Vid' kak'e sam čarape kupio, bajo, ide uz sve, uz trenerku, patiku, svečano odelo, radno odelo, uz šorts, uz papuče, uz sandale, uz cipele, uz čizme, uz sve bre! Ovu čarapu bre mož' da nosiš ako 'oćeš 2 nedelje i neće da se vidi da su se isprljale, a vi, obujete neke tamo bele sportske, kao, a vi sport više ni preko televizora ne gledate, pa to, čim ih obuješ ono, odma' prljavo. Ne mislite vi na troškove, koliko košta da se pere bela čarapa bre!?
Ali, zar ne počnu da smrde čarape posle samo jednog dana u obući?
Ma, šta smrdi bre, mnogo ste se vi profinili, u moje vreme to nije bilo tako, bilo je, evo ti lopata, ni rukavice nismo dobijali, pa u svinjac i čisti, ceo dan, a svinje samo seru. Niko nas nije pitao da l' smrdi ili ne smrdi, a ako bi' ja samo pomislio da se požalim kako smrdi, takvu bih šamarčinu popio da bi mi se zapušio i nos i uši i levo oko. Posle celog dana u svinjcu dođu znojave čarape k'o parfem bajo.

Šta mislite o Branku Kockici?
-Ne znam, nisam odavde.

Ko je bio Nikola Tesla?
-Nisam odavde, pitaj nekog drugog.

Da li će Srbija ući u EU?
-Nisam odavde, ne znam.

Sjedim u uglu kafane. Sam pijem. Sabijam pivo u sebe lošeg kvaliteta. I gledam okolo ljude istog kvaliteta ko jbn pivo. Vjerovatno je greška u pivu...

Acetonke-Baltic vodka,Atlantic vodka...

-Tata, ja više nisam gladan.
-Ima da jedeš, pa da pitaš ima li još!

-Jel se sećaš Kovačevića iz srednje?
-Koji Kovačević?
-Miloš bre onaj, sedeo uvek u prvoj klupi, uvek išao u kancelariju po krede kad nestane, nosio po deset olovaka u fotroli ako nekom prestane da piše pa da pozajmi.
-Ahaaa, znam, onaj visoki cvikeraš, sećam se. Šta s njim?
-Ništa, čuo sam se s njim pre par dana, otišli na pivo. Ustvari ja na pivo, on na gusti sok. Pričali mi i ja mu kažem da štekam kintu za delove za Astru, on mi dao 5 crvenih, reko da nema frke oko vraćanja, da mu vratim kad imam. Još mi i dao 200 dinara preko, za cigare. Posle me odvezao da uzmem te delove i odbacio gajbi. Kako može da ga ne mrzi?
-Kladim se da rukom pali kućište.

- Pazi sine, uzmeš petardu ovako, sa tri prsta. Onda je muški kresneš o kutiju i baciš dole na komšijin golf, aj sad ti.
- Gligorije, šta to učiš dete pizda ti materina, oćeš da ostane bez prstiju?!
- Mrš tamo, neće ništa da mu škodi. Ja sam ih tri u Bosni izgubio pa šta mi fali, tebe sam mog'o da navatam bez ijednog.
...
- Kume, oli onaj tvoj šiljokuran šjest s nama, bojim se kad trči okolo da ne bi upa u septičku. nijesam je još pokrio.
- Dobro veliš, ovamo mali.
- E, tako, daj još jedno nikšićko da ne šjedi naprazno.
- Meni tata veli da ne smijem piti.
- Jest', nemoj kume, znaće počet' i bez ja da ga učim.
- Aj ne seri oca ti, tako si i ti sam počinjao pa te jedva povratiše kad si obneviđeo od onog špritusa, neće ništa da mu škodi.
...
- Mesi, mesi, neće ništa da ti škodi.

-Jel si čuo da je Šomara zabebio Jasnu iz tri'estrećeg?
-Ne, brate, kad?
-Ma ima dva metra dana, juče mi rekla nakon što sam je prozivao za podbradak, ja fazon nevera. Lik joj ugurao podatak i to dobrano.
-Žasu... Mislim, svaka čast, jebemliga, zbunio sam se sad. Ali sam siguran da će to uguravanje podataka da prati izbacivanje rešenja za socijalno jer je mamlaz nezaposlena slepčina.
-Taj radnički.

Ortak: Riko, žvake, eno je ona mala!
Riko: Evo odma' dodje.
Ortak 2: Brzo Riko, češalj!
Riko: Odma' dodje.
Ortak 3: Riko, daj one semenke!
Riko: Veruj mi, ne želiš da ti ih dam.
Ortak 3: Ma daj bre!
Riko: ( Ispovraća se)

Dobro deco jel vi nemate nešto pametno da slušate, nego sve neke rke drke.

bilder1: Brate, šta šika onaj nagruvani tamo, gle kakav je ko stena?
bilder2: Boga pitaj!

Pera: "Uh...dodaj mi tu Coca Colu da plaknem čkrbine."

Autobus sa košarkašima iz Varvarina jezdi kroz Panonsku niziju ka Subotici na utakmicu kupa Srbije.

- Vidi Slavka što se zamislio i blene kroz prozor. Ha, isti je k'o Tesla na sto dindži, ko zna šta smišlja sad. Alo, Slavkane, si smislio neku novu vrstu struje? Jednosmerna i naizmenična smorile boga-oca, a?
- Ma, ćuti, bre, sere mi se već pola sata, ovde sve ravno, nigde drveta nema da iskočim i iskenjam se k'o čovek, pa razmišljam o nekim levim stvarima ne bi li napad prestao. I u pičku materinu, taman me malo prošlo, i sad me ti podseti opet. Gle, eno žbuna u onoj livadi! Majstore, koči.

- Khm, khm, profesore, izvinite, mogu li nešto nasamo da vas pitam?
- Naravno kolega, izvolite, kako vam mogu biti od pomoći?
- Znate, ja... Ovaj... Pa, nisam najbolje naučio za ispit, mogu li da dođem na neke vanredne konsultacije?
- Aham, tako kažete. Znate kolega kako se kaže, ko nema u glavi, ima u džepu. Dođite kod mene u četvrtak, sami naravno, i ponesite... Znate već...
- Hvala na razumevanju profesore, doviđenja.
- 'Đenja, 'đenja kolega.

Tesko nama, oni pre su upotrebljavali usta za svoje instrumente a vidi sta sada ovi upotrebljavaju.