odbrambeni sistem svake zemlje.Sto se tice nase vojske,nekada jedna od najjacih i najbolje snabdevnih armija u svetu nasa vojska se polako pretvorila u bezopasnu skupinu ljudi(bez naoruzanja jer ga bukvalno i nemamo)koji vise po kasarnama samo zato sto zakon tako nalaze.Sve u svemu nekada je svaki nas covek visoko cenio vojsku i vojni rok shvatao kao prekretnicu u zivotu a sada se sve to svelo na bespotrebno gubljenje vremena u uniformi

Pojavila se još jedna kišna aprilska noć. Skoro svi su utonuli u san u svojim toplim kućama, osim jednog čoveka. Bio je kao noćna ptica koja uvek vreba preko noći. Boravio je najviše u svojoj maloj sobici sa starim kompjuterom i izbledelim krevetom. Soba je bila prepuna dima od cigareta. Dim je bio kao gusta magla koja se širila po čitavoj sobi. Sedio je za kompjuterom i uvek nanovo pripaljivao novu cigaretu. Bilo je pola dva ujutru, kad mu je došla ideja za novu definiciju na Vukajliji. Uprkos tome što je dobijao malo ocena, i dalje je pisao defke jer je u tome uživao. Kad je video da mu zadnja cigareta polako dolazi do kraja bio je pomalo ljut i nervozan. Izašao je napolje bez kišobrana, iako je znao da u to doba nijedna prodavnica nije radila. Ubrzano je hodao po blatu i vodi u svojim gumenim čizmama. Kada je napokon ugledao zatvoreni kiosk, prišao mu je i izvadivši kamen iz blata i vode, bacio ga je iz sve snage u mali prozorčić na kiosku. Nakon što je uzeo šteku Winston cigareta, polako je krenuo kući. Posle nekoliko minuta dok je išao prema svojoj kući čuo je u daljini ženski vrisak. Polako je prilazio mestu odakle je mislio da je došao vrisak, dok je usput vadio veliki nož iz svoje desne čizme. Kad je ugledao jednog momka i curu video šta se dešava, uhvatio ga je za njegovu dužu kosu i nožem mu je prerezao vrat. Izvadio je svoju cigaretu iz usta i ugasio je prislonivši je na žrtvino čelo. Zaprepašćena i neuređena devojka je krenula bežati zapinjajući usput za grane koje su se nalazile na putu. Nesretna devojka se nakon par sekundi spotakla o jednu veliku granu i pala na poveći dio metala od koji se glava, udarivši u njega, prepolovila kao lubenica. To je ubici samo olakšalo dio njegovog posla jer bi je on svakako osakatio svojim mesarskim nožem. Nakon što je devojku prepolovio, uzeo je po jedan dio u svaku ruku i polako krenuo kući...
Ponovo je zavladao strah i trepet u naselju.

Gubljenje kose kod odrasle muške individue koje polako ali sigurno napreduje sa godinama. Slično nestajanju amazonske prašume.

Najjebozovniji gest koji zena moze da pruzi muskarcu.Dok ga konstantno gleda u oci uzima na primer tresnju polako je gricka i na kraju sa uzivanjem strpa peteljku u usta i kad je izbaci, ona je vezana. Efekat je jaci ako ima na sebi pornicarske cizme i komade odece koji vise otkrivaju nego pokrivaju.
Naravno ovo se desava samo u filmovima jer jer skoro nemoguce da se ovo uradi, osim ako vam jezik nije od gume.

Danas neverovatan podatak, ali postoji velik broj ljudi sa dva rodjendana. Naime, pre pedeset i više godina u mestima koja su bila dosta udaljena od najbližeg grada, zimi kad sneg napada (a tad su snegovi bili veći nego ovi danas), novorodjenčad se nisu prijavljivala. Nikom nije "na pamet padalo" da se s detetom, peške ili konjima(i njih su retki imali) probija do najbližeg grada. Nego se lepo sačeka da otopli, da se sneg istopi pa polako..

Zaustavlja se auto, kamera prati točak i staje na sekund. Menja se kadar: vrata se polako otvaraju, kamera kreće od poda i prikazuje prvo stopalo kako iskoračuje van (uvek je žena na štiklama), zatim prelazi preko golih, glatkih nogu, dolazi do struka, grudi, i onda kada smo je već celu videli kamera se fokusira na njeno lice. Uvek je full, nabedjena i najbolja riba, ma o kom se filmu radilo.

Vrlo bitan deo scenografije svake latino sapunice. Naime, kada glavni junak (bio muško ili žensko) nakon uspešne operacije očiju progleda, prvo što vidi nakon skidanja poveza su beli venecijaneri na prozoru bolničke sobe. Nama (gledaocima) se tu na trenutak učini da operacija nije uspela (vidimo samo zaslepljujuće belo) ali kamerman nam polako izoštri sliku i mi shvatimo da je operacija ipak bila uspešna na opšte zadovoljstvo.

Za žene Kazanova ili Lord Bajron dok je za muškarce obično govno koje bi onako usput zapišali.Nema ništa gore od čoveka koji tako idealizuje ženski polni organ iliti narodski rečeno pičku a da nikad u životu istu nije video ili jebo.Medjutim žene ga obožavaju.Za njih je on Lep ko Kazanova, kurat ko Ron Dzeremi i dzentlmen ko Patrik Svejzi.Muškarci ga zamišljaju kao spoj okorelog informatičara i elektrotehničara koji je drkao na Plejboj.Ipak najgore je od svega što je erotska poezija danas toliko popularana da ostali žanrovi polako gube trku sa njom.

Potpuna letargija koja vodi do atrofiranja mišića od dosade. Osećati se kao zmaj koji u savremenom svetu nema devica za kidnapovanje i razdjevičavanje, vitezova sa kojima bi igrao žmurke i šuge, pa čak ni poštenog sela za spaljivanje. Zavući se u pećinu i sećati se dobrog starog srednjeg veka i prohujalih vremena sa vatrenim žurkama, sada svedenih na plamičak nade da će nešto da se desi, koji polako bledi...

Fraza koju obično čujemo tokom vožnje u poluraspadnutom autobusu na kome se sem vrata ne može otvoriti ništa više, do neke pepeljare, a umesto klime putnici često udišu i izduvne gasove motora. Prosečan srpski međugradski autobus starosti oko 15 godina, vidno napaćen, i iznemogao ne uliva sigurnost ni jednom jedinom putniku, a mnogi proklinju trenutak kada su seli u njega. Kada na to dodamo i kvalitet srpskih puteva, zagarantovani su vam potresi od 5 stepeni Rihterove skale tokom putovanja. Pored svih tih rasklimanih sedišta, olabavljenih stakala koja svakog časa mogu skratiti muke nekom od putnika, i crnog dima koji polako ali sigurno boji pluća svim (ne)srećnicima koji su stigli na ovaj bus, šlag na torti predstavlja šofer sa svojom destruktivnom vožnjom po sve putnike. Istina, možda je i najmanje kriv za celokupnu situaciju, ali do krivaca je nemoguće stići, a šofer je tako blizu, teško je uzdržati se od spontanih komentara, ali po nekad to i nije najpametnije.

Emisija u kojoj covek, gledajuci je, moze da pokaze sebi koliko je nezasit.
SITUACIJA:
Gledas kviz, pojavi se neko i osvoji 800.000 dinara. Ti gledas, od 800.000 oduzimas porez od 20%, pretvaras ostatak u evre, zaokruzujes i razmisljas: pa sta je to, 6000 evra? nista posebno...polako se skines, ides da legnes i razmisljas kako da nadjes 2000 dinara da sutra platis struju....

Primer tolerancije u saobraćaju, metoda koja podrazumeva da u saobraćajnoj gužvi svako vozilo koje se kreće glavnim putem, ispred sebe propušta po jedno vozilo koje pokušava da se uključi sa sporednog puta. Asocira na rajsferšlus jer se dve kolone glatko utapaju u jednu kao zupci rajsferšlusa.
Kod nas, ovakvo ponašanje je još u povoju, ali se sreće sve češće, što je znak da polako ali sigurno postajemo uređeno društvo.

Niz simbola koje primecejute gore oznacavaju stanje coveka koji je zbunjen ,zgranut,razrogacenih ociju,koji ne zna sta ga je snaslo.
Ova pojava srece se najcesce kod muskaraca u par situacija.
Devojka se sprema da izadje,posto je prevrnula sleper stvari i izabrala jedno 25347 hiljada kombinacija seda na krevet i iskreno i tuzno govori kako ona pobogu nema sta da obuce!
Tu nije kraj jer ona ipak mora da proba sve po ko zna koji put i naravno trazi strucno misljene njenog decka koji bi mozda gledao neku jako vaznu utakmicu,a u krajnjem slucaju stvarno ga ne interesuje sta ce devojka obuci.
Decko zna sta ga ceka udise duboko i prvih 500 kombinacija komentarise...``Dobro je,super je,moze,nije lose,odlicno,nemoj roze,ne to,e to je super...`` Vreme polako odmice,a devojka histericno primecuje da se ugojila...
Decko se razmislja ``Ako kazem nije ,srace mi`` kako nisam,jesi corav,ispao mi stomak``...ako kazem da jeste..necemo otici nikada...``pa oci polako pocinju da mu se sire...
Posle svih isprobanih stvari devojka oblaci ono sto joj je od pocetka bilo u glavi a decko polako pocinje da se nervira....
Dalje slede pitanja:``da pustim ili da pokupim kosu? koji parfem da stavim? aj pogodi sta sam danas jela? kako ce tamo biti? oce opet doci onaj tvoj smarac?...``
Decku vise nema spasa.Kada je sve VALJDA zavrseno i konacno se krene vrhunac predstavlja uzasan ton od strane devojke :``STA SI BRE TO OBUKAO? NE MOZE ,IDI DA SE PRESVUCES,OD KAD IDU TA KOSULJA I TE PANTALONE?``
A on je naime odmah znao sta ce da obuce i bre lepo mu jeeeeeeee
Te decko sa facom ?!?!?!?! odlazi u pizdu materinu

Ultimativni izazov i dokaz kulstva u svakom društvu koje se nađe pored vodene površine. Izazvano lice ili kuler treba da zaroni u vodu, skine gaće i polako izroni svoju zadnjicu iz vode dok mu je ostatak tela još potopljen. Vrhunski majstori čin izranjanja zadnjice obično krunišu ispuštanjem gasova.

Smatra se da ni jedna ženska osoba do sada nije izvela belog delfina. Univerzum bi verovatno zbog tog čina implodirao.

Sastavni deo detinjstva svakog deteta. Glavna fora kad se slave rođendani ili nešto drugo, gde se okupi njih par oko fiksnog telefona, i lupajuci brojeve ne znajući koga zovu, uzmu zajebavati
Sve što su deca starija, fore koje će biti iskorištene na žrtvama su krativnije.
Naravno, u sadašnje vreme izmislili su lokatore za pronalazak broja, pa tako da ovaj vid zabave polako izumire.

Uzvik koji je prvi počeo da koristi Ilija Kovačić, dok je prenosio NBA na b92 pre nekoliko godina, koji se polako proširio na Šarenca, pa zatim na sve ostale komentatore. Koristio se kada se dogodi neki spektakularni potez, tj. grom iz vedra neba ( obično trojka sa 9 m ), a sada se koristi onda kada komentatoru dođe da se malo dere, čisto onako, zbog sebe malo...

nas obicaj da se za sahranu sprema k'o za slavu polako uzima maha u humanitarnim svrhama,naime,dolazak na sahranu vise ne znaci doci da bi se odala pocast preminulom vec da bi se najelo i napilo...na sahranu ce doci i oni koji su se prijateljstva setili tek onda kad su culi da je u subotu u 3 sata sahrana(sa sve menijom od pecenja prsute,do ladnog pivca i rakijice)

Poređenje koje ima svrhu da opiše koliko je nešto dosadno. Većini ljudi, koji su išli u školu, je ista bila mnogo dosadna. Međutim, većini tih ljudi posle školovanja počinje škola polako da nedostaje i s vremenom se stvara slika o đačkom dobu kao najlepšem u životu. Zato se ovaj izraz retko čuje kod osoba koje više ne idu u školu ili na fakultet.

Polako ću da vas uvedem. Daleke 1979 godine Mašinski fakultet u Novom sadu je otvorio smer za Elektrotehniku i prerastao u FTN. Kada sam ja sutdirao tamo postojali su već smerovi Mašinstvo, Elektrotehnika, Saobraćaj, Građevina i Arhitektura. Studenti sa jednog smera su se oduvek gnušali drugih smerova i činjenice da studiraju sa njima pod istim krovom.
Danas su otvoreni novi smerovi Menadžment, Zaštita... i studenti reprezentativnih smerova ih zovu oni smerovi i ne umeju da ih nabroje. A kada pitaš studenta nereprezantativnog smera šta studira on ti odgovori: Studiram FTN.

Redovna pojava međ' Srbljem, verovatno usled ove egzistencijalne krize, kada ljudi izbegavaju brak dok ne bude pet do dvan'es', u Srbiji se venčanice polako prestaju praviti u normalnim oblicima, jer već podrazumevan je prostor za stomačinu.

Činjenica je da u našoj zemlji već dugo vremena važi deviza "ništa pre seksa", a u skladu sa tim možemo jasno zaključiti poreklo ekspanzije trudnih mladi, kada povežemo gorućim cenama prezervativa usled projektovane inflacije.