Drustveno-porodicni dogadjaj koji ima religijsku osnovu. Sluzi za jedenje i pijenje koje se neretko zavrsi penjanjem kume i komsinice na sto u cilju dobre zabave, a Boga svi zaborave jos negde kod ruske salate.
Glevne teme za razgovor su cesto politika i tiho ogovaranje gospodje koja sedi do ('znas, njen muz sarlatan, vidis ni na slavu ne dolazi s njom! :sumnjicav izraz lica:') i najcesce ogovaranje onih koji nisu dosli.
Najbolji deo: Sve je za dzabe! Osim ako ti ne slavis, onda nek ti je Bog u pomoci
Posle ovog dogadjaja kuci se vracas prilicno smoren, jer te udavila neka baba-tetka, i sa karminom na obrazu iz palete od crvene do ljubicaste, ili prilicno zadovoljan, i onesvescen od kolicnine dedinog domaceg vina iz '74e.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.