Izvlačio je poslednji dim cigare, nervozno cupkajući u iščekivanju autobusa. Nadao se da će moći da sedne jer zaista nije hteo da narednih pola sata provede stojeći u najverovatnije punom autobusu. Poznati broj linije koja je vozila ka centru grada ukazao se u daljini kada se sa već spremnim slušalicama telefona približio ivičnjaku kako bi ugrabio što bolju poziciju za ulazak u trijumf domaće radinosti, uputivši usput prezriv pogled prema postarijoj gospođi, zapitavši se šta kog đavola uopšte traži u jedan popodne napolju i zašto ne troši penzionerske dane kod kuće.

Vrata šklopocije otvorila su se uz priličnu buku, a on se u dva koraka našao na sedištu do prozora po staroj navici jer ga odatle niko neće podići. Seo je okrenut leđima ka mestu kojem se uputio, a iz slušalica je već dopirala muzika neke radio stanice. Bacio je letimičan pogled po saputnicima u još uvek polupraznom autobusu, ali je ubrzo pogled uperio kroz prozor posmatrajući prizore koje je već znao na pamet. Ipak, upravo mu je poznavanje čitave trase kojom je svakog dana išao na posao več posle četiri, pet stanica vratilo pogled u autobus.

Nije imalo mnogo toga da se vidi, ali ga je neka iznenadna radoznalost ipak naterala da se pomnije zagleda u putnike. Prošla je još jedna stanica, a on je i dalje, sada već skoro nekulturno, gledao lica putnika i sva su bila toliko različita. Dva klinca preko puta njega, očigledno na putu u školu, nisu ga zanimala. Iako su bili već srednjoškolci, još uvek su deca. Na njihovim licima muke i problemi nisu ostavili još nikakav trag, a i kako bi, kada im je najveća nepoznanica koliko će im trebati da se napiju na rođendanu neke drugarice o čemu su glasno raspravljali.

Na drugoj strani busa, devojka sa slušalicama u ušima nije pridavala nikakvu pažnju ljudima oko nje. Međutim, iako je naizgled delovala raspoloženo očigledno uživajući u ko zna kakvoj pesmi, neki grč na njenom licu postajao mu je sve više očigledan što je duže zurio u nju. Ko zna zbog čega, razmišljao je. Mora da je neka propala veza, skoro se nasmejao u sebi pomislivši na to. Iznenada se okrenula ka njemu i naprasno mu je postalo vruće, dok se vozio u raspalom autobusu kroz čije je pukotine decembarski vetar lako pronalazio put. Muziku iz slušalica više nije ni konstatovao.

Ostao je zatečen lakim naletom straha, zapitavši se čega se uopšte uplašio, ali je ipak odlučio da ne gleda više u devojku. Pažnju mu je privukla starica na sedištu iza nje, naročito nešto što mu je ličilo na niz tetoviranih brojeva na ruci koju nije pokrivao malo zavrnuti rukav jakne. Setio se da je to već viđao i znao je o čemu se radi. U ostalom i njegov deda je bio logoraš. Iako je voleo istoriju, pogledavši mnoštvo dokumenataraca u kojima je bilo nebrojeno mnogo zastrašujućih scena iz logora, nikad nije osetio gađenje. Ipak, ovoga trenutka u autobusu proučavajući lice starice skoro se skamenio od jeze koja ga je obuzela, podsetivši se svih strašnih scena koje je video u filmovima. Ovo već nije slučajno, pomislio je. Pre nekoliko minuta devojka, sada ova baka.

Ponovo je počeo da cupka, kao i na stanici dok je čekao autobus, ali su ljudi sada to primetili. Gomila lica sada je bila okrenuta ka njemu, a potpuno nepoznati strah je sada već veoma dobro osećao. Ugledao je lice mladića njegovih godina, oskrnavljeno ožiljkom na desnoj strani. Nož, staklo, udes...Hiljadu pretpostavki bez jasnog odgovora. Malo iza mladića stajala je suviše našminkana devojka. Učinilo mu se da jasno vidi masnicu koju je nevešto pokušala da zamaskira. Strah je sada postajao neizdrživ. Osetio je potrebu da vrišti, ali je istovremeno bio zbunjen tim putnicima koji kao da su mu nudili sopstvena lica na tacni, želeći valjda da mu na dlanu daju sve svoje neuspehe, poraze i patnje. Teret koji mu je postao pretežek, u nečemu što je samo trebalo da bude ubijanje vremena dok ne stigne na odredište.

Ostala je još jedna stanica do njegovog izlaska iz autobusa, ali se to pretvorilo u večnost. Sada već potpuno mokar od znoja jedva je čekao izlazak na svež vazduh. Ustao je i zaputio se ka vratima, srećan što se bliži kraj košmaru u koji je upao svojevoljno želeći samo da duboko udahne decembarski vazduh grada. Skoro je iskočio iz autobusa kada su se vrata otvorila, srećan što će pobeći od lica, svih tih lica koja su za pola sata uspela da ga prestrave i uplaše kao niko i ništa u životu. Gotovo se nasmešio kada je zakoračio iz autobusa, ali zastao je u pola koraka skamenjen. Pokušaj osmeha je trenutno nestao ispred izloga prodavnice na samoj stanici kada se našao licem u lice sa sopstvenim odrazom.

Đafe - Amori si cula za onaj Svinjski Grip
Amori - Ma , jebe mi se
Đafe - E i meni ali nisam znao kako da ti kazem (uzima je za ruku i oni idu u sobu)

... negde u Bosni...

- De bona šuti, matere ti... probudi me. Bjež tamo negdje.
- Mmmeeee, meeee...
- Jebo te Tiiito onaj mrtvi. :uzima kamen i gađa je: Bjež!
- Meeeemeeeee... :protrča pored njega i vimenom ga namerno okrznu po stopalima: Mee, mmmmeeeeeee...
- Ako još jednom zamekećeš, ustajem i JEBEM TE! Ščula?
- MMMEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEE...

K- Dobro veče, karte na pregled, molim.
P- Jel može nešto sa strane...(i pritom pruža novčanicu od 50din)
Skromni kondukter bez preteranog nećkanja uzima, stavlja u šlajbok, i iz njega vadi 20din da vrati kusur. Dosta je njemu i 30, nije 'alav da sve uzme.

Svratila komsinica koja pusi gore pomenute cigare, prilazi pradeda uzima paklicu sa stola, vadi pljugu, i trazi upaljac...

Komsinica-Deda mozes nekad i da pitas kad uzimas necije cigare!!
Deda-Ma sta cu te pitam kad lepo pise "Eve"?

Dete uzima USB koji pripada bratovom poznaniku, brat govori : "Ne drkaj to!" , na šta poznanik odgovara, koji je zakoniti vlasnik tog USB-a : "A drkaj, nije tvoje."

- Aj metni ovu jaknu u orman, leba ti.
*uzima jaknu, sapliće se i pada, usput cepa jaknu i ruši vazu iz dinastije Ming*
- O jebo te, koji si Panjtelić, jebem te mutava...

Normalan dečko : ( na kompu ) '' There is a house in New Orleans, They call the Rising Sun... ''

Hejter : '' Brate, kako možeš da slušaš to ? Pa tu nema radovanja nikakvog, ko da su mutavi, zna se šta je prava muzika ! ( uzima neki tamo Alcatel i pušta ) '' Trezan ! A za sebe ne znam ! Trezan ... ''

Marko dolazi u učionicu sa čipsom.
Petar uočava plen.
P: E Mare, daj malo.
M: Dobro, al' nemoj mnogo
Petar uzima pola kese
M: Jebote uzeo si mi sve!
P: Nije tačno, ima još malo unutra

Radnica na kiosku brze hrane: "Šta ćeš od začina?!"
Kupac: " Stavi mi kečap, urnebes, salatu i maaaaalo luka..."
Radnica uzima kašiku i stavlja luk u lepinju, k`o da sutra ne postoji...
Radnica: "Je`l dosta?!"
Kupac: :/ "Ma super..."

Petar: A jebote, kad ce vise da sleti taj avion... Mozda su udarili u Alpe. Mozda su morali da prinudno slete zbog turbulencije. Mozda su ih oteli vanzemaljci.... Mozda...
(zvuk poruke)
Petar: Ufff, dobro je, mora da su sleteli... (uzima telefon)
Telefon: De si brate, nema te k'o 100 EUR jebote. Cemo na neku cirku ceveras?
Petar: !#%&@%$%*&$%#

U preferansu dobiješ licitaciju, okrećeš jednu po jednu kartu:"Šta sam ovo kupio, govno i kašičicu!"
Za one koji ne igraju preferans, onaj koji dobije licitaciju, uzima još dve, do tog trenutka nepoznate karte.

Dete: Mama, tata, danas nam je učiteljica dala kontrolni iznenađenja iz matematike. Svi dobili niske ocene, a ja jedini pet!
(posle par sekundi tišine)
Ćale: Daj ovamo svesku! (uzima dotičnu) Pa nije pet, nego pet minus. Što nije čista petica?

Prezentacija o toploti:
Profesor uzima tremalnu kameru i počinje:
'Djeco,tople stvari su svjetilje na ovom ekranu od hladnih,evo pogledajte radijator.Vidite li kako je radijator svjetliji od okoline?'
Učenici:'Koji radijator?"

Cale: "Sine jes' zvao majstore da nam 'oprave TV..."
Sin: "Jesan cale... bili su... vidi jel' valja"(uzima daljinski u ruke i ukljucuje TV i ide 'riza'(igra slika))
Cale: "Al' ga je opravio svaka mu cast..."

Najveća fora bi bila kada bi neko skupio jajca i oduzeo od batina tu sirovinu. To bi bio vrhunac američkog zatvorskog filma. Jes da bi tog posle ubili, ali to je film, a i ja bih umro od smeha.

Letnje popodne, posle posla svraćam sa kolegom na piće. Našem stolu prilazi "blejač":

BLEJAČ: "Momci kako je, jel' slobodno...?"

MI: "Jeste jeste, sedi..."

BLEJAČ: "E hvala... Alo, Tošo... daj mi jedan produženi s' mlekom i momcima šta će... i uključi TELETEXT..."

Potom uzima mobilni i okreće neki broj...

BLEJAČ: "Ej matori, završio sam ti ono... Da, cimao sam se ali sam sredio, ti samo spremi 3 soma evrića i tvoj je..."

U tom momentu mu ZVONI telefon kojim "razgovara":

BLEJAČ: "Ma šta je ovo koji kurac, kakav je ovo telefon... Govno jedno, nije ni za kurac, za 300 evra sam mogao da kupim pravi mobilni... ALO... šta je, šta 'oćeš...?"

MI: "ej mi moramo sada da idemo..."

BLEJAČ: "Važi važi, ajde..."

Naravoucenije: ne cackaj mecku po piiiiiip, glupim, izdrkanim, kompleksaskim frazicama

p.s. Kada mi se ovo desilo, prestao sam biti fenser.... buhahahaha