Veštački cvet u šarenom buketu, detalj aranžmana koji serviraju širim narodnim masama. Basista pokretima prati ostatak ansambla, malo drka bas na suvo, i trudi se da izgleda dostojanstveno i ozbiljno, iako ne služi ni za kurac krasni (naravno, ni ostatak, hm, benda ne služi, ali barem nazireš teoretske zvuke njihovih instrumenata). Žali što nije šljakao harmoniku pa da se unosi u facu pevačici, ili što je uopšte tu gde jeste. Možda čak i zna da svira.

Ne postoji nikakva, ali baš nikakva razlika između GRAND basiste i GRAND gitariste. Istu svrhu imaju, tako da ih nikada nećete videti zajedno na onom čudu što liči na leš optimus prajma, a nazivaju ga binom. Jebe se Saletu da plaća duplo, pa makar i crkavicu kakvu basista dobija.

Reklama:
Pače se valja po travi. Dolazi još pačića pa se zajedno valjaju. Iz ugla gleda mače pa im se pridružuje da se igraju. Drugo mače ga zaskoči iza ugla pa se uvaljaju u travi. Mladunče pande se budi, dva kučenceta jure rep, a mladunci orangutana bište jedno drugo u cveću. Milion pilića! Pilići na sve strane po mekanoj travi i cveću. Plavooka beba u pelenama uzima pačiće i kezi se ispuštajući ga-gu-ga-gi zvuke. Još jedno crnče-ciganče se kezi i slatko se prevrne u travi.
Milina. Blaženstvo. Jebena windows pozadina.

Nigde papira. Nigde govnjive guzice.

Pošto je jasno da nedostaju dve osnovne stvari za šta je reklamirani produkt namenjen, a generalno samo idiot može da poveže mače i brisanje govana, očigledno je da proizvođači nešto kriju od nas:

Ova fraza se koristi kada želimo da dodtano podstaknemo nekog, ko je retko pio (a još ređe napijao), da nastavi sa svojim "dance" potezima.

Pseći govor tela i izraz vrhunskog poltronstva i poniznosti. Inače, među ljidima vrlo cenjene veštine.

Visoko kotirane na listi poželjnih osobina podvijanje repa nije moglo da ostane samo pseća privilegija. Hteli smo i mi da imamo TO. Na kraju smo uspeli, kao i uvek i kao u svemu. Mada, težak anatomski hendikep nedostatka repa nas je totalno osakatio u mogućnostima da i bukvalno podvijamo rep. Ali zaboravili ste na magiju imporovizacije jer kao surogat repu i njegovom podvijanju pade nam na pamet da u te shvrhe upotrbimo mozak i ostatak tela. Da, pa time možemo sve, možemo čak i nepostojeći rep da podvijemo. Simulacija, ali uspešna, malo spuštena ramena, blago povijena glava i kičma nadole, opuštena muskulatura lica uz laskave zvuke palacanja jezikom i eto efekata podvijenog repa. Čak raskošnijeg i delotvornijeg. Kad se bolje razmisli, mogućnost da stvarno imamo rep bi nas samo ograničavala u bogatstvu i raskoši prezentiranja poltronskih veština.

Vrlo tezak, skoro nedostizan zadatak. No, iskustvo kaze ne i nemoguc. Naime, jedan od najefikasnijih, ujedno i najprijatnijih nacina za postizanje ugleda u komsiluku jeste da kad vodite ljubav sa devojkom, ne pokusavate da prigusite zvuke strasti preglasnom muzikom, televizijom, i slicno. Upravo suprotno, otvorite prozore, podelite svoje zadovoljstvo sa celim komsilukom!!!
Starijim komsijama ce biti milo sto bar neko moze da uziva (eee, kako sam ja u svoje vreme...), mladje komsije ce se lako identifikovati (ili bar zeleti da se identifikuju) sa Vama, tinejdzeri ce Vam zavideti i diviti Vam se...

Ovo naravno vazi samo pod uslovom da Vam koitus ne traje 2-3 minuta, vec barem pristojnih pola sata. Sto koitus duze traje, i sto Vasa devojka bude glasnije i neobuzdanije stenjala, to ce Vam se komsinice ljubaznije javljati u prolazu ;)

Negde na nekoj planeti Bogu iza nogu.
"Dobro došli u muzej "Zemlja" posvećen istoimenoj uništenoj planeti. U njemu su izloženi delovi materijala iskopanih sa delova zemlje. Arheološka ispitivanja su pokazala da su na toj planeti živela čudna bića sa dve noge i dve ruke. Takođe su došli do zaključka da su imali razvijenu tehnologiju koja im je služila samo za zabavu. Još uvek istražuju uzrok raspada Zemlje ali postoji jedna pretpostavka da se Zemlja raspala zbog prevelike zabave koja je dostigla sam vrhunac..."
- Aaaaaaa. Oooo!
"Dokazi koji su izloženi govore o tome koliko su ta bića bila inteligetna i koliko im je zabava bila prioritet. U sarkofagu ispred vas možete videti kosture tih neobičnih bića. Mala glava ukazuje na to da su imali manji mozak od našeg. Ispitivanja mozga utvrdili smo da su centri za govor veoma razvijeni a centri za rasuđivanje oslabili. Takođe smo otkrili da je moždana aktivnost bila jaka u trenutku zadovoljstava koja su sebi pružala."
- Uuuuuu! Neverovatno!
"U sledećem sarkofagu možete videti neku vrstu cevi sa nekim neobičnim dodacima koja se punila nekakvim metalnim zrnima. Naša istraživanja su pokazala da su se često igrali sa tim stvarima i da je možda to bio vrhunac njihove zabave. Pronašli smo dosta takvih iskorišćenih zrna po svim delovima planete."
- Neobično.
"Zeleni svet možda je postojao ali u trenutku raspada planete nije. Hranili su se nekakvim tabletama ispunjenim mineralima i vitaminima jer su zalihe zelenih stvari potrošili. Ispred vas se nalazi dobro očuvana tableta."
- Zanimljivo.
"U atmosferi se nalazila velika količina ugljen dioksida pa su zbog toga neka bića ispuštali čudne zvuke. Nećemo vam reprodukovati te zvuke zbog mogućih oštećenja vaših pipaka ali ćemo vam reći da su u pitanju zvuci visoke frekvencije zbog kojih su pojedina bića izgubila sluh i živce."
"Dođite nam opet, sledeći predmeti će ubrzo biti dostavljeni."

Izražen nedostatak emocija. Potpuna odsutnost potrebe za ljubavlju koja uključuje svaki vid iste. Nemanje potrebe za pripadnošću i razumevanju od strane okoline. Okrenutost isklljučivo sebi, pri čemu te tudji gubici i razdori ne dotiču, ne zato što je razočaran u svet, ljude i vojnu muziku, već zato sto je jednostavno takav. Ne zna da uteši i ohrabri kada je potrebno. Male, slatke bebe na koje svi krevelje lice i ispuštaju zvuke shodne govoru deteta sa 3 godine, pogleda sa poluotvorenim očima uz reči - Dobro, jeste to je beba. Svaka lepa reč upućena u pravcu emoreksične osobe u njoj budi gadjenje. Nikada nikoga ne grli, ljubi, nikada ne kaže - "Izvini", (ne daj Bože) "Volim te". Tudje suze u njoj izazivaju podsmeh, a patnja za nekim čist debilizam.

Psihosomatska bolest pljuvanja po ulici.

Malo zuto stvorenje koje "zivi u ananasu na dnu mora" , sundjer koji ima jednak broj ociju i zuba, a koji nas uveseljava svakim radnim danom nesto pre 8 sati (osim kada je neki visoki funkcioner u "Poligrafu") . Srecemo ga u najrazlictijim situacijama, ali mu je ipak najveca zabava lov na meduze na cuvenom Polju meduza. Naravno, nista od toga ne moze se ni zamisliti bez Garija, njegovog ljubimca puza koji ispusta macje zvuke, vernog drugara Patrika, morske zvezde koji poseduje i inteligenciju iste, nervoznog komsije Lignjoslava, ciji su jedini snovi da postane poznat po sviranju klarineta i da ga Bob zaobilazi u sirokom luku, gospodina Krabe, dolarofila, vlasnika restorana u kome je Bob ponosni rostiljdzija, Sendi, teksaske veverice obucene kao svemirac koja zivi u kupoli, takodje na dnu mora, kao i mnogih drugih likova koji se mogu sresti na ulicama dragog nam Koralova.

Mašta je kada kupiš plazma tv veličine vrata, potrošiš na njega dve plate, moliš Boga da ga ne polupaju kad ga budu dostavljali, jedva nadješ mesto gde da ga staviš, i onda se na kraju svih peripetija zavališ u kauč i nadješ omiljeni kanal. I taman kada pomisliš kako konačno uživaš, shvatiš da je mnogo veće uživanje gledati tvoje četvorogodišnje dete, kako se puno radosti igra sa kutijom od tv-a u drugoj sobi.
Prvo je bio kapetan svog gusarskog broda, pa ga je more potopilo, ali se brod pretvorio u podmornicu. Onda je dobio točkove, i postao kamion koji može i da leti!

Scena br.1
Muž i žena se voze kolima i žena baci ugrizak od jabuke koju upadne u kanalizaciju i odlazi do septičke jame gdje budi 5.000 godina starog krokodila aligatora, naravno taj krokodil se provuče kroz čitav sistem kanalizacija i nestaje u mraku.
Scena br.2
Dva čuvara ili dva obična momka se nalaze na nekom mjestu u ovom slučaju pored rijeke, jedan od njih nakon ispijenog piva iz limenke odlazi da sere, piša ili da zapali cigaretu, naravno u toku radnje oko sebe čuje neartikulisane zvuke okreće se oko sebe i u trenutku kada to čudovište ili pak neki vampir nasrne na njega on se okrene licem ka njemu i drugi lik čuje njegove krike potrči njegovog ortaka niđe, poslije toga odlazi u policiju i niko mu ništa ne vjeruje, onda on odlučuje da spasi svijet od nemani.

Kažemo kad poslije 6 dana rmbačenja na poslu,gdje nisi vidio ni Sunca ni Mjeseca,zgadio ti se i posao i kolege na poslu,šef,direktor,pa i čistačica koja te zapitkuje gluposti dok radiš,odeš na selo da s' mirom odspavaš,da pobjegnes od asfalta,smrdljivih kontejnera,buke i seljakluka iz obližnjih kafića.Dođes,baba ti se obraduje kao da te nije vidjela 100 godina(a i nije,barem približno toliko,čini mi se),ispričaš se sa njom,odeš u sobu,otvoriš prozor i zaspiš u zvuke cvrčaka,zrikavaca i sove na obližnjem drvetu...U 7 ujutro te budi Sunce koje proviruje kroz zavjese i protežući se zadovoljno pomisliš:"e sad mogu da umrem".Ali ne!Tad baba otvara vrata od sobe(a za njom u sobu ulazi miris svježe pečenog hljeba i ko zna kakvih još đakonija) i kaze:"'ajde ustaj,baba spremila doručak".Tad se osmjehneš i promrmljaš sebi u bradu:"E još da jedem,pa mogu da umrem."

Ultimativno gledanje Farme na Pinku je kada mi moja baba, od 75 godine, ne daje da gledam fudbalsku utakmicu, jer gleda Farmu.

Prvobitno grafit, zatim naziv zbirke grafita (opširnije na http://sr.wikipedia.org ) koji su sakupljeni tokom emitovanja radio emisije „Oblak u bermudama“. U običnom govoru se koristi za opisivanje neke čudne, neprijatne ili nelogične situacije u kojoj se korisnik fraze našao.

Bio je jul mesec. Sunce je bacalo svoje zrake kao plazma kugla visoke frekvencije. Pticice su pevale razdragano ispustajuci umilne zvuke do 12dB. Ja sam se osecao toliko srecno, kao da sam namagnetisan pozitivnim jonima. Na obliznjem polju (ne magnetnom) deca su igrala fudbal. U jednom trenutku lopta je proletela pored mene brzinom od 34 m/s, ka severozapadu pri cemu je bacala suncane zrake pod uglom od 78 stepeni. Uplasio sam se. Proradio mi je osecaj kao...pa kao pre par godina kad sam otrkio elektromagnetnu-viseznacnu odrednicu polova.

Kad coveku lose ide sklon je da idealizuje stvari i da masta. Na primer, kako polifazan sistem naizmenicnih struja omogucava veci potencijal. Meni takvi ljudi nisu bas jasni. Ja zato cvrsto stojim na zemlji i razmisljam samo o poboljsanju hidropotencijala Nijagarinih vodopada.
Sve u svemu, volim da se implementiram u zivot kao transformator snage jedan megavat u sistem prenosa.

I zato, smanjite nervozu kao sto se smanjuju gubici prilikom prenosa električne energije od elektrana. Pazite da vas ne pogodi lopta, i nadajte se da cete uspeti u zivotu kao jaje koje se rotira oko svoje aksijalne ose. Zasto jaje? Zato sto se rotira na vrhu!

Prosecna duzina je od oko 18cm, mada negde ih ima kracih negde duzih zavisno od proizvodnje, u funkciji koju primenjuju oba pola, obicno se nalazi u visecem polozaju, slobodno, uvek spremno za akciju. Sastoji se od mnostvo dlacica skupljenih zajedno na jednom kraju i rupe na drugom. U sirokoj upotrebi skoro uvek se koristi stavljajuci se (nekad mrzovoljno nekad dobrovoljno) u topao, mesnat, vlazan otvor gde ulazi i izlazi vise puta, nekad brzo, propracen pokretima nekih delova tela.
Svako ko se nadje slusajuci zvuke koje stvara, prepoznace taj ritmicni, pulsirajuci zvuk kada konacno zavrseno, izvadjeno, ostavlja belu, lepljivu supstancu od koje ce biti potrebno ciscenje sa drugog spoljasnjeg otvora. Nakon sto su supstance prestale da teku, vraca se u svoj prvobitni polozaj, uvek spremno za jos jednu akciju. Najverovatnije u upotrebi 2 do 3 puta na dan nekada i mnogo manje...skoro uopste...

... Angelu među angelima...

Nezaobilazna pesma iz osamdesetih godina uz koju se već na prve zvuke polako razbijao inventar, sekle vene, lomile stolice po kafanama i veseljima.

Eee, kakva je to narodna muzika bila... Ne kažem da nije bilo još pesama iz ovog doba koje su bile čak i bolje od nje. Al' ova... ova je imala dušu...
Onakvi stihovi kako opisuje da čuva njena pisma i spomenare, kako živi život bez života... onaj deo kad vidi nju sa sinom kroz grad... i to sve bez patetike... pa, kako da ne pukne srce, krvtijebem!
Ko nije zaplakao uz ovo taj nije nikad ni voleo.

Tad se bre i cenila ljubav, a ne kao ovo sad. Sve nešto pornografsko, te kecaj me na terasu, trsi me u škodu, zabodi me na Kopu...

I posle se nešto čudimo za današnju mladež.

More, što bi rek'o moj ćale: Sve bih ja to u kukuruz pa na sunce da kopaju, i to bez šešira!

Još jedna od nepostojećih igračaka koja bi dobro došla u svakodnevnom životu. Zarđala, masna, sa iskrzanim lancom i velikim auspuhom koji izbacuje crnu dimčugu kada daš gas. Mač minimum metar i po' da bude i da se čuje još glasnije i prljavije nego obična motorna testera. A kada seče da nema prav i lep rez nego da kida k'o zli pitbul nevino dete što se mirno igra u parku.

Glavna namena bi bila sakaćenje raznih gmazova što se beskorisno nakotiše za pokoji ud a u ekstremnim slučajevima i glavu. Naravno podrazumeva se ne odmah, prvo ručice, nogice pa tek onda glavica.
Mislim da bi uz zvuke dvotaktnog dizel motora i krckanje kostiju idiot prvo zažalio što ga mater nije pobacila a zatim se dao u razmišljanje o sebi i svom životu. Posle bi se doveo u red i prestao da bude idiot. I tu se vidi koliko bi ovakav alat bio i pored svoje brutalnosti human i išao u korist ljudske rase.

Dizel motorna testera je oruđe filantropa.

hronicno oboljenje celokupne mozdane mase izazvano manjkom (samo)postovanja i neopisivo velikom zeljom za isticanjem

Odraz stvarnosti; iako ne volimo da mislimo tako.
Iako vidimo sebe i bližnje kao braću u Hristu, sasvim slučajno se u narodu javio, kao odraz fikcije, i teoretičara zavere - životni moto "da komšiji crkne krava".