Izraz koji se koristi kako bi se opisala pijana osoba, koja nije previše popila.

Naime, dešava se da slonovi u prirodi traže plodove određenih biljaka ( kao što su doum, marula, mgongo, palmira, durijan...), koji brzo prevru kada su zreli, i time stvaraju etanol (tj. alkohol). Slonovi umeju da pređu i velike razdaljine u potrazi za ovim plodovima, koje jedu u tolikim količinama da se napiju.

Postoji u dve verzije:
- Ženska osoba prisutna na svakoj svadbi.
Duga i negovana plava kosa, veliki dekolte, skup nakit, održavani nokti, kratka haljina, visoke potpetice, senzualan glas na kome bi joj i Marlen Ditrih pozavidela i naivan pogled. Oko nje su uvek muškarci, međutim svima im slomi srca jer "odlazi sutra ujutro".
- Ženska osoba koja se oseća na jeftin parfem. Pošto je već zašla u godine njene grudi nisu toliko čvrste, ali to je ne sprečava da obuče usku majicu sa velikim dekolteom i sloganom "Ritch Bitch". Pijana u prvih 15 minuta svadbe, ne seća se ni kako je došla tu, ni sa čije je strane, niti same svadbe. Obično je odvoze u ambuantnim kolima, ređe u nečijim tuđim kolima.

Ni da padne,
ni da stoji,
nego se nakrivio,
samo cekam kad će da ripi.

Pijan sam k'o letva, i niko mi nije ravan. Sve mogu, sve znam, i ničega se ne bojim. Svi ste glupi, samo ja sam pametan. Jao kako mi je lepo! I ova pesma je tako dobra! Hajde da igramo svi!

To vam je kada nemozete vise da spustite svoj nivo na nizu lestvicu.
Konkretno u pijanstvu.Pocinje postepeno.Pijete malo nije vam nista,onda dodate jos i malo se zagrejete.Onda pocinjete da lumpujete,galamite,igrate,pevate.Zatim ljubite pevaca i pevacicu da vam pevaju vase pesme.Razbijate case i flase.Nakurcite se na nekog da se bijete.Svi se sklanjaju od vas,kazu"vidi pijana budala".Ti trazish utehu u alkoholu.Jos vise se razbijes.Nemozes da hodas,muka ti je.Povracash.To zalijes sa jos alkohola ako imas para,ako nemash trazis pare od ljudi.Padas na patos obeznanjen,bez mogucnosti ponovnog ustajanja i hodanja.To je dno.
Ujutru se budis mamuran.
Pred tobom je novi dan.

Peti Jahač Apokalipse.
Naglašeno se čuje njegov topot prilikom izbora, sa kojim ubrzo, opet, dolaze divne godine represije i slatkih obećanja, koja zadovoljavajući zakržljaje umove, obezbjeđuju guzici njihovog tvorca dugi, udoban smještaj u skupocjenoj, kožnoj fotelji.
Sami Jahač obično ipak bude pojahan od strane drugih sila. Recimo, u našem narodu reklo bi se da više vlada Vox popovi, koji u navratima, sa svojom mudrošću, lako usmjerava populi na izvor nepravde ili opasnosti; kako bi se vuk što prije uklonio, a trava bila još zelenija.
Misaona putanja naroda umije da bude neodređena, nošena kao vjetrom na razne strane i pritom oblikovana; ali kuda god se ona zaputila, jedna putanja će uvijek biti određena, a to je.. iz naših džepova u njihove.

Shvatis da si alkos (u daljem tekstu x ) kada za svako pijanstvo nadješ razlog.

Masa je skup ljudi bez lica i mišljenja, primitivna bića koja forsiraju jednoličnost i stapaju se u tipičan stereotip. Gomila začarane mase koju privlače svetlucavi izlozi i prazna obećanja.
Nijedan čovek ne misli da pripada masi, ali čini se da su svi ljudi isti.
Da li uopšte možemo da pobegnemo od talasa koji nas sve pokopava i utapa u zemlju?
Verovatno ne.
Svakodnevnica je tako išematizovana. Naše ljubavi su kliše, naši razgovori su šeme.
Posebnost jednog čoveka se ne meri njegovom pojavom, iako svi to rade misleći da su patike pokazatelj nečijeg stanja uma.
Obuća i odeća ne pokazuju koliko znamo i umemo, već kojoj vrsti mase pripadamo i koji šablon smo spremni slepo da pratimo.
Što više se boriš protiv mase, sve više si deo mase.
Boriš se dok ne odustaneš, a kad odustaneš postaješ ono što si oduvek trebao da budeš, telo kojem drugi upravljaju. Ista osećanja, ista razmišljanja, cigareta posle buđenja i pre spavanja, isti redovi za hleb. Gomila beznačajnih sitnica.

Kravata kod političara, a i običnih ljombera koji ne znaju kako se treba ponašati u skladu sa odelom kojim nose. Jednostavno, ne stoji im kada su u gradu, jer selo još, odakle dolaze, nije izašlo iz njih. Portikla je predstavljena metaforično, jer se nosi isto kao i kravata - oko vrata, i služi da bi se deca sačuvala od fleka koje bi nastale kada nešto jedu, a političari kada bi izbacivali razna govna i laži kada navode njihova obećanja.
Dakle, portikla i kravata su na neki način 'upijači sranja', kako kod dece tako i kod odraslih, jer gospoda, ne bi bila gospoda da nemaju kravatu. Bez kravate bi izgledali kao da promovišu nova odela, odnosno da su došli samo onako, jer nemaju šta da rade.

To su uglavnom naslovi lista Kurira!Novinari i redakcija Kurira su prosto opsednuti takvim morbidnim stvarima i u tome vide senzaciju!Oni nemaju ni trunku postovanjima prema ubijenima u takvim krvavim pirovima!Samo gledaju da izvuku sto vise para,a novinari koji rade na toj prici gledaju da sto vise napreduju na poslu i glavni cilj im je novac!
Ako nisu sposobni ni za sta drugo mogli bi malo da ukazu vise postovanja prema tim zrtvama i njihovim porodicama!
Ako Kurir zeli da izigrava cirkuskog majmuna u medijima neka to radi na smesniji nacin umesto sto jedva ceka kad ce neka pijana budala da ubije zenu,decu,komsiju,babu,strinu tetku pa zatim sebe jer akonema toga nema ni profita za njih!

Opis zatečenosti glupačkim (pop) top listama u kojima se kafanske sponzoruše svrstavaju u bilo šta što se ne zove turbo folk.

Osoba koja ovo izgovara najčešće jeste super, ali za izbegavanje ili za pod voz. Naime, skoro je nemoguće da se neka osoba sa baš svima slaže jer razmena mišljenja retko tako funkcioniše. Moguće je samo ako je ta osoba uskraćena za karakter, pa sa svakim priča onako kako u tom momentu odgovara ili ima mozak na nivou retardirane amebe i stvarno nema svoje mišljenje. U svakom slučaju, pre ili kasnije, od nje možete doživeti neki nož u leđa. Dal' iz gluposti ili iz namere, žrtvi je nebitno.
Rečenicu ćete često čuti na TV Pink ili pročitati na nečijem FB statusu ili komentaru. Ide na kurčev živac koliko i „Volim sve što vole mladi“ ili predizborna obećanja naših političara.

Godina kada će Srbija ući u EU.
Al' za-malo...

Rečenica koja kod velike većine parova vremenom sve više prerasta u "Što nas već jednom smrt ne rastavi!" Ali je i muškarac i žena poštuju do sudnjeg dana, jer hej... ne mogu protiv sebe i svog obećanja. On pizdi što ne mož' da igra sony. Ona kenja što po ceo dan rinta ko konj po kući! Njemu treba ispijanje piva uz našu mrtvu fudbalsku reprezentaciju! Ona hoće bre da bude dama! On bi da jebe druge! Ona bi da se jebe sa drugima! On bi da je zakolje! Ona bi da ga otruje! On bi nju lopatom po glavi! Ona bi njega na neomašćen kolac!

Ali ne, oni su obećali - DOK IH SMRT NE RASTAVI!

P.S. A neki ljudi se razvedu na vreme...

P.P.S. Oni, iole pametni ljudi, ne stupaju u te problematične odnose (pogledaj: Džordž Kluni)

Ležiš u krevetu, obraza umočenog u baricu pljuvačke, očiju zarobljenih u zatvor od zalepljenih kapaka kakvom bi i Bil Gejts bez razmišljanja poverio svoje patente. Lagano ti iz zone sumraka mozga dopire poneki bljesak od prethodnog dana, praćen užasnom grmljavinom. Flešbek. Livada na kojoj jedanaest sivonja pokušava da dokaže drugoj jedanaestorki, i sivonjama u publici, bez uspeha, naravno, da nisu totalne pičke koje ga primaju zguza. Nazad u krevet.

Pokušavaš da otvoriš oči, što je praćeno sevanjem od koga se stvorio oreol zbog kog bi, po tvom mišljenju, slučajni prolaznik imao utisak da zuri u svetačku priliku prepodobnog Sisoja, a ne u štrokavu vucibatinu koja se olešila jer je njegov tim izgubio, mrsomuda koji je popio pesnicu u zube od ortaka Radoja jer ga je zamenio sa konobaricom Dragicom i pokušao da mu krne žvaku nakon divljačkog 'vatanja za zanosne guzne obline. Ma, u kurac i sa otvaranjem očiju, vid je precenjen.

Zabadaš nos u nešto što liči na rebarca iz jučerašnjeg pasulja, ali se ne nalazi u tanjiru, no na jastuku, ali te to apsolutno ne zanima jer si živahan onoliko koliko i tvoj navrdeda Sava u svom istrulelom kovčegu od orahovine. Shvataš da si toliko komiran da ne haješ za viku glasne košave otelotvorenu u tvojoj kevi, niti za sestrinog klinca koji je banuo u posetu pa rga po tvojoj sobi u potrazi za CDom na kom je njegova omiljena igrica Hevi Brutal Zlostavljanje 2. Lagano zapisuješ još jedan dan na listu protraćenih i toneš u blaženi sanak dok se grmljavina lagano udaljava...

Nešto što jedino žena može da izjavi.

U jednom gradu živi čovek, privatnik, roker, organizator poznatog festivala i vlasnik radija. Kul i gradska faca. Prilikom organizacije dočeka politički presudne pravoslavne 1997, doveo je najjače pop-rok bendove u grad, naravno na dodjem ti a uz obećanje budućih novih vlasti da će biti para koji dan od nedelje. Posle lex specialisa, svi u euforiji zaboraviše obećanja a naš privatnik ostade u dugovima kod rokera bez društvene svesti i razumevanja za osvit demokratije. Priča dalje dobija tok grčevite borbe za pravljenjem para i uključuje trgovinu svim i svačim pa i pomorandžama koje su se neprodate počele kvariti i završile u rakiji. Mnogo godina kasnije i mnogo pokušaja posle isti čovek je pokušavao i sa uzgojem kunića. Ostaje na savest rokerima i "novom režimu" da isti čovek ne odustaje već i dalje uspešno organizuje jedan poznati festival.

Savrsen nacin da pokazete svoje poznavanje turbo folk lyrics-a.

Čaša vode puna pikavaca, u nedostatku piksli jedino rešenje na kućnoj žurci.

Prvi srpski izum posle viljuške.
Logično je da, ako smo pre svih imali viljušku, onda smo pre svih imali i deterdžent za pranje sudova.
Ali, mana našeg naroda je da ne shvata značaj brendiranja, pa smo onda ispušili i za viljušku i za deterdžent.