je protracen život.

Život ne bi trebalo da bude mirno putovanje do smrti sa namerom da se na odredište stigne sa savršeno očuvanim telom, već manična trka do cilja sa cigaretom u ustima, pivom u ruci, potpuno istrošenim i razgaženim telom sve vreme vrišteći 'Vuuhuu, kakva vožnja'.

je ono na čemu se insistira u vojsci i knjizi šanka.
Vojska svoje brojno stanje utvrđuje prebrojavanjem,poznatim kao na parove razbojs'!Dok kafedžije to isto rade sa crtalom,podešenim drvenim instrumentom sa podeocima,koji se naslanja na odgovarajuću ambalažu.

Zivot je seksualno prenosiva bolest. Stepen smrtnosti je 100%.

Preterano davanje na značaju nečemu što je inače mediokritet

Poslednji pokušaj nekrofila da se izvuče.

Koristi se kada hoćete da kažete kako nekoga život ne mazi, da opišete težak život.
Ali kad malo bolje razmislite...

Odmaraš, jedeš, piješ, tu i tamo te neko pomazi, izvede u šetnju. Za svaku potrebu je uvijek i svagdje pravo mjesto i vrijeme. Ne moraš da trpiš ili žuriš u toalet, samo opušteno. Nije važno ako ti je cura kuja. Neka je. Neka diže rep, a kad je nema nije ti dosadno...

Kaže se nekome ko nosi u ruci rečnik.

Израз код клинки које се ложе на неког старијег лика из краја или школе кад их он погледа. Тај нема ни појма да она постоји, али она је убеђена да јој он у ствари шаље неке скривене поруке. Када му поглед негде одлута и то буде у њеном правцу, свим другарицама се хвали како ју је "он" погледао. У друштву, пошто само она и другарице знају његово име, можете чути само "ОН ме је погледа", "ОН је јуче везивао пертле", "да знам, и ОН је тамо био"...

U kultnoj seriji iz osamdesetih traze bolji zivot a aj bih vise voleo taj njihov zivot nego ovaj sada. POnekad se zapitam cemu bolji zivot? Boba se zajebava u skoli.. Viki se kurva na sve strane a sasa kara sve sto hoda.. Jedino bih mozda i razumeo gigu i njegovu zelju za boljim zivotom... Svi traze pare od njega a on stalno kuka da nema.

Ono kad pada nešto između snega i kiše.

Život je tužan, ali je plata smešna.

Baš kao što u prostornim dimenzijama događaji iz pičke materine mogu uticati na život tinejdžera, slično je i sa četvrtom, vremenskom dimenzijom, gde događaji iz pluskvamperfekta takođe imaju svog uticaja.

Zivot je za one koji nemaju brz internet

Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.

To je tvoj, moj, njegov život. Život svih, ma ne svih, ali, većine nas na Balkanu. Život u kom oskudjevamo u svemu. Život u kom se automobil star 10 godina smatra luksuzom. Život u kom posao imaš ako ti je rođak neko i nešto. I tad moraš da podmitiš rođaka. Cijelog tog života čekamo. Čekamo bolje dane. Kad dođe ono što smo čekali juče, izmislimo nešto novo. Neki novi cilj, i ne trudimo se da ga ostvarimo, već, ako bude, bude. I kad se trudimo, rijetko ima vajde. A samo čekamo. Nikad da se odlučimo za korak napred. Možda i ne znamo kakav je to korak. Možda ne vidimo i ne čujemo. Padamo dublje, kažu, u krizu. Kriza nam je default stanje, pa ne vidim odakle je to došla ekonomska kriza. Kad ne mogne dalje, izbiće novi rat. Zavadiće nas isti oni koji će zarađivati švercujući oružje, hranu, cigare i alkohol. Dobro, bar će biti alkohola, da nekako utopimo saznanje o svom skromnom životu.
A možda i neće biti tako. Ako završim faks, možda se zaposlim u rudniku, pa zaradim za luksuzan život. Možda jednog dana budem svirao na najkvalitetnijem Fenderu, možda se budem kurčio u BMWu, možda budem imao svoj heliš, ko zna? Ako mi posao ne preotme neki buržujčić sa diplomom privatnog faksa. Labilni su naši snovi.

Mada me kao navijaca Partizana ova istina jako nervira, mora da priznam da 99% zivota na zemlji zavisi od fotosinteze, tj od Sunca, tj od zvezde!

Ono što će svaka domaćica pre da kaže, nego da prizna da je usrala koru za tortu.

Predmet koji studenti najviše uče na našim fakultetima.

Садомазохиснични Цецин кец из рукава, који се попут последње тегле ајвара чува за специјалне ситуације. Када останете без иједног иоле нормалног аргумента, а желите да испаднете жртва, или да издигнете себе у односу на саговорника, потежете за овим шах мат потезом. Активира се директно из генетског кода, будивши баш тестостерон курђела Милоја, који је трпео окупаторске ударе бичем, кроз зубе им поетично псујући све живо и мртво. А кад се нешто тако дубоко увуче у један хромозом, и онако јак ланац, попут кајле Микија Волана, и ту преживи неколико векова, сложићете се, није му лако да изађе.

Moto pekara.