Najjadniji, najbljutaviji i najbezukusniji sladoled ikada napravljen.
99% voda, a 1 % ono sto mu je dalo belu boju, cisto da ljudi ne izvale da je u pitanju led, bez onog slado.
Sigurno ga niko ne bi ni kupovao da neki car( a mozda i oni koji su ga pravili) nije proturio deci pricu kako poboljsava cirkulaciju, sto je posle deda mraza i cigana koji kradu i potom prodaju malu decu najveca sarena laza, koja polako klince uvodi u okrutni svet odraslih.

Novonastali vozački sleng koji polako ulazi u upotrebu zahvaljujući odluci MUP Srbija da sve češće koristi kamere.
Naime, osoblje vas uslika bez vaše želje, a zatim vam ljubazno pošalje fotke i račun za fotografisanje poštom. To fotografisanje obično dođe onih famoznih pet hiljada ili bar tu negde. Papreno, naročito ako uzmemo u obzir da dotični nisu profesionalni, a ni umetnički fotografi i da ste u većoj obavezi to da platite nego kad vas tako uslikaju na svadbi, ali 'ajde sad...

to je ono kad pricas sa drugaricom o decku koji ti se svidja,i onda kroz razgovor o njemu zakljucite da je bio sa drugaricom njene drugarice a pre toga sa najboljom drugaricom njenog bivseg decka,i tako polako dodjete do toga da se neko vreme kresao sa bivsim deckom devojke kojoj se trenutno svidja.
ne znam kako u ostalim gradovima,ali u beogradu se ovo tako cesto desava da postaje zabrinjavajuce.
verujem da i momci imaju iste/slicne razgovore.
visemilionska selendra.

Kad te negde svrbi a ne mozes da se pocesas.

Razbiti čoveku uverenja koja je gajio ceo život k'o picajzle, i nikome ih nije otkrivao.

Čuveni stil "Čiroki" frizure koji se polako ponovo pojavljuje na ulicama i istiskuje onaj fensi "Nauljeni Čiroki" kao i onaj pankerski "Petao Čiroki".
"Dženina Mačkica" je vrsta "Čirokija" pri čijem pravljenju skoro celu glavu ošišaš na nulu i ostaviš samo urednu tanju štraftu po sred glave. Štraftu gde ti je kosa dužine najviše 3 milimetra.
Inače ova frizura je dobila ime po pičiću čuvene porno glumice Džene Džejmson koja je u većem delu svoje karijere iznad njega, po sred srede, ostavljala uredno potkresanu liniju od dlačica.

Gledate u lepezasto raspoređene hartijice od kojih će vam jedna zagorčati ili ulepšati život. Sumnjičavo posmatrate one malo uže i one malo šire i mislite kako tu sigurno nešto nije u redu čim se tako izdvajaju. Profesor i vi razmenjujete jedan od onih pokeraških pogleda brzih kao munja, ponovo se vraćate na cedulje i ruka vam se neodređeno pomera ka njima. Fiksirate jednu i lagano je dodirujete kao kockar kartu na koju je stavio svo imanje. Polako je izvlačite i okrećete dok napetost doživljava vrhunac, a na cedulji...

Rijetki trenuci u životu pojedinca, kada Vam baš sve ide od ruke vrlo lako. Tutorijal predstavlja najlakši dio igre, u kojem Vas na lagan način uvode u igru.

U toku tutorijal dana ribe Vam same prilaze, ispite polažete na keca, na kladionici dobijete na sve što uplatite, krediti se sami otplaćuju, imate sva tri obroka u toku dana, od kojih je jedan kašikom. Sve ide kao po loju. Medutim...

Prolaskom Tutorijal dana, vraćate se u stvarnost, i nastavljate polako prelaziti život.

U svetu novinarstva, još jedan nemaštoviti trik za povećanje čitanosti, nakon kojeg sledi vest koju su, prema pretpostavci autora, čitaoci iz naše realnosti željno iščekivali. Mlađi brat "šokantnog", ali kojem je šokin' faktor usled velike izvesnosti oduzet, pa mu je u primarnom univerzumu gde je sasvim normalno da desna sisa maloletne pevačice ima sopstveni nalog na Instagramu, upotrebna vrednost jednaka nuli i služi samo da naslov krasi kao pokušaj pretvaranja u veliku vest, te polako gubi smisao. Javlja se još u oblicima konačno i najzad.

Najbolji dokaz da ime ne igra bitnu ulogu u opisu imenovanog.
Dok ne vidim - ne verujem dobija novu dimenziju.

Šetaš parkom,vidiš ženu koja se dere: Mrvice,Mrviceee,pa gde si zlato mamino?
I,čoveka koji promuklim glasom doziva: Arture,pa gde si dečko?

U susret jure šarplaninac Mrvica i čivava Artur uz opšte oduševljenje svojih vlasnika.
Sklanjaš se polako u stranu da te Mrvica ne bi počistila,ili da slučajno ne bi zgazio deliju Artura i nastavljaš dalje.

Tebi dosadno i boli te glava. Skroz si se smorio. Oko trojke ujutru. Prekasno da cimnes nekog prijatelja. Ni rodjaka iz Kanade nema na Msn-u. Gledas u spisak autora kako polako rastu minute od njihove poslednje aktivnosti i shvatas da si sam na Vuki.Gasis komp i ususkas se u krevet. Glava te jos vise boli. Popijes Kafetin...Ne mozes da zaspis. Palis komp. Mozda je neko ipak tamo. Kad ono stvarno. Poslednja aktivnost -pre sekund i kaze ti ,,Dobro vece,,...

Devojka (18+) koja nije imala seksualne odnose. Prava retkost, vrsta koja polako izumire. Najintrigantnije device su one koje se cuvaju za brak. Naime, opste je poznato da je san vecine muskaraca da ozene devojku kojoj ce biti prvi i jedini. Problem je u tome sto ako si prvi, skoro sigurno neces biti jedini. Verovatnoca da tvoja draga, kojoj si oduzeo nevinost, ne proba jos jedan primerak muskog polnog organa, je jednaka verovatnoci, da ces ti do kraja zivota jesti samo jednu vrstu sladoleda.

Rečenica koju ste sigurno već čuli ranije od nikog drugog do vaše tvrdoglave bake i to za stolom, okruženi svom mogućom hranom ovog sveta sortiranu od one za mezenje pa sve do milion vrsta sitnih kolača i sličnog. Vi jedete do te mere da vam se polako menja način kretanja (više ne hodate, već se kotrljate), ali zato babin stav ne. Preozbiljno je shvatila onu "Uvek može više". Ni u kom slučaju ne prihvata činjenicu da niste više galdni.

Skupili su se kao pet Moćnih Rendžera. Različiti karakteri, u svima gori želja za uspehom. Provode dane i noći u podrumu roditelja jednog od članova, i troše olovku i papir k'o Amerika naftu. Posle mučnih godinu dana, uspeva im. Trenutak je došao. Njihov album je debitovao na 7. mestu na listi, i popeo se na 1. mesto za 4 dana. Njihovih 5 minuta.

Vrte se na lokalnom radiju iz sata u sat, na svim top listama. Daju intervjue k'o faks mašina ispite, srču red-bulove i slažu osmehe na frekvenciji svake moguće TV stanice. Fanove pridobijaju brzinom svetlosti, pa na treći. A i oni manje snalažljivi se ne libe da ispljuju kintu za njihov najnoviji vrldvajd super singl, da imaju o čemu da pričaju sutradan na ''socijalnim'' mrežama. Sve ide u njihovu korist, pare nagrću k'o fanovi Hari Potera na potpisivanje nove knjige, problemi su manji od ožiljka posle skupe plastične operacije, i živi se do sutra. I tako perpetual.

I onda, prc!

Bude se jednog jutra svi zajedno u hotelskoj sobi. Novčanici prazni, kartice izmaksirane, svi tetovirani. Pale TV, i ne mogu da se načude čuda: Njihov znoj i krv je zamenila neka nova tralala-šalala pesmica uz koju ne možeš da odoliš, a da ne zviždućeš i tapkaš stopalom o parket.

Depresija. Stanje raspada sistema. I pretnja od totalnog gašenja.
Šta ćeš, gde ćeš, ulazi u limuzinu. Menadžer na spid dajlu, šta se dešava. Panika. Ništa, ajde u studio, da se okušamo ponovo. I ponovo. I ponovo.
Ništa. Ič. Mašta je isplovila zajedno sa onim jutarnjim ritualom iznad wc šolje, i kreativnost je izvršila samoubistvo kad je videla s kim se druži.

Bend počinje da se raspada. Vraćanje u svakodnevnicu je nikad gotov proces. Pojedinačni problemi polako isplivavaju slobodnim stilom. Moral opada, a sa njim i njihov ranking na čartovima širom sveta. To nije ono što su hteli. Svako vuče na svoju stranu. I živi se za sutra.

Totalna nesloga. Turneje neće biti. Oprema skuplja prašinu u studiju na vrhu zgrade u centru grada, i zgužvani papiri sa lirikama dopunjavaju dekor stana glavnog pevača. Bend je istorija. Menadžer traži nov posao, i šljaka kao dostavljač pljeskavica u rodnom gradu.

I njihova pesma se ponovo vrti na radiju, u čast benda koji je tako kratko trajao i dosegao zvezde.

To ti je skok sa bicikla u pokretu,nakon kojeg se trudiš da ostaneš na nogama i normalno prođeš kraj murije.Zašto bi to neko uopšte učinio?Pa kad si student i nemaš para da kupiš signalizaciju za biciklo(a kola su daleki snovi)-a treba po noći kući.I ideš tako na biciklu po mraku i strahuješ od murije i kazne,iznenada iza krivine vidiš kroz maglu nešto svetluca,u sekundi skačeš sa bicikla u pokretu i polako prolaziš kraj murije gurajući biciklo.

Trip-wire detektori za komarce.

Ono u šta se mnogi polako pretvaraju. Sa svih strana nas bombarduju raznim smešnim fotografijama, nagrađuju se fotografije u ''Gledaocu reporteru'', šou Ivana Ivanovića, svim mogućim časopisima, moderne su i fotografije koje običnije ne mogu biti, ali ispod imaju smešni komentar te tako treniraju klince i one druge da nose digitalce svuda sa sobom. Paranoičniji bi rekli da je reč o državnoj zaveri i potajnom obučavanju mladih naraštaja da budu špijuni. Ko zna? Glavno da je prodaja digitalaca i mobilnih sa jakom kamerom u stalnom usponu.

Podjebavancija. Istinita ili ne, staviće tvoju sujetu u iskušenje ma koliko ti bio liberalan. Napraviće od tebe sumnjičavog skota i manijaka, ako to već nisi. Nisam ni ja bio. To se postaje. Polako ali sigurno. Ti to ne želiš, nametnuto ti je. Podriva ti ego. Budi u tebi Balkanca. Postaješ Tarzan sigurno. Nećeš to osetiti odmah, mora neko vreme da prođe. Posle izvesnog vremena počećeš da osećaš kako ti malje na grudima sve više niču a kako ti se tolerancija sve više smanjuje...

Tišina

Dok koraci bešumno,
gube se u tami
strašni krik gavrana nad tišinom para,
samo praznom dušom vetar provejava
i let suvog lista
u večnost pretvara.
Nad palim čardakom samo djeram stenje
slike u sećanju a zidovi goli,
pukotinom zjapim, ko rupe u zidu,
kasno sam saznao
da tišina boli.
Uzima polako, nem sam da se branim
i poslednji uzdah u grlu se suši,
dok zatvaram oči, ja je samo hranim
prebiram sećanje,
dok me ne uguši.

Nova godina, Badnje veče, Božić i Srpska nova godina.