Neutrališe efekat psovke, pa se naš sagovornik ne sme ljutiti, jer ste rekli da vas ne shvati pogrešno, a ako se naljuti, to će biti baš to.

Sigurno je svatko od vas koji imaju noge barem jednom u životu čuo od starije osobe gorenavedenospomenutu rečenicu. Zašto NE???

Znate da ne smijete, ali nitko vam nije dao pravi razlog. Svi su govorili nešto u smislu da ne možeš držati noge na stolu zato jer za tim stolom jedeš.
Ok. Stavite noge na bilo koji stol kojemu primarna funkcija nije to da se za njim jede, opet ćete biti upozoreni od strane nekog starijeg...

Ako već niste otišli provjeriti mailbox ili nedajbože na fejsbuk, ako vam nije problem razbiti čašu u sitne komade i pomiješati s pekmezom te pojesti palačniku namazanu time, objasnit ću vam o čemu se radi.

Čovjek u najranijim vremenima nije poznavao stol jer je sve jeo na mjestu ulova.. .Nakon toga je uslijedilo udruživanje u zajednicu koju nazivamo obitelj... Lovci su donosili ulov, međutim žene nisu htjele jesti s poda.
Jedan od malo pametnijih, uzeo je jedan veliki plosnati kamen i postavio ga u pećinu u kojoj su živjeli. Međutim, to je samo nakratko zadovoljilo žene (koji od najstarijih vremena pa do danas samo prigovaraju). Problem je bio u tome što su kojekakve životinjice također mogle dosegnuti mamutovo meso koje je bilo na razini poda. Naš neandergenijalac se počešao po svojoj buha punoj glavi, te i dalje imao tupi polumajmunski izraz lica. Dosjetio se da bi taj kamen mogli držati na višoj razini. Odmah se tu našlo četvero koji će držati kamen izvan dohvata životinja...
Međutim, opet nije bilo dobro, pa se naš genijalac sjetio napraviti ono što danas poznajemo kao noge od stola, a kako nitko sa zemlje nije mogao dosegnuti meso, za tu priliku je donio za svakoga po jedan kamen (danas tabure). Svi su bili zadovoljni...

Nakon toga, došlo je do otkrića vatre koja im je pomogla u pripremi raznoraznih jela, za ogrjev i osvjetljenje dok su šarali ugljenom po zidovima pećine (to se smatra prvim primjerom maloljetničke delikvencije!!!).

Međutim, jedne zime, svi su se okupili u pećini, primakli su 'stol' do vatre, kako bi im bilo toplije. Nakon večere, svatko je otišao u svoj kut i legao spavati, međutim... Jedan tinejdžer je htio spavati do vatre koja je ugodno grijala, i tako je sjeo na kamen, naslonio se na zid pećine, a noge digao na stol... To je vidio netko od starijih koji mu je odmah rekao da to ne radi, međutim, momak nije poslušao... Sutradan je pronađen samo njegov pepeo...Obitelj je ujutro bila šokirana, i od tada nitko ne drži noge na stolu.

Znanstveno objašnjenje tog nemilog događaja koji datira iz prapovijesnih vremena je sasvim jednostavno:

Noge postavljene na stol više nisu okomito postavljene, nego vodoravno, što sprječava dovoljan dotok krvi u noge i tako se pojavljuju trnci. Za vrijeme trajanja tih trnaca, uopće ne osjećamo noge.
Dakle, naš subjekt je digao noge na stol, noge su mu utrnule, malo potom, iz vatre je skočila iskra koja je zapalila krzno kojim se zagrnuo. Bio je dobrano zahvaćen plamenom kad je primjetio da gori, odmah je htio ustati na noge i otrčati van u snijeg. Međutim, noge su mu utrnule i samo se srušio te izgorio...

I od tad svaka kultura zabranjuje držanje nogu na stolu, smatrajući ga teškim grijehom koji se kažnjava smrću!!!!

Dobronamerno pitanje koje postavi radnica iz kladionice misleći da vam pomogne oko odabira igara za tiket. Vama sa druge strane kao muškarcu, padne na pamet sasvim druga ideja.

Rečenica koja treba radikalno da promeni naše mišljenje i stav.

Svako dete koje je raslo uz babu ili dedu suočilo se sa ovom neizbežnom rečenicom, koja predstavlja čistu demonstraciju moći matoraca, odnosno nemoći deteta.

Golo sranje. Ne valja kurcu. Čemer i jad. I čamotinja.

Mlakonja, šonja, pičkica.
Definicija važi samo ako je on u pitanju.
Ukoliko je ona, onda - ništa. Sasvim je ok da ona jede samo belo.

Upućivanje šaljivog poziva ženskoj osobi da ti odradi nešto što ako uspe, sigurno donosi više sreće nego što može da donese zečija šapica.

Postoje samo dva preduslova za uspeh. Prvi je da joj se sviđaš, a drugi da su ti prazni džepovi, jer zna se šta se nalazi međ' praznim džepovima.

Ovaj izraz koriste naši roditelji i dan danas kada sednemo da zajedno ručamo i u mnogome pokazuje način vaspitanja dece u Srba.
Koristi se kao dodatak mnogim jelima kao što je pasulj,čorba,supa...

Naime naši roditelji svesni naših sumanutih prohteva ,vezano za hranu, koji su naučeni još iz detinjstva, ne smeju da se usude da nam sipaju neko jelo u tanjir bez pitanja kako hoćemo da nam bude sipano, jerbo bi nastao veliki haos...

Upozorenje da na postavljeno pitanje neces dobiti ocekivani, zadovoljavajuc odgovor.

Recenica koju najcesce koristi dezurna domacica/baba na slavama, svadbama i krstenjima. Obicno upuceno mladjim gostima.

Pitanje koje postavljamo osobi koju ne poznajemo dovoljno dobro da bi bez problema uzeli poslednje parče kolača, čokolade… kao što bi to uradili da smo sa dobrim drugom, drugaricom, bratom… A ipak se nadamo da možda neće!

Tu recenicu izgovara Manda (Viljuska) u filmu "lepa sela lepo gore" mladom Marku koji ceo sanzer isprazni u coveka koji nije pruzao otpor.

Ova recenica govori da je neko upotrebio mnogo vecu silu nego sto je zaista bilo potrebno.

Izraz koji se koristi kada hocete negde da smugnete ili se pored nekoga provucete, a uhvaceni ste na delu i to samo delic sekunde pre nego sto ste uspeli u svom naumu. Inace izraz datira iz filma "Balkan ekspres" u kome ga koristi Bora Todorovic.

Pazi kako se ponašaš. Iako bi napravila veliko sranje, ne smeš nikako, jer ode mas' u propas'.

Izjava oca kada sin ode na tuširanje i tamo se zadrži jedno sat do dva, i to kada otac dođe ispred kupatila i čuje lupetanje wc daske o šolju zatim udaranje "nekog predmeta" o lavabo. A na kraju kao da svira metalofon, samo "predmet" je udaraljka a poločice metalofon.

Izraz koji upotrebljava 90% ljudi kad im se jadas, iako u vecini slucajeva blage veze nemaju kako ti je i uglavnom te ni ne slusaju.

Izraz koji se koristio kada decak i devojcica (najcesce u nizim razredima osnovne skole) hoce da se "smuvaju". Bio je popularan 90-ih, kada sam ja isla u osnovnu skolu, ne znam kako se to danas kaze.

Tinejdžerska, a bogami i duplovano tinejdžerska, plažna fantazija. Ležiš sam na svom peškiru sa ćiriličnim natpisom *wimblendon" i otvorenom knjigom pored sebe ne bi li ostavio utisak načitane osobe. Malo kvari postavku činjenica da ti se na golom telu oslikava siledžijka koju si nosio na baušteli pa nije pocrnela koža, ali svejedno.
Prilazi ti zgodna mlađa punoletnica sa tubicom kreme zaštitnog faktora većeg od 50 i upućuje ti ovu rečenicu iz naslova dok se smešta na krajičak tvog peškira ležerno sklanjajući dugu kosu preko ramena na jednu od dveju savršenih dojki.

Iako izgleda da je autor bio gladan, pa je pojeo jedno slovo iz poslednje reči ove fraze, to ipak nije slučaj. Naime, ovo je prava forma genijalne misli "Ljubav je samo reč", koja je morala da bude promenjena zbog političke korektnosti.
Jer, pobogu, kako bi izgledalo da u svim onim patetičnim, srceparajućim, samoubistvenim i drugim stihovima, stoji nešto eksplicitno poput:
"Ljubav je samo rč".
Ne ide, zar ne?
Zbog toga je čista forma, puna iskrene emocije, promenjena u nešto što mogu da koriste svi uzrasti; i deca i penzioneri, i muškarci i žene, i doktori u belim mantilima i rudari crni od uglja, i pesnici, i drvodelje...