika.
Glavni lik i njegov prestolonaslednik sede pored njega. Imaju naslon, sakriveni od pogleda i lak izlaz prilikom ustajanja sa sedišta kad krenu da dosađuju ribama i guraju štreberima u usta rol viršle tokom spavanja.
Do prozora sede asistenti ovih do njih, uglavnom su zaduženi za skrivanje alkohola i švercovanje istog nazad.

Sto, astal.

Raskid sa mnogo izjava patnje, bola, nepravde. Kukanje na sve strane, bar jedno mora dumre, ako niko drugi onda ona baba sto sedi na klupi pored bivseg para i slusa poslednji pateticno-cmizdravi razgovor dvoje mladih.
Ceo raskid(kao i Sekspirove predstave) je pracen uzdisajima publike. Kraj je vrlo jasan, glavni junaci ce otici kuci slomljena srca, bez ikakve zelje za zivotom, osim babe, koja je uvek zeljna zivota, samo su je 'deca rasplakala'.
Patetici nikad kraja, te ce ovo dvoje nastaviti da salju poruke jedno drugom, kako bi se agonija prodizila jos malo i kako bi mogli da uzivaju u svojoj prekrasnoj sudbini nesrecnog junaka, urnisanog raskidom.

Izrazito lenji ljudi koje mrzi da odu do kupatila sami, koji te mole da im ga pridržiš dok pišaju, obični paraziti.

Drustveno-porodicni dogadjaj koji ima religijsku osnovu. Sluzi za jedenje i pijenje koje se neretko zavrsi penjanjem kume i komsinice na sto u cilju dobre zabave, a Boga svi zaborave jos negde kod ruske salate.
Glevne teme za razgovor su cesto politika i tiho ogovaranje gospodje koja sedi do ('znas, njen muz sarlatan, vidis ni na slavu ne dolazi s njom! :sumnjicav izraz lica:') i najcesce ogovaranje onih koji nisu dosli.
Najbolji deo: Sve je za dzabe! Osim ako ti ne slavis, onda nek ti je Bog u pomoci
Posle ovog dogadjaja kuci se vracas prilicno smoren, jer te udavila neka baba-tetka, i sa karminom na obrazu iz palete od crvene do ljubicaste, ili prilicno zadovoljan, i onesvescen od kolicnine dedinog domaceg vina iz '74e.

Redovni dolaznik na utakmice svog omiljenog kluba, ali nikada, ili gotovo nikada lociran među vatrenim navijačima. Nikada nije učestvovao u makljažama, voli fudbal, a neretko se desi da je zavoleo klub tek pošto je njegov sin počeo da trenira u dotičnom. Voli da sedi na zapadnoj tribini i zato što će uveče na TV-u videti potpuno isti snimak koji je video uživo (a da nije okrenut naizvrat, jer se kamere po pravilu nalaze na zapadu). Za razliku od poznavaoca situacije u klubu sa istočne tribine interesuju ga isključivo stvari koje se dovode u vezu sa upravom i finansijama. Vatrene navijače posmatra kao žgadiju.

Priloška odredba za vreme.

Legenda beogradske (a i jugoslovenske) rok scene. Originalni clan legendarnih Crnih Bisera iz 60-tih godina. Verovatno jedini covek danas kome je stalo do mladih talenata i rokenrola kao nacina zivota.
Dokaz tome je da sa svojih 60 i kusur godina on sedi u smrdljivom autobusu punom napaljenih klinaca koji se tripuju da idu na svetsku turneju (a zapravo autobus ide u Banatski Brestovac) slusa The Best of Napalm Death-a i trpi tu decurliju koja jedva ceka da bus stane na neku od lokalnih pumpi da kupe vops i zapale dzoint.
Naravno, Vlada Dzet ne bi bio Vlada Dzet da pored njega nema Olge, koja je poznata (ako on vec prica mumlajuci nerazgovetno) po tome sto jednu recenicu od 15-20 reci izgovori brze nego sto Cunami pokosi jedno ostrvo.

refleksivna reakcija na "ajde završi, ajde dođi, ajde kreni više..."

kada ti profa zabudzi keca na finjaka