Izrečica upotrebljavana od strane starijih ljudi za luckaste, blesave i glupe postupke mladih. Najčešće glupe.

Knjige Mir Jam, filmovi Zdravka Šotre, nedeljno popodne uz Leu Kiš, glas Džastina Bibera, stajling Lejdi Gage, koncerti Dejana Cukića, pesme Vesne Vukelić, humor Ivana Ivanovića, prenos skupštine na RTS-u, inteligencija Sanje Marinković, intervjui Marijane Mateus, članci o Nataši Bekvalac, penali Nemanje Vidića, posteri o Čedi Jovanoviću, vicevi o Čak Norisu, Jelena Karleuša.

plava žena ili devojka. Predmet muške žudnje i ženske zavisti. Nauka objašnjava da je ženski hormon estrogen taj koji utiče na plavu boju kose, pa plava kosa predstavlja viši nivo ženskosti, što privlači muškarce. Bije ih glas da su glupe. Vicevi o plavušama i njhovoj gluposti ne bi stali na sve megabajte ovog sajta.

Imam stotine, od mene dosta. U poslednje vreme sami vicevi, gluposti i sranja, čast malobrojnim izuzecima. Napišeš nekom iskren komentar, on ti lupi 20 minusa. Admina boli kurac da obriše to i banuje idiote sa dvesta duplih naloga za minusiranje. Vidimo se na forumu, ove definicije su trenutno zabava za retarde i klince. Kazane jebem te usta.

Skoro antologijsko biće većine srpskih viceva, skoro popularniji i od Muje, Hase i Perice. Zbog čega je to tako, ne znaju ni oni sami. Moguće da je u Zemunu zastupljen: "Brte, znaš me, znam te" mentalitet, ali kako vicevi utiču na zemunsku mladež, o tome niko nije razmišljao na vreme.
Napraviše ljude na šabane i debile, pa dobro nisu oni krivi što žive tu što žive.

Pokušaj zapadnih sila da iskorene jednu srpsku pojavu. Sprovode se tamo neka istraživanja, dokazuju teoreme i druge gluposti, a onda slede izjave ,,šta je to promaja'' i ,,to ne postoji''. Izmišljaju se vicevi o Srbinu u vozu i razne druge gluposti, a sve zbog ljubomore, zbog toga što oni nemaju promaju i toga se stide, a nemaju muda da priznaju da nisu u pravu i prihvate promaju.

Persona kojoj salo kipi na sve strane.

Lik koji je umislio da je duhovit zbog toga što je čuo par viceva a od toga nekoliko njih i zapamtio pa ih sad prepričava kad god stigne. Karakteristike su mu još i izuzetno glupi vicevi, to što se smeje na početku, sredini, pretposlednjoj rečenici i kraju vica koji upravo on priča i naravno njegov smeh nadjačava smeh ostalih prisutnih osoba a neretko je to posledica toga što se niko drugi i ne smeje.

Na bapskoj skali duhovitosti ovo je 'NEMA DALJE'. Skroz je lud, otkačen, presmešan. Da, ali kada je ličnost koja ocenjuje navodnu 'duhovitost' mladja od 50 godina, ne koristi reč 'korzo' i nema afinitet prema goblenima, onaj koji je 'blesav' je samo bedni pokušaj humora. Smešan koliko i kuc-kuc vicevi Tome Nikolića. Smešan koliko Kejhilov gol protiv Orlova. Smešan koliko i nestanak struje dok skidaš igricu od 5 giga.

Renomirani, bogato ilustrovani enigmatski časopis koji izlazi od 1999. godine u kojem ćete pronaći sledeće sadržaje: Enigmatika: skandinavke svih vrsta, nagradne skandinavke, osmosmerke, ilustrovane osmosmerke, klasične ukrštenice, bele ukrštenice, mozaičke ukrštenice, domino ukrštenice, višesmerne ukrštenice, ukrštenice slog po slog, ukrštenice "dva pa jedan", piramide i klinovi, haos ukrštenice, saće, anagrami i rebusi. Humor: najbolji vicevi, najsmešnije karikature. Zabava: zanimljivosti iz sveta, Ginisovi rekordi, intervju sa naslovne strane, i što je najbitnije test-prijave za "TV slagalicu".

Totalni nemac pojma sto se tice svih oblika sportova kao i gadjanja necega.Fernando Torres.Cristian Borha.Ili ima zakrzljao vid ili je totalni retard.On ima pedao izmedju ociju.On gadja Lab a pogadja Sitnicu.On kad nanisani dvojica se tresu.On bi prije uklesao citav majanski drevni kalendar u beton nego li pogodio neku metu.Rahiticni ljudski oblik koji je obicno predmet sprdnje,kad se svi vicevi i fore ispricaju u drustvu.

Najmisteriozniji od svih autora. U svom dosadašnjem iskustvu nisam se susreo sa nekim ko tvrdi da je izmislio neki vic, niti sam bilo gdje vidio da je pomenut autor nekog vica. Vicevi se prepričavaju po gradu, pojavljuju u raznim zbirkama viceva, dnevnoj štampi i na internetu, ali opet nikad nigdje nisam uspio saznati ko je autor nekog vica.

A smisliti dobar vic uopšte nije lako. Par puta sam pokušavao, ali nije išlo.

Пре једно 5-6 година, када је технологија појефтинила и постала доступна широким народним масама и тиме им, као што увек бива, пружила могућност да испоље свог унутражњег јашара на један потпуно нови начин, на улице Београда, замазане шлајмом из којечијих уста, по први пут је закорачио представник нове и дотад непознате врсте - слушач музике на мобу без слушки, човек који широкогрудо дели своју музику са својим вољеним суграђанима, одбацујући концепт слушалица као исувише себичан. Без обзира где се налазио, на улици, у превозу, у школи, у крају, код куће, на његовом сату је увек време за пуштање зике на мобилном. Површни посматрач би закључио да он толико воли музику да једноставно није у стању да исконтролише своју жељу за пуштањем и слушањем исте без обзира на то што од диџеј опреме има само телефон, али површни посматрач би погрешио, као што увек греши јер је површан, а право стање ствари се никада не може сагледати тек тако, површина се увек мора загребати да би се дошло до сржи проблематике, иначе се не извучеш.

Слушач музике на мобу без слушки не воли музику. Не да не воли музику, он заправо не воли ништа, он не осећа страст ни према чему, животу приступа крајње површно, никада не осећа душевну глад и жељу за нечим новим, никада не осећа ништа сем јебеног животињског нагона ка јелу, пићу, спавању, кењању, пишању, јебању и слушању лаких нота у позадини, лаких нота које представљају тако прикладан саундтрек његовом плитком, протраћеном животу чије беде никада неће бити ни свестан, јер никада га ништа неће нагнати на неко иоле озбиљније размишљање. Он ће увек бити задовољан собом, тако сит нахрањен мрвицама, испуњен неиспуњеношћу, без икакве назнаке оног прогањајућег осећања да је нешто пропуштено, да нешто ту не штима. То је човек који на матурску екскурзију у иностранство креће не да би видео чега све има тамо и шта ће све проћи успут, него да би се са српском заставом сликао испред Колосеума. То је човек који кад узме да дрка курац, он не да не пусти нормалан порнић, макар прескочио увод и предигру и, не убацивши се у целу ту причу, одгледао последњих пет минута током којих изблајхана порнићара уз широки, лажни кез прима пар снопова сврша на два пластична балона прикачена на свој грудни кош, слушач зике на мобу гледа јебене камшот компилације састављене од снимака у трајању од по минут-два, и цео посао обави већ ту негде на средини другог, док рава стење у фазону „Oh yeah baby, right there, right on the titties, hnnnnnggg!!!1”, брзопотезно, механички, без трунке правог уживања, вођен ничим другим до тежњом за удовољавањем својим телесним нагонима. То је човек који кад огладни, узме и обари виршле, иако би уз десетак одсто више труда могао да их испржи у тигању и поједе нешто што за промену нема укус као јебена пластика. То је човек који скида најновији део „Паклених улица” са нета, и то оно срање снимано ДВ камером у неком биоскопу у Катару, одгледа га и бива одушевљен оним што је видео, јер мислим брате „Паклене улице 6”, до јаја филм, како ниси гледао батице, Вин Дизел, бесна кола, дрифт, спојлери, све! Он на волпејперу моба држи слику зајебаног хромираног змаја који се увија око јин-јанга, у фолдеру „слике” има подфолдер „мотори” у којем се обавезно налази слика дречаво зеленог јапанца са „агресивним репом” на чијем седишту седи риба са јефтиним кварцованим теном и цигнаском трајбал тетоважом изнад огромне млитаве буље, затим подфолдер „рибе” где су обавезне раскречена Сандра Африка, Меган Фокс и Памела, и наравно неизбежни подфолдер „Србија” одакле на његово духовно здравље мотре испикселизовани Дража, Ратко, Лазар и неки рендом манастир којег ни сам би умео да препозна. Када тражи рибу, њему није битно да ли она мирише на чистоту, дискретно и ненападно, али истовремено женствено и омамљујуће ако довољно обратиш пажњу, или пак на какофонију кванташке пијаце самлевене у конзерву јефтиног спреја, помешану са устајалим смрадом цигара и пива. Битно му је да има сису.

Музика коју слушач зике на мобу слуша без слушки мора бити прилагођена јефтином кинеском звучнику од 0.2 вата у његовој новој Нокији која има „тако добар звук” који кошта више од читаве гардеробе његове кеве која шљака у пропалој државној фирми, а то свакако нису прогресив рок или стонер дум. Он слуша само комерцијални крш хаус који је чуо на радију, мутираног хибрида хип хопа и РнБ-а са овонедељне МТВ-јеве топ листе, затим исто то али у собној продукцији његовог ортака из Врчина, и наравно туркоидно треш завијање уз зурлу и шаргију, али ипак не толико туркоидно да му екипе у источним преграђима Истанбула не би скинуле јакну. Ту се најбоље огледа његова испразност и његов бесмисао, јер он у први план ставља свој однос према музици о којој заправо појма нема јер му никада није пало на памет да је истражи мало на своју руку, ван оквира које су му наметнули медији и ближа околина, макар у границама тих жанрова на које се ограничио. Он није тру рејвер, није тру репер, није тру шабан, он је од свега помало а истовремено ништа до краја. Аудио фајлови у његовом телефону имају наслове у формату „nikola-rokvic-2011-NOVO-exyump3-ba-muzika-horoskop-vicevi-o-muji-i-hasi.mp3”, а за ID3 тагове није ни чуо, јер он не воли музику довољно да би је уредно организовао, не занима га баш толико. Он рипује песме са Јутуб клипова у ниским битрејтима, баца их на моб, на еквилајзеру сваку фреквенцију буџи до максимума јер му је ортак рекао да се тако јаче чује, стиска плеј, а моб ставља у џеп ако је напољу исувише хладно или ако му требају слободне руке. Музика му је само неопходни бекграунд нојз, јер кад је тишина, уме мозак да се поигра са човеком, уме да дâ себи слободе и одлута тамо где не би требало да одлута.

Jedan od mnogobrojnih "lapsusa" fudbalskih komentatora sa ovih prostora. Zbog mode da se takve greške pamte kao vicevi i prepričavaju u društvu, neke grupe poznanika su prisvojile ovaj izraz kako bi ga koristile u toku raznih sportskih nadmetanja( pravih ili virtuelnih). Služi da se naglasi situacija za koju se činilo da će se skoro sigurno desiti, ali se nekim slučajem nije desila. Treba reći, ne ograničava se samo na fudbal, već na bilo koji sport, uz moguću varijaciju, u zavisnosti od preferencije.

Cesto zastupljen fenomen uglavnom medju pripadnicima muskog pola na nekim slavljima (svadba, slava...). Rasprava koja stupa kada nastane neprijatna tisina, niko nema sta da kaze a sve zanimljive teme za pricu su potrosene, svi vicevi o plavusama ispricani a lovacke price provaljene, onda se nadje neki strucnjak koji ce se hvaliti za koga je glasao na izborima ili pljuvati ,,narodne heroje,, i politicare i samim tim dovesti do pobune neistomisljenika. Ova rasprava se obicno zavrsi svadjom, nekad i teranjem u P.M., ili nedaj boze nekad i tucom.

Necu da pricam o njegovom muzickom talentu, jer licno nikad nisam cuo nijednu njegovu pesmu.Ali, ipak moram da skrenem paznju da su vicevi na racun njegovog(bilo cijeg, uostalom), hendikepa krajnje neumesni i vrhunac bezobrazluka.Uvek sam mrzeo osobe(imao sam priliku da vidjam takve), koje ismevaju tudj hendikep.Da li bi bilo toj osobi smesno kada bi neko od njegovih bliznjih, ne daj Boze, bio na neki nacin hendikepiran?Oni koji vole da ismevaju bolesne, neka razmisle malo o tome.

Najviši stupanj zabave za omladinu, kad se bleji uz pivo i po koju vutranu. Priča se o iskustvima, doživljajima, lažnim iskustvima, lažnim doživljajima, te vicevi, fore, odvale, prokenji, baronije...ali je uzvišen nivo blejanja ekipa gde se često iskenja poneko govno. To je rečenica koja nema preterane veze sa prethodno rečenim, potpuno proizvoljna, savršeno smislena, a ipak golica svačiju maštu kako je to ikom moglo da se stvori u tintari.

Čovek koji je dostigao hipotetički jedanaesti nivo u iskenjavanju nekog govneta je Ajs Nigrutin, džavo ledeni.

Definicije ciji pozitivni saldo prelazi 30 poena nakon jednog dana u opticaju. Dele se na dve podvrste:
- prave, kvalitetne, lucidne definicije kojima bi rado zatefterili i vise od jednog plusa
- igre reci, zajebancije, novosmisljeni vicevi bez 'umetnicke' vrednosti, tj bez 'duse'

Obicno ove druge promaknu modovima prilikom filtriranja. Ne kazem, za prvi put procitati ih, nisu lose. Sve je to ok, ali za mozda cak nekoliko nedelja, nece vredeti ni pisljivog boba! Dok one prave mozes citati 100 puta i da ti svaki put bude genijalno.

Humoristička emisija koja nam je pokazala koliko trećerazrednih viceva kruže u narodu. Pored toga, dokazala je koliko je lako klincima izmeniti (tj. iskvariti) govorni jezik.

Što se tiče kvaliteta emisije, vicevi su dobrim delom mogli da se odglume, a ne ispričaju. Odabir likova je bio osrednji, uz glumce Š-klase (setite se koliko se dr. Sića mučio da se ne smeje pred kamerom).

Naravno, emisija je doživela preko 1200 epizoda. Ne zbog kvaliteta već zbog Borisove upornosti (zadnje emisije su snimane i emitovane na TV "Panonija" i ko zna gde ju je dalje selio).

Definicije čitaju tebe.
Izraz nastao iz sabranog utiska zapada da je Rusija jedna jako jebena država za život u globalu, od pravljenja pizdarija, do najobičnijih stvari.
U osnovi nepremostiva razlika u mentalitetu, i kritički selektivno slepilo za tuđ sistem (pre svega zakonski).
Verovatno je počela kao zajebancija na račun suseda ( kao naši vicevi sa Hrvatima, Bosancima, tako nešto), ali su Amerikanci naišli na nikakav otpor suseda, pa se okreću zato državi prema kojoj se oduvek ponašaju kao klimakterični gospodin koji želi da se razvede od dame sa kojom je u braku bar 50 godina.