Tripovi su prisutni svuda oko nas, svaki zivi organizam koji ima sposobnost razmišljanja(shvatanja, primećivanja ...) moze doziveti trip.
Svako čulo ima svoju vrstu tripa.
Tripovi se mogu usko porediti sa halucinacijama...
Mnogi pojam tripa povezuju sa koriscenjem narkotika, mada je ta teorija netacna jer se sa tripovima susrecemo svakog dana bez korišćenja bilo kakvih vrta opijata.
Trip kod ljudi moze izazvati dobra i loša psihodelična iskustva.On je nepozeljan kod ljudi koji pate od psihičkih oboljenja...
p.s. ako neko ima svoju verziju definicije nek je slobodno izlozi putem komentara...

Ako ste ljudima koji "ne slušaju tu vrstu muzike" ("ljudi koji ne slušaju tu vrstu muzike" često su oni koji slušaju nešto što se samo vrlo nategnuto može nazvati muzikom) često morali da objašnjavate kako Iron Maiden nije jedan čovek, vrlo često ćete ljudima koji slušaju tu vrstu muzike morati da objašnjavate kako Meat Loaf jeste jedan čovek - i to kakav čovek - ljudina (svoj nadimak nije dobio bez razloga)! Gabaritni teksašanin je svoj debi soul-orijentisan album Stoney & Meatloaf, snimljen sa pevačicom Shaun "Stoney" Murphy, izdao još 1971, ali ga je tek album Bat Out Of Hell iz 1977. godine, nastao u saradnji sa kompozitorom Jimom Steinmanom, lansirao među zvezde. Korpulentni pevač pokazao se kao idealna muza za kompozitora pod uticajem Richarda Wagnera i Phila Spectora - rezultat njihove saradnje je remek-delo Bat Out Of Hell, uz album The Dark Side of the Moon grupe Pink Floyd treći najprodavaniji album u istoriji (na prvom mestu je Thriller Michaela Jacskona, a na drugom Back In Black grupe AC/DC) i prvo rock idanje žanrovski obeleženo kao "Vagnerijanski rock". Ova rock bajka povela je Meat Loafa zvezdanim stazama seksa, droge i rock 'n' rolla, i početkom osamdesetih putevi (mnogi kažu ljubomornog) kompozitora i pevača su se razišli. Tokom osamdesetih Meat Loaf je izdao nekoliko pažnje vrednih albuma, ali nijedan nije dostigao slavu Slepog Miša Iz Pakla. Kada se 1993. pronela vest da se par ponovo udružio da bi izdao Bat Out Of Hell II: Back Into Hell (omiljeni rock album autora definicije) to je izgledalo kao bedan pokušaj recikliranja njihovog remek dela a sve u cilju izmamljivanja još novca od njihovih fanova - ali kažite "dragička" - usapelo im je. Trećim delom trilogije, Bat Out Of Hell III: The Monster Is Loose, priča o ljubavi, detinjstvu, mladosti i rock 'n' rollu ispričana kroz neobičnu fuziju rock 'n' rolla, hard rocka, progresivnog rocka, popa, klasike, čak i heavy metala na momente, bila je kompletna.

U ovim krajevima Meat Loaf, bog zna zašto, nikada nije imao veliki broj fanova. Možda zato što ovdašnja publika nikada nije volela blještavi i pompezni rock, već ljuti rock 'n' roll, često ogoljen do srži, prave rock vrednosti. No to ne znači da Meat Loafova muzika nije vredna, naprotiv! Upućeni znaju o čemu govorim...

Zadnjh par godina jako popularna pojava diljem kladionica.Zna da bude jako zanimljivo za neutralnog posmatrača onih kojih se klade na pomenute životinje.Postoji nekoliko vrsta stručnjaka za ovu vrstu utrka. Oni u prikrajku koji zapisuju statistiku zadnjih 20 utrka,fizičke karakteristike pasa,računaju mogućnost da ponove istu utrku, te na osnovu toga zaključuju ko pobjeđuje u sljedećoj.Postoje i oni iskusniji koji na osnovu kvota koje izađu prije početka svake utrke znaju pobjednika itd..Nerijetko u svojim analizama uvjere i radnicu kladionice ,pa i ona sama odigra neku igru.Opšti haos nastane kada počne utrka.

Slični izrazi:
"A šta fali Moskviču?"
"Ne može to bez kabla!"
Još jedna rečenica koja odražava enormni konzervativizam, naročito pripadnika starijih generacija.

Odnosi se na stav dobrog dela Partizanovaca, kada je pre dve godine gotovo 60 godina stari semafor, popularni "lampaš", zamenjen novim, modernim. I naravno, pošto su Balkanci alergični na tu vrstu promena, usledila je masovna negativna reakcija, zahtev da se stari semafor ostavi (bez obzira što je- iz iskustva govorim- polucrknut barem 10 godina unazad), i da se batali "kinesko sranje" (tj. novi semafor).

Tobože na sva usta štite krave od masovnog pokolja u klanicama, a zatim nose male pekinezere u rukama, i oblače koze u džempere.

Najprevareniji filmovi na svetu,ubedljivo.Glavne akcione zvezde tih filmova su super,ultra,mega ratnici sa super,ultra,mega mocnim borilackim vestinama.Iako je sam,taj heroj ima da pobije jedno 10000 ostalih smrtnika,jer boze moj,njega je trenirao sedi matorac sa belom bradom do cukljeva I samo on zna da poducava tu vrstu tehnike.
Za tog heroja Neo iz matriksa je malo dete…
Al zajebano je sto u vecini slucajeva,kada pobije sve negativce i on nekim cudom umire jer ga je od 10000000000000 strela,strelica,nozeva i kopalja koje je izbegao pogodila ta jedna strelica koja je otrovan i za koju nema leka.....

Jedna od najiritantnijih fraza što možete čuti. U rangu kad netko na blagajni u prodavaonici upita imate li vrećicu. Osoba je sva u čudu kad ga prodavačica pita koji ćete. 21 stoljeće, a ne znate za telepatiju. Onda započinju pantomime. Ne taj, onaj, nee taj, onaj tamo blizu noža, moje desno, da, moje desno. Uzmlatara se s rukama gore nego Talijan u prepirci. Kako prodavačica može pogriješiti da je crni kruh s 365 vrsta sjemenki, od koje jednu vrstu sjemenki beru budistički svećenici svakog 21. u mjesecu na južnim obroncima Himalaje, zapravo običan bijeli kruh.

Sasvim nepravedno, lose, okarakterisana vrsta psa... iako u sustini i nema neku odredjenu vrstu kojom bi se mogao ponositi, danasnji avlijaneri imaju u sebi krvi od vuka pa do francuske pudle. Najverniji, najlepsi, sasvim obicni i totalno neobicni... Laju kad treba, laju kad ne treba... ljuti su branioci svog malog ali vrednog poseda... prate gazdu na svakom koraku. Jedu, piske i kake, rade sve sto rade i ostale kuce, samo sto se sa njihovim radjanjem ne dobijaju i papiri koji tvrde da se njihovim razmnozavanjem moze zgrnuti lova. Kao i svi pravi prijatelji nemaju cenu kojom bi se njihova odanost mogla kupiti.

Ni u kom smislu šarmantan. Takve osobe uglavnom možete videti u periodu slava. Uglavnom su to bliski gojazniji rodjaci koji su se odavno odomaćili u vašoj kući i koji se ne stide svojih navika. Prepoznatljivi su po tome što većinu vremena provedu za stolom domaćina i tu su samo zbog jednog cilja - sarme. Gaje posebnu vrstu ljubavi prema njima i uopšte se ne ustručavaju da se samouslužuju dokle god je šerpa puna. I uprkos svim ostalim kulinarskim djakonijama na stolu, koje doduše i promerkaju s' vremena na vreme, ipak se tvrdoglavo odlučuju za sarme. Takodje treba dodati da je ova pojava uglavnom propraćena špricerom.

Gomila krivih linija na licu muzičara tezgaroša koja je prirodna kao i kasirkino "dobro jutro".

Dim, pijani gosti, toplo pivo, hladne žene u publici, promaja, klozet pored bine i ko zna kakva muka i nevolja bi udesili kafanskog muzičara da ne izgleda ni malo prijatno za gledanje, ali to ne valja za biznis, jer još uvek niko nije zadenuo hiljadarku u harmoniku ili žice mrgudu koji reži na sve šta se kreće. Zbog toga, tezgaroši uče veštinu estradnog osmeha, neku vrstu maske koja se namešta preko lica i tu stoji dok se ne ugasi razglas, a onda se skida i nacereni zabavljači ponovo postaju obični ljudi.

Osim što priča u mikrofon nema sličnosti sa televizijskim sportskim komentatorom. Posredstvom interneta predstavlja vrstu u izumiranju pa se očekuje da će se uskoro pridružiti pandama i beloglavim supovima na listi zaštićenih vrsta.

Čovek čiji jezik palaca brže nego zmijski i koji ujutru kad ustane izgovori dve, tri narodne brzalice čisto da se zagreje. Poput Zoroa, niko ne zna kako on izgleda ali nije ni bitno, bitan je glas i interpretacija. Sklon preterivanju trudi se iz petnih žila da omogući slušaocima da u potpunosti razumeju dešavanja na terenu a često meč završi znojaviji od levog krila gostujuće ekipe.

Što se objektivnosti tiče njenih tragova nema. To je provaljeno tek nakon što je par navijača ponelo tranzistor na meč i pokušalo da prati i radio prenos i utakmicu direktno sa stadiona. Utvrđeno je kašnjenje od oko pola minuta u odnosu na akciju koja je u toku.

Uglavnom uobraženi srednjoškolac, “gitarista“ u društvu, prozvan tamburašem jer na izletima, okupljanjima u parku, pred školom uzme svoju akustaru i lupa akorde, tjerajući stare ex-Yu rock hitove, a (što je još gore) sve češće i turbo folk nazovi-hitove, čiji je rok trajanja kraći od zelenog svjetla za pješake, prilagođavajući njihov tonalitet svom poznavanju akorada (koji se često svodi na e, G, a i h).

Po legendi, taj momak je magnet za ribe, međutim nije više tako. I one sa slabijim smislom za muziku su počele samo da uz tamburanje pjevuše i muvaju se s drugim momcima, dok tamburaš ostaje sam, glumeći neku vrstu odskočne daske za nova prcanja.

Svi znamo sta je romantizam- pre svega lirska književnost u kojoj pesnik izražava sebe, svoju ličnost i svoja osećanja.

Ali savremeni romantizam, to su svi oni brojni statusi (najčešće pisani od strane devojčica 10-15, 16 godina) u kojima se navodi nestajanje jedine, istinske ljubavi bla bla... Nema druge za njih. To što treba da prožive jos barem troduplo od trenutnih godina nema veze, za njih više nema ljubavi.

I tako pisajući srcecepajuće i tragične statuse, kreirale su novu književnu (ili barem neku online vrstu) Savremeni romantizam. A mi, ukoliko nam je "prijatelj" moramo svakodnevno citati o tome.

Riba u oskudnom kupaćem kostimu na čelu i minimum dva - tri vagona iza nje u vidu napaljenih klinaca koji balave gledajući zategnuto dupe kako guta usku štraftu kupaćeg kostima dok im se sladoled po koji su inače i krenuli topi u rukama.

Vlad Cepeš Drakula, čovek koji je za svoje vladavine u srednjem veku nabijao više ljudi na kolac nego što je prosečan Srbin pravio ražnjiće. Za vreme svoje vladavine on je poubijao svakoga ko mu se suprostavljao, bio je turski talac, gde je naučio hiljadu i jednu namenu za kolac, pa im je to vratio tako što bi svakog uhvaćenog jadnika iz Otomanske službe nabijao na ražnjić. Turski vladari su počeli da ga se plaše kada je pred napredujućom Otomanskom vojskom napravio put od nabijenih kolčića sa zarobljenicima iz sultanove vojske što ga je spasilo od prodora Turaka jer su shvatili da imaju posla sa manijakom kojeg bolje da ostave na miru. Na kraju ipak Drakula je poginuo u jednoj odlučujućoj bitci protiv Turaka...

Postoji jedna odlična teorija koja opisuje ovakvu vrstu pojava, autor je Heri Frankfurt. Naime, bullshitteri se razlikuju od lažova jer, dok ovi drugi namerno iznose laži, bullshitteri su jednostavno nezainteresovani za istinu. Dok lažovi znaju šta je istina i nastoje da je što bolje upoznaju da bi je što bolje sakrili, bullshitteri imaju primarnu ulogu da impresioniraju i ubede publiku u ispravnost svojih tvrdnji te su, stoga, veći neprijatelji istine nego lažovi. U eri gde svako piše, svako se pita, priča, stvara, bloguje, itd. nastala je hiperinflacija ove pojave. U srpskom jeziku sinonimi su: kenjanje, priča bez pokrića ili licemerje.

Krucijalni faktor u veoma kompleksnom, složenom, programu koje nosi ime: popodnevno torokanje. Sitni, ali veoma bitni elementi, bez kojih ovaj kompaktni sistem ne bi funkcionisao na pravi način se pronalaze u prepunoj piksli, tacni punoj soca od kafe i otiscima prstiju na njoj, uflekanom stoljnjaku i mrvama od "čajnih kolutića" ili "Baton" keksa po stolu.
Posledice sinteze navedenih faktora su najčešće dimna zavesa od nikotinskog gasa i požutele zavese i zidovi.
Ipak, to je veoma mala cena u odnosu na orgazmički hedonizam koji doživljavaju sestre slatke, svakodnevnom primenom ovog, preko potrebnog programa... Posle programske terapije, one doživljavaju neku vrstu spoznaje kosmičkog prosvetljenja, koje ih drži do narednog dana, ujutru. Posle njega im čak ni seks nije potreban...

Izraz koji je pretežno zastupljen u Bosni. Zna se da je u spomenutoj zemlji Halid Bešlić prerastao u vrstu božanstva, ljudi samo što se ne kunu njegovim imenom. Nema žurke, tj. tuluma (derneka) bez Halidovih "Ljiljana", "Put me zove", "Miljacke", "Prvog poljupca"...
Halid Bešlić je poznat kao čovjek iz naroda, pa je tako svima omiljen. Dan nakon njegove saobraćajne nesreće je bio neoficijelni "Dan žalosti", više se ljudi okupilo pred bolnicom nego na nekom nastupu ostalih "poznatih" pjevača.
Navedeni izraz se koristi kad se želi naglasiti da se sluša pretežno strana muzika, ali da onaj koji govori ipak sadrži nešto "naše" u sebi:

Deskriptivni stil zastupljen medju narodima Balkana, posebno kod osoba muskog pola. Najcesce se koristi u slucajevima kada zelite da opisete svoju kucu, penis, rodni kraj, sposobnost da radite sklekove/cucnjeve/trbusnjake izrazeno u brojkama, kolicinu i vrstu ulova (kako u nocnom klubu, tako i na pecanju), te sijaset drugih disciplina i zivotnih vrednosti koje se daju izraziti nekom velicinom. Ovaj stil se ne koristi, preciznije koristi se u obrnutom smeru, kada se zeli izraziti da je nesto zapravo sto manje moguce, u dva slucaja-totalno nekoriscenje (odabir mobilnog telefona-sto manje, to bolje) i proporcionalno opadajuce nekoriscenje. ("Da li je moguce da ti ona Kia trosi samo 5 litara? Ma, i manje")

Najpoznatiji srpski brend (ma svaka čast i kajmaku i ajvaru i Guči i... itd... itd..., ali ako ćemo objektivno...), a uz to i REČ SRPSKOG POREKLA koja je van svake konkurencije preuzeta u ubedljivo najviše ostalih svetskih jezika. Stoga verovatno i ne čudi da se radi o nečemu neopisivo strašnom i zajebanom, i zlu kojega se gotovo nemoguće otarasiti (postoje izvesne procedure, ali jako komplikovane i rizične); opsednut je krvlju i smrću, živi u mitovima, a mrak i groblja su njegovo prirodno okruženje, dok su obični smrtnici vampiru laka meta, a kada ih jednom iskoristi u stanju je bukvalno preko noći da ih preobrati u svoju vrstu, i ono što možda jedino začudjuje kod ovih jezivih bića i krvopija (s obzirom na njihovo poreklo) – zamislite samo - oni ne vole beli luk!?