Učiniti dobro. Pobrinuti se za nekoga.
Često se koristi u književnosti.

1) Sportski sleng za napadača (najčešće fudbalskog), koji je, posle duže pauze, počeo da postiže pogotke.

2) U ribolovu, ovaj izraz znači da određena riba "grize".

3) U narodsko-medicinskom slengu ovo označava uglavnom nešto loše – u smislu da se reaktivirao neki raniji problem.

Floskula našeg naroda nastala iz zadovoljavanja malim, iz nedostatka para, vremena ili ambicija nešto će poslužiti svrsi, radiće posao.

Posprdna laskava titula koja se dodeljuje onim individuama čija se pouzdanost da štogod učine tj. obave jedino dâ uporediti sa onom jedne čelične ploče da izigrava jebeni splav za 12 davljenika na moru. Ironična etiketa na ljudskim primercima u koje, iz jednog ili više razloga zasnovanih na prethodnim očajnim iskustvima, ne treba imati nikakvo poverenje, a kamoli - nedobog - zavisiti od istih.

U svakodnevnom slengu, termin iz naslova se neretko može čuti u obliku "Ma, on/ona ti je siguracija...", pri čemu se na mestu tri tačke obično ubaci neko duhovito poređenje...odnosno koliko to duh cenjenog korisnika dozvoljava.

Idila evropske monarhije.

Pokušaj da se dočara gužva u kojoj ste se našli.

U laži su kratke noge, a još je kraća pamet lažova koji pokušava da isfolira nekog ko ga poznaje kao zlu paru i dok je pištolj bio.

uglavnom kad treba da se izvede nastupi svadja 2 tima zbog mesta izvodjenja

Rečenica koja se najčešće izgovara uz karakteristično sleganje ramenima i debilnu grimasu, a ima za cilj da opravda neki neuspešni i totalno naivni pokušaj da se nešto dobije na prevaru. U stvari, nije čak toliko ni pravdanje, više je prosto konstatacija i prihvatanje onoga što sledi.

Stepen zajebanosti koji ti omogućava bloudžob od strane Arnolda Švarcenegera... U vozilu javnog prevoza... Punom programiranih snajper-baba.

Ako su 90-te bile crne, decenija za nama se može nazvati "žuta decenija". Ne mnogo slavna, mnogi su gladovali, čak i više nego u crnim godinama. Pamtiće se kao decenija dominacije jedne političke stranke čije pripadnike u narodu zovu "žuti", pa odatle i naziv za čitavu deceniju. Na samom početku su obećavali kule i gradove, pričali kako je ovo vreme promena, uspeha. "Biće para" govorili su, za sve su krivili Miloševićev režim. "Mora da poskupi hleb, mleko, ulje...jer je Miloševićeva politika bila pogrešna i sad plaćamo cenu", narod je tu priču naravno gutao i ćutao, mislili su ljudi da ne može biti gore nego što nam je bilo...Otišla jedna firma u stečaj, dve prodali za evro i tako svakog meseca iznova, dok je narod ostajao bez posla, žutima su cvetale ruže. Kad su ljudi shvatili da nema od njih 'leba i nisu više verovali priči o Miloševiću, opa, sad im je kriv Ratko Mladić. "Ajde da sačekamo još koju godinu dok ga ne uhapse, posle će evropa da nam daje i šakom i kapom", zavaravao se narod... Otišao i Mladić u Hag. I odjenom se pojavi priča da nas neće primiti u evropu dok ne priznamo Kosovo. To naravno niko od žutaća nije javno izneo, ali ipak ta se priča proteže kroz narod, a kako naši ljudi kažu: "gde ima dima, ima i vatre". A i ako priznaju Kosovo, smisliće opet neki izgovor da nam zamažu oči i da se pravdaju zašto nema para. I danas, na početku druge decenije 20-og veka, imamo iste ljude u foteljama koji tu sede već 11 godina i koji su za tih 11 godina samo šuljeve uspeli da dobiju i neki kilogram da nabace, ali jbg, nije to lako, treba sedeti toliko dugo... A nama ostaje samo da prvo milom pokušamo da stvarno promenimo nešto, a ako to ne uspe, srbi smo, nije nam nepoznato ni silom da dodjemo do cilja.
Dobro je dok vera i cilj još uvek postoji u narodu, to nisu mogli da nam prodaju.

Može on biti i najgori čovjek na svijetu, najveći klošar, jalijaš, trideset sedmogodišnjak koji troši materinu penziju na dojavu protiv Utrehta, Hitler, Staljin, Pol Pot, Marko Materaci, on će i dalje za majku biti njen sin, njeno zlato. Niko ne može objasniti ovu ovu pojavu. Majka se ponaša isključivo zaštitnički prema svom mezimcu, ona je njega devet mjeseci nosila, mjenjala pelene, odricala se od usta da bi njemu dala i za nju je najbitnije da je on živ i zdrav.
Ova specifična konotacija se odnosi i na žensko čeljade ali u biranju muška i ženska, majka uvijek bira sina, što je i najbolje pokazala ona Poljakinja Sofija kad je odlučila žrtvovat žensko dijete, da bi muško živilo.

Titan fudbalskog folklora. Bio je jedan od najboljih amaterskih boksera u Britaniji, pre nego li je okrenuo list i rešio da dominira travnatim terenima. Prešao u Junajted iz Notingem Foresta za 3 miliona evra, svotu za koju sada ni Partizan ne bi prihvatio za Babovića, ukoliko im pride nije ponudjena vruća janjetina.

Mesar, ali ne kao današnji klipoši i wannabe zajebani likovi. Endemična vrsta, čiji je on jedini primerak. Postoji verovanje da je rodjen sa žutom trakom oko ruke.

Dok su drugi motori ekipa bili neki Rols Rojsi i Jaguari, sve zajebano i ručno radjeno, prefinjeno, pa miriše, pa plače ako ga krzneš i oštetiš, on je bio Kamaz. Ne samo motor, već udarna igla i katalizator za izvlačenje najboljeg iz njegovih saigrača. Drao bi se kao životinja na saigrače ukoliko ovi ujebu nešto, a da je on pritom svestan da mogu mnogo bolje. Zajebaniji od kratkog ćebeta, agresivne naravi, krajnje iskren i direktan, bio je kapiten kakvog fudbal više neće videti. Beskompromisan u duelima, ne postoji osoba koja mu je nanela povredu, a da nije dobila kusur, i još po nešto.

Kada se izreka ''srce na terenu ostavio'' dovede u pitanje, on je idealna slika i prilika.
Na svojim ledjima je nosio ceo Mančester do pobeda u nekim, naizgled, već izgubljenim partijama, od prve do poslednje sekunde.

Vrhunac karijere mu je bio davne 1999., kada je on sam lično, ne stavio u džep, nego oduvao jednog Zidana sa terena, a Davidsu rek'o mrš u kućicu, gde je Junajted sa 0:2 okrenuo na 3:2 i posle uzeo kultnu triplu krunu. On je na toj tekmi dobio žuti u prvih 15 minuta i zbog toga propustio finale, ali je igrao tu tekmu kao da mu je poslednja. Na kraju su mu čak i Juveovi žabari ustali i tapšali, klanjajući se veličini.

Jeste da je fraza ''samo je jedan..'' generalno glupa, jer svako je samo jedan, ali, u njegovom slučaju, napravljen je izuzetak.

There's only one Keano, oriće se još dugo Trafordom, a i šire, jer, dok su drugi upisani olovkama i hemijskama, on je u memoarima fudbalskog folklora uklesan dletom i čekićem, da svaki put izbode oči onome ko bude dovoljno glup i lud da pokuša da ga ukloni odatle.

odes na selo . . . cesta pojava a jos cesce pitanje dokone bake koja sedi ispred avlije: "A ciji si ti? " . . .

Tvrda etiketa zašivena u unutrašnjosti majce kod vrata, koja bezobrazno muči i grebe vlasnika koji je nosi i dovodi ga do krajnje granice netrpeljivosti i proklinjanja proizvođača iste i onog koji mu je poklonio.

-rodjendanski poklon kao entitet tokom zivota prolazi kroz brojne faze:
1/od prvog do treceg razreda osnovne skole glavni poklon je bio sada vec klasika "sveska i olovka" kralj svih poklona,za decake i za devojcice,koristan,praktican a povoljan
2/od treceg do sestog razreda siri se dijapazon poklona pa tu mozemo videti mega popularne ramove za slike,keramicke figurice svih boja i oblika sa saljivim ali i latentno ljubavnim porukama,ali po meni taj period su obelezili POSTERI raznih beba,majmuna,sportista,karti sveta ali i obnazenih lepotica(koje su se cesce prepricavale nego kupovale) i svega ostalog sto vam moze na pamet pasti
3/e od sestog razreda krecu dezodoransi,u moje vreme nezaobilazni su bili: brut zeleni i zuti,malizia crvena unisex a bas kad je steglo nevreme bili su neki "lion" domace radinosti sta li,s' njima komotno rdju si mogao da skidas al' tak'o vreme bilo,kasnije kada se razdanilo bilo je tu i axe pa denim pa onda neko sa tetkom preko grane donese ti parfem (original) covece pa to cela skola mirisi...
4/ova faza se deli na : 1)alkoholna pica (sad si vec stariji,ne znas sta ces drugo da uzmes,posebno popularno na 18. rodjendanima)
2)fazon pokloni (uzmes veliku kutiju,i u nju stavis sve gluposti ovog sveta,preskocis kod komsije ukrades bastenskog patuljka,iz dragstora dignes gajbu za jogurt,kevine klompe,toalet papir,jucerasnje novine lepo sve to zapakujes i eto zabave)
3)pokloni za devojku/decka (ovo su vec ozbiljne stvari gde se ako si musko obicno konsultujes sa drugaricama,sta,kako,koje boje,gde,da li rozi medved ide sa tigrastim donjim vesom,da li je alergicna na bizuteriju,muke strasne,neprospavane noci,devojkama ide lakse kupovanje poklona iako tvrde da je muskarcima teze kupiti poklon,ali sve one znaju sta mi ustvari hocemo ;-)
4)pokloni za roditelje (ako si klinac uglavnom je poklon nesto sto si u skoli napravio,nacrtao lepo i od srca,kasnije posebno kevi ako kupujes cimas caleta za ekstra kes,slusas sta prica par meseci pre rodjendana sta joj se svidja,pajas po gradu 3 dana u potrazi za unikatnom lampom od kovanog gvozdja sa tri sijalice potrosis sve pare ali vredi jedna je majka.

Danas pored svih ovih "kineza" i "sve za malo para" prodavnica olaksan je posao ljudima ogranicenog budzeta.

Poenta svega ovoga je "nije bitan poklon bitno je da si se setio"

1996 godina, K21 negde u Srbiji

"They've got
A power and a force
that you've never seen before.
They've got
the ablilty to morph
and to even up the score.
No one will ever take them down
the power lies on their side
Go Go Power Rangers
Go Go Power Rangers"
:skakanje po kući uz pesmu iz špice:

Evo, ima punih 20 godina od njihovog nastanka, da vidimo šta se sve promenilo? Postoji zanimljiva teorija naučnika sa univerziteta u Blacu po kojoj: ako konstantu Zordon zamenimo konstantom antena (imajući u vidu da su obe konstante parametri evolucije determinisane u podskupu '93-'13) moguće je izvući jasnu paralelu sa evolucijom mobilnih telefona. Naime, njihova veličina je varirala od cigle, preko šibica da bi se vratila na ciglu. Ne menjajući prvobitnu suštinu i funkciju, jedina razlika je nestanak antene i pojava gomile sajber zajebancija. Dakle, sve je isto samo Zordona (Burzuma) nema, a tu je kamara novih turbo zordova.

Gde je i šta radi prvobitna ekipa?
Plavi: Bili, Dejan Cukić medju rendžerima, što psihički što fizički, gej aktivista.
Crveni: Džejson, kakva je ložana bio, nije ni čudo što se i danas bavi borilačkim veštinama.
Crni: Zak, crnac u privatnom životu.
Žuti: Trini, azijatkinja u privatnom životu (alal kurac za kasting), tragično preminula.
Rozi: Kimberli, moja prva ljubav, moj prvi predjen most. Moja prva ljubav, moja nevinost. Imao sam njenu sličicu koju sam zalepio preko glave Pamele, tako sam zamišljao savršenu ženu, jednom sam kad sam se igrao u kupatilu sa tom slikom nešto čudno je poteklo iz mog kureta i osetio sam struju kroz kičmu. Još je odgovorna i za prvu žensku tuču koju sam gledao. Kimberli, za sve veliko hvala. Zauvek si u mom srcu.
Zeleni,Beli: Tomi, po jednoj teoriji Deretić, dr Jovana (istorija Srbskih metalika od trijasa do današnjih dana) marginalna deca devedesetih koja su želela da budu beli rendžeri počela su da pustaju kosu da bi položili iole neko pravo na tu ulogu. Potisnuta jačima priklonili su se Crnom rendžeru, ali su zadržali duge kose.

O ostalim sezonama ne vredi trošiti reči, dovoljno je pogledati njihove debilske nazive: pobesnela džungla, tutnjava dinosaurusa, odred delta, koju mnogi porede sa Soni eriksonom t610.

Naivčina koji slepo veruje u sistem, ma kakav on bio. Takoreći, budala.
U Titovo vreme sa zida skinuo ikonu i stavio maršalovu sliku. Krajem poslednje decenije XX vijeka istu menja Slobinom i revnosno poliva demonstrante vrelom vodom. Dvehiljaditih gubi posao u sumnjivoj privatizaciji, stan prodaje da bi preživeo i odlazi u podstanare. U to vreme, jedino zadovoljstvo mu je da se na svakih par godina rukuje i slika sa Bokijem u danima predizborne kampanje određenim za obilazak rubnih delova Krnjače.

Prosečni čovek koji samo mirno želi da odgleda utakmicu, odmori se i po nešto kaže.

Odsečan odgovor trenera lokalnog fudbalskog kluba na pitanje dosadnog igrača bez ruku da bude golman.