Replika iz serije 'Ranjeni orao', tačnije scena kada pobešnjeli đetić Ćetković Vojin sazna da nije prvi koji ore brazde Mićalović Slobode pa je hvata za ramena i drmusa je tako da nesrećna devojka dobije momentalni potres mozga. Itekako primenjlivo u svakodnevnom životu.

Odgovor na pitanje ,,Omiljena glumica/glumac?'' leksikonima i spomenarima od I do V -VI razreda osnovne škole. Nadje se i poneki klinac koji napiše Vojin Ćetković i Katarina Radivojević, mada je vreme Zone Zamfirove odavno prošlo tako da Bred i Andjelina ipak kolo vode na ovoj stranici spomenara.

Dečja pesmica koja govori o problemu muškog steriliteta. Taj tata je krenuo u moderan šoping za klinca, da plati par hiljada evrića i da ga istrese u par epruveta, da bi mu selektovali najotpornije spermatozoide za oplodnju i učinili mamu nasmejanom na kraju pesmice. Nešto kao Vojin Ćetković i žena mu Sloboda. Pa zar nije tako?

Kada bi se snimao rimejk filma Boj na Kosovu zvao bi se 1389. i po svemu sudeci Kosovka devojka bi bila Sloboda Micalovic, Lazar bi bio Vojin Cetkovic, Milos Obilic bi bio Nikola Djuricko, Vuk Brankovic bi bio Andrija Milosevic i Murata bi glumio Nikola Pejakovic.Vec vidim Srdjana Dragojevica kako rezira taj film.

Uređaj koji na sveopštu sreću i radost ne postoji.

Evolutivno: Predpostavlja se da su Crnogorci narod (vrsta) koji su nastali pre ameba. Takodje je na putu da se dokaze da je Crna Gora bila epicentar zemljotresa koji je Pangeu (jedinstveni kontinent) rascepio na delove.

Kreacionisticki: Postoje spekulacije o pravom imenu prvog coveka - Adama. On se zapravo zvao Vojin Vasojevic, a takodje postoji i izgubljeno Jevandjelje po Milu, u kome se jasno propoveda da je Isus Hrist bio zapravo Crnogorac.

Naučnofantastična sapunica, poslednji i ključni atak na preostalu inteligenciju konzumenata španskih serija.
Rađena prema knjizi Mir-Jam, gvozdene device i moralne gromade, a u slobodno vreme spisateljice, Vesna Radusinovic poučnih dela na polzu međuratnih devojaka. Reditelj je Zdravko Šotra, čuven po nepopuštanju ukusu svetine, kao i po tome da svoja ostvarenja radi iz čiste ljubavi prema filmske umetnosti, bez producenata i sponzora, kao nezavisnu produkciju. Glume uglavnom Šotrini puleni, darovita Sloboda Mićalović i njen muž Vojin Ćetković, velemajstor u "skidanju akcenta" za potrebe uloge tako da ni oni čiji dijalekat oponaša ne mogu da ga razumeju.
Zaplet se svodi na izneveravanje muževljevih očekivanja u pogledu žene kao Virgo intacta pre braka. Tu je i tetka-usedelica koja pazi na svoje čedo, svoju ljubimicu, sa posebnim osvrtom na njeno poštenje a koja je zajednički motiv ove i španskih serija. Nesumnjivo će se u daljem toku serije naći i žena-zmija (¡Maldita!), ona koja gleda da srećno-nesrećan par rastavi na neodređeno, prisvoji njega, a njoj napakosti. Nesumnjiva je, takođe, i obimna revizija porodičnog stabla glavnih likova sa spektakularnim obrtima.

Kada hoćeš nekome na najblaži način reći da je pederčina

Kada hoćeš nekome na najblaži način reći da je pederčina

Sve učestaliji naslov mnogobrojnih pesama na youtub-u, u izvođenju srednjoškolaca ili tek svršenih osnovaca. Serbian rnb pesma mora da bude otpevana uz pomoć autotune, jer je u tim godinama glas izvođača još uvek u fazi mutacije! Na imenima ovih izvođača bi im pozavidele čak i Indijanske poglavice!

Hleba i igara u savremenom obliku - hleb se izostavlja, a igre za narod se izvode na agorama ove velelepne zemlje.
Tradicionalni običaj gubljenja vremena na ulicama i trgovima u licemernih i zatupljenih Srba (nažalost, daleko brojnije sorte na ovim prostorima). Deli se na: miting opšteg nezadovoljstva naroda, mrsomudski miting ubijanja dosade maloumnika i kontra mrsomudski miting; nepotrebno je reći da prvoj grupi pripada 1% svih protesta. U Srbiji ima bogatu tradiciju još od davne 1282. godine, kada je u Deževu Milutin izjebao narod da mu preda vlast zato što je njegov brat sjebao nogu na fudbalu (u lovu, tačnije, ali koga briga?).
Elem, ovaj narodni praznik obiluje samo takvim vuglarnostima, neosnovanim optužbama i nebulozniom tvrdnjama u stilu gospodina profesora Jovana I Deretića, pogotovo ako je Vojin ili Tomin. Dobar je jedino za sprdanje politički neopredeljenih ili suparničke strane.
Naravno, najzanimljiviji su oduvek bili mitinzi radikala i čedista, koji su očigledne protivrečnosti.

Profi punise,nema koju nisu punili,obicno tu spadaju starije cike sa ogromnim iskustvom,pricom kako su samo jebali i jebali,ustvari ih je to dovelo do dna zato sto ih je zena izbacila iz kuce,tipicni svaleri,zatim ozbiljni majstori,sta oni kazu to fizikalac mora,nema oce nece ume ne ume,i one gromade,koji ponekad krampaju cisto iz zadovoljstva da pokazu koliko su snazni iako im kramp dodje kao cekic za decu.Inace,jedan dan gradjevinaca bi trebalo da bude ovakav

Izraz koji najcesce upotrebljavamo u ovakvim situacijama :

Izuzetno iritirajuća i odvratna pojava, svojstvena osobama sa negativnim IQ, obično praćena pljuvanjem malih papirnih vlažnih kuglica.

Naziv one zajebane bradice u posedstvu onih muškaraca čiji je nivo seksipila na nivou Fernanda Kolunge il' bar Antonia Banderasa. Onih muškaraca na koje samo u prolazu žene ne puštaju suzu, već im lije niz butkicu k'o iz kabla.
To je ona pedantno štucovana bradica, što bi rekli ovi moderni trimovana, što ide samo oko usta. Predstavlja među okolo 'čke dok je gorepomenuti mužjak strasno oralno zadovoljava. Uz nju može da ide duža nauljena kosa, onako šmekerski. A mogu i cvidže, isto onako šmekerski.

Crnogorska Pravoslavna Crkva je verska zajednica koja obitava na teritoriji Republike Crne Gore i u Crnogorskoj Dijaspori. Veoma važan faktor u stvaranju Crnogorske nacije, njen stub i kamen temeljac.

Prema tvrdnjama Crnogorskih istoričara u Crnoj Gori postoji samo jedna pravoslavna crkva koja je godinama, vekovima pa čak i milenijumima postojala i branila duh Crnogorske nacije. Smatra se da su njeni prvi vernici bili Eva Vasojević i njen muž Adam, alijas Vojin Vasojević. Njena Autokefalnost biva ukinuta još u kamenom dobu, ali Car Konstantin Milanskim Ediktom iz 313. godine, osim što proglašava Hrišćanstvo kao ravnopravnu religiju, obnavlja Autokefalnost Crnogorske Pravoslavne Crkve što nailazi na ushićenje i oduševljenje mnogih njenih vernika.

Čak i za vreme Cara Dušana i Velike Srbije postoji Crnogorska Pravoslavna Crkva a za vreme Otomanske vladavine biva ukinuta nekoliko puta zbog pomaganja i potpirivanja ustanaka protiv Turske vlasti, a potom Hatišerifom Sulejmana Veličanstvenog iz 1834. godine Crnogorskoj Pravoslavnoj Crkvi ponovo biva obnovljena autokefalnost.

Međutim, glavna prekretnica nastaje kada joj te kobne 1918 godine Srpska Pravoslavna Crkva nemilosrdno ukida autokefalnost i zabranjuje njeno delovanje, a svako ko se protivio tome završavao je na neslavan način ili dobijao batinanje od okrutnih Srpskih žandarma i milicije. Zatim sledi gotovo čitav vek progona i stradanja vernika Crnogorske Pravoslavne Crkve, negiranja njenog postojanja, oduzimanja njene imovine, a sve to naravno, u cilju ostvarenja Veliko-Srpskih nacionalnih interesa. Sve pomenute činjenice su valjano iznete i dokazane u knjigama mnogih ideologa savremenog Crnogorskog nacionalizma poput Jevrema Brkovića i Novaka Adžića.

Posle jednog junačkog i slavnog poduhvata kakav je obnavljanje Svete Crnogorske Pravoslavane Crkve 1992. godine pod patronatom Crnogorskih nacionalista, Liberala i članova SDP-a na čelu sa Rankom Krivokapićem, slede zahtevi, žalbe pa čak i pretnje da se sva imovina, crkve i manastiri na teritoriji Republike Crne Gore koji su u vlasništvu Srpske Pravoslavne Crkve, vrate Crnogorskoj Pravoslavnoj Crkvi. Ako se to ne učini, članovi i simpatizeri ove neregistrovane, nelegitimne i kanonski nepriznate verske zajednice na čijeg je poglavara i duhovnog vođu dva puta bačena kletva od Vaseljenske Partrijaršije, prete izbijanjem velikog građanskog rata.

Bio bih milioner. Al’ mauna. Imao bi za kiflu i to jedva... Gnusna laž izgovorena kao „hvala“ za neki kompliment posle koga vam ego raste k’o kvasac.

priča koju bacaš devojci ili bilo gde kada želiš da se istakneš po besedničkim mogućnostima, ponekad i kada ti je dosadno, česta pojava kod korisnika ovog sajta.

Nisam vidio nešto mnogo tekstova posvećenih slavama, krmokolju, rakijskom kotlu I drugim našim svetkovinama, pa sam odlučio da vam pišem. Elem, radi se o tome da je moja porodica počela ove godine da slavi slavu , nakon prekida od nekih 50-ak godina. Nismo slavili dok je deda bio živ, jer je on bio zakleti komunista. Da ironija bude veća, pošto smo mi skorojevići, poslije rata, kad je pravoslavlje ušlo u modu, dedi su došla čak tri popa da pjevaju na sahrani. I sad se sjećam kako su se zgledali među sobom, sve se bojali da će Vojin ustati iz groba, pa ih okupiti k’o ondak kad su dolazili svetiti vodicu. A sad, rješili smo I mi da počnemo slaviti.
Pošto mati nije vična kuhinji, sve smo nabavili iz pekare, uostalom 21. je vijek, ko će se pržiti oko šporeta. Ne znamo mi ni obreda, ali doći će pop pa pokazati, a ima I stari prika on to isto zna. Poč’o narod dolaziti , sve to izgleda dobro još uvijek…
Posjelo se malo, popila se ona dočekuša, stig'o I pop, čekamo 7 sati pa da počnemo.
Došlo I tih 7 časova. Veli pop, prvo slavu da očitam, ja ,pa onda ti mali, tj. ja, očitaj Vjerovanje I Očenaš, onda rakija I pajajnje.
-“Jel’ jasan protokol ?”
“Jeste”- odgovorišmo složno.
Odjednom neko upita popa čim maže kosu kad mu je tako sjajna , ovaj odgovori:”Ničim”
A moj mlađi brat, poluglasno :”Kurcem te spičim”. Počeli se mi keseriti, veli pop “Angeli s tobom, dijete…”
-“Jeb’mu ned’lju pope, dijete je, neće više.”- veli ćaća. Nastavišmo mi…
Veli pop:”’Aj mali okadi.”
A ja nikud pristao nisam, ne znam ni kako se kadi , a mati već gura paljak sa pepelom I tamjanom u ruku. Počo ja vintati paljkom, k’o konj u gumnu, veli prika: “U lijevu ruku dijete, desnom se krstiš jeb’la te ned’lja, nepismena, pa kad se prekrstiš, oko svijeće tri puta, pa onda nas okadi.” Sve ja to nekako uradim, al’ kad sam trebao druge kaditi, tu se opet zajebem. Uzmem onaj jebeni paljak pa od jednog do drugog nosim I desnom rukom nanosim dim na njih da se kade. Umrli mi ljudi od smijeha, vele : ”Nemoj se džaba truditi, sami ćemo mi naćerati dim na nas, pa se okaditi.”
Očita pop slavu, šta će, čoek zna, sve zapjeva, k'o Vitni Hjuston Kevinu Kostneru u Tjelohranitelju. Došao red na mene, Očenaš sam nekako I smlatio, al’ ono Vjerovanje me pošteno sjebalo, taman kad sam došao do onog dijela đe se Isus ovaplotio od Marije Djeve, počnem se smijati k’o da mi je 5 godina, I zapnem. Šta’ š kad nema refrena k’o u slavi “Vo slavu I čest” pa nemaš đe odmoriti. Odape mi pop I ja nastavim I dovršim. Krenule I rakije, kod nas idu tri repice, proseravanje, ali ne znam što… Mada, kažu, ima sela gdje broj zdravica uveliko prevazilazi broj gostiju, jer se nazdravlja I snajki što je kru umjesila, kravi koja je otelila vočića, I tako čega se ko sjeti, pa pola gostiju I ne dočeka sarmu a već ih iznesu…
U međuvremenu, stari se našo pajati, pa kad ga je glas poč’o izdavati, ubacio u sporohodnu , nikad kraja. Pa onda rezanje slavskog kolača u pravom hrišćanskom duhu, tu ćaća nazdravi rječima :”Što u desnici ruci – Dušmanu povuci.”
E, tu je pop već popizdio, vidim krvave mu skočile, jedva je doček’o da se obred završi pa da ide. Stignem ga na vratima da se izvinem, velim:“ Jebi mu sunce pope, izvini, prva nam je slava, pa ne znamo joj ništa, praštaj.“
Veli on:“ Znam da niste do sad slavili, imate tri zagrijancije, a poslije nema zajebavanja.“
Dalje na slavi sve se zna, supa, sarma, red rakije, red mesa, red pive, sve uz potresanje basom...“

Nije to ništa, momak. Slušaj 'vamo. Rodio sam se u vreme prve petoletke, tamo negde krajem četrdesetih. Stari mi je radio u metalskoj industriji, stara bila daktilograf u administraciji. Oboje behu prvoborci, a za vreme kralja disidenti i progonjeni. Zadojen crvenom sisom, rastao okružen marksističkim učenjem, moj se put već mogao naslutiti. Beše te godine onaj talas demonstracija što pokrenuše studentska govna, koja će nam, kako će vreme pokazati, i doći glave. Ja tek izvadio crveni pasoš, završio za metalostrugara, zaposlim se kod staroga u fabrici. Nije prošlo ni pola godine, primiše mene u Partiju, kao vrednog i poštenog radnika. Postao sam nedugo zatim i član radničkog saveta, najviše samoupravne instance. Tu sam iz petnih žila urgirao za zapošljavanje mladih ljudi, držao vatrene govore u slavu socijalizma i marksizma, i- primetiše me. Oni. UDBA. Stiže meni poziv za askaru, napraviše mi ispratnicu, odoh ja u Maribor da odslužim domovini 18 meseci. Prođe i ta godina i po, ja put pod noge, pa za Ljubljanu. Stignem ja u Ljubljanu, odem na železničku, da sačekam voz via Beograd. Kad ono..
Prilaze mi dva starija druga, odeveni u dugačke kožne mantile.
- Drug Vojin Krešimirović?
- Taj sam.
- Budite ljubazni, pa pođite sa nama.
Ja šta ću, pođem sa njima. Stigosmo do nekog crnog Tristaća, otvaraju mi vrata, sedam ja unutra, kad tamo sve koža i jambolija. Rekoše mi da me voze u Beograd. Kod Njega lično. Uz put nismo više progovorili. Pustili na radiju neku muziku, voze me i ćute. Zagreb, pa autoputom Bratstva i Jedinstva, stižemo mi do pred zgradu SIV-a na Novom Beogradu. Uz pratnju ove dvojice, ulazim unutra, vode me do nekog lifta, pa njime u podzemlje zgrade. Otvara se lift, pred nama dugačak i širok hodnik, a na kraju velika, masivna, izrezbarena vrata od slavonske hrastovine. Otvaraju mi vrata, ulazim unutra, kad tamo- On, jebote!
- Pomaže Bog, druže Tito.
- Bog ti pomogao, druže Vojine. Sjedi. Hoćeš li popiti jedan dupli viski sa mnom, majku ti božju?
- Zašto da ne. Počastvovan sam.
- Kohibu?
- Može. Hvala. Čemu dugujem ovoliku čast, druže Tito?
- Kak da ti kažem, majku mu božju, dobio sam dojavu od državne bezbjednosti da si istaknut član Partije, vjeruješ u ideju marksizma, sposoban si i pametan čovjek. Hoćeš li da radiš kao tajni agent, da štitiš interese naših naroda i narodnosti?
- Pristajem bez razmišljanja, druže Vrhovni. Izdajte mi naređenje!
- Ćuj me ovako. Zamijetili smo izvjestan rast nacionalističkih struja u našim bratskim republikama, a izvor im je u dijaspori. Tačnije, jugoslavenske ustaše pokreće Ante Pavelić, a četnike Đujić. Tvoj zadatak bit će da ih likvidiraš. Jesi li spreman na takvo što? Možeš li podnijeti toliku količinu odgovornosti, majku mu božju?
- Naravno da mogu, druže Tito.
Dadoše meni štednu knjižicu sa neograničenom pristupom gotovini, nov pasoš pod lažnim imenom, mobilni telefon, ganc novu Volgu i koverat sa instruktažom. Zapalim ja Volgom do Lamanša, prevezu mene i auto trajektom do Britanije, pa odande nastavim autom do Sautemptona, tamo ostavim auto i ukrcam se na prekookeanski brod za Južnu Ameriku. Pravac- Argentina. Posle dve nedelje partijanja, pičaka i kockanja, stižem ja u Buenos Ajres. Aj reko da svratim dudarim vinjak u obližnjoj kafani, ulazim unutra, kad jebemti Ante Pavelić karta briškule sa Geringom i Hitlerom! Izvadim tetku, pobijem govna, odlazim do šanka, sedam.
- Štaš popit?
- O, zemljak! Daj dupli vinjak, pa da palim.
Popijem ja piće, natrag na pristanište, kad..
Drug Stari FIX calling
Answer?
- Au jebote, čim zove sa fiksnog, mora da sam nešto debelo zasro.. Hh-Halo? Druže Tito?
- PA DOBRO MAJKU MU BOŽJU DRUŽE KREŠIMIROVIĆU JESAM LI IZRIČITO NARJEDIO DA SAMO PAVELIĆA LIKVIDIRATE. HITLER I GERING SU BILI REZERVIRANI OD STRANE HRUŠČOVA. NIJE RED DA SAD SAMO MI JUGOSLAVENI PRIGRABIMO SVU SLAVU.
- Druže Tito, ja zaist..
- MA NIŠ, DRUŽE KREŠIMIROVIĆU, NIŠ. SADA VIŠE NIJE VAŽNO. NASTAVITE DELATI PO DALJNJIM UPUTAMA. tu tu tu tu
Ništa, nastavljam ja ukrcavanje na brod i odlazim za Njujork. Stižem posle desetak dana, sedam u taxi i kažem mu da me vozi direkt za Čikago. A imao sam pun kurac para, jebiga. Eto mene u Čikagu, svratim u neku pekaru da doručkujem burek sa sirom, kad tamo leb ti jebem sedi Đujić bradonja, tamani masnu gibanicu, a ona mast iz gibe sve mu se sliva niz onu bradurinu i na pola puta nestaje u njoj. Potegnem ti ja prangiju, roknem govno, i opet uzmem taxi pa zapalim za Njujork. Iz Njujorka uhvatim brod za Bar. Stižem u milu našu domovinu, a ono- priča tek počinje..