Riječi koje odzvanjaju u tvojoj glavi, koje ti nikad niko nije rekao, niti će reći, a koje imaš toliku potrebu da čuješ. Ubjediš svoj id da te svakodnevno laže, da ti pumpa ego i puni mozak iznutra, što rezultira ogromnim i ničim potkrijepljenim samopouzdanjem.

Pod njihovim uticajem polako gubiš vezu sa realnošću, uzdižući sebe na nivo božanstva i ubjeđujući okolinu da je taj savršeni perpetum mobile od laži u tebi uzvišenog porijekla i od ogromnog značaja.

A, okolina te gleda k'o mladog pavijana.

Period posle dugoocekivanog razresenja misterije-voli li te ili ne? u slucaju da se zavrsi negativnim odgovorom.
To je onaj period kada shvatis znacenje reci kosmos u jednom danu,jer si je upravo iskusio u svojoj glavi.Period kada razmisljas o tome kako nikad vise neces dozvoliti da ti se nesto slicno desi.Period kada su ti svi dani isti,sumorni,kada izgubis jedinu stvar o kojoj si mastao...
Sedis kraj reke,dan je lepsi nego ikad,posmatras ljude oko sebe kako se grle,smeju,vole,a ti sedis sam,jer nikada nisi ni znao drugacije, i pokusavas da se setis nekog lepog trenutka sa njom.Pokusavas da se ubedis kako ona nije uopste toliko lepa,ali uzalud,jer je ona za tebe jedina,najlepsa i neponovljiva.Razmisljas o tome kako ustvari zenska lepota ne zavisi od njenog spoljasnjeg izgleda ili unutrasnjosti,vec se ona stvara u ocima pojedinca koji je posmatra,koji joj se divi,ocima onog koji ume da protumaci poruku koju salje njena pojava.Tesis se cinjenicom da nisi ti kriv,ali u isto vreme ne krivis ni nju,jer hvala bogu svako ima pravo na izbor...
tvoje emocije odumiru....
Polako pocinje kisa,kreces nazad,vozis se tako posmatrajuci zalazece sunce koje svojim poslednjim zracima obasjava pokisli grad,simbolicno,kao sreca koja se gasi,kao nada koja polako umire i ustupa svoje mesto nekom novom dobu,mracnom i obavijenom tugom i vlagom...

To je pojava koja se,nazalost,sve vise ukorenjuje u srpsko drustvo,polako ali sigurno unistavajuci tradicionalni srpski ritual ispijanja kafe,koji nalaze da se sedi dok se kafa ispija,obavezno upali cigareta(osim ako si nepusac) i da se obavezno isprica neki novi trac,vest ili zajebancija,o kojoj ce se raspravljati ostatak dana.
Smrdljive kafeterije tipa Costa cofee smisljene su da tu tradiciju prekinu i srbe preko noci programiraju na zapadni nacin zivota,gde raznorazni japiji i pedercici nemaju vremena ni da popiju kafu kao ljudi,vec bi samo da rade i rade....

29. novembar. Rano jutro, 5 sati. Dok se prva jutarnja rakijica polako gasi kafom I ratlukom, prave se poslednje pripreme oko rasporeda za klanje I lagano se oštre noževi. U velikoj oraniji se lagano podgreva voda za šurenje, dok naši stariji pomno biraju prvu žrtvu, od četiri nazimčeta, za ovaj svinjokoj.
Počinje skičanje I borba. Brnjica je oko nosa a iskusni strikan za rep drži svinju da bi se manje koprcala. U deliću sekunde sve je gotovo. Deda, stari majstor, jednim potezom noža rešio je sve probleme koji su do tada mučili prvo nazimče. Vešte majstorske ruke gloknama skidaju ošureni sloj kože I preostale dlake koje je brener možda preskočio, a za svaki slučaj tu je I brijač, čisto da ništa ne promakne. Dok mačke sa tarabe posmataraju potencijanu gozbu, polako se odvajaju slanine, kosti, vrat, rebarca, butovi I nezaobilazno salo za čvarke. Džigerica, mlada, sveže, odmah završava u tiganju da bi utolila glad vrednih majstora. Naravno u maramici I sa crnim lukom, kako drugačije. Dok se sprema obrok, od veterninara stiže I potvrda da je sa mesom sve u redu I da može da se jede, vrlo bitan moment.
Svako radi svoj deo posla, neki odvajaju salo od kožure, neki seckaju šnicle, neko melje meso za kobasice I džigernjaču. Sve funkcioniše besprekorno kao I svake godine. Velika količina crvene ljute I slatke paprika, belog luka, a ove godine se malo eksperimentiše sa ruzmarinom na snajkinu inicijativu, što deda baš I nije olako prihvatio, ali ok, preživeće. Ipak trudnoj snajki se ne zamera ništa.
Tako još tri puta. Svinjac je napokan prazan, par kanti punih vode polako uklanjaju I poslednje uspomene na doskorašnje hodajuće šunkice koje su do jutros bile tu. Ostaje još samo mali trag neprijatnih mirisa koji će vrlo brzo sa vetrom da nestane.
Vatra je upaljena, oranija sa tek stavljenim čvarcima počinje polako da krčka. Nezaobilazno veslo za mešanje I flašica rakije koja je posle celog dana već pri kraju, treći put, ali ovde ima poseban šmek zbog vatrice. Toplina spolja od vatre a iznutra od rakijice I iščekivanja na sveže, masne I slane čvarke. U drugoj šerpi se kuva domaće sveže mleko kojim će se čvarci preliti pre nego što budu gotovi da bi dobili onu lepu rumenu boju I da bi bili lepo mekani. Prirodno, gajba piva se ohladila da bi popunila ostale rupice u stomaku a I da bi san na oči lakše došao posle napronog radnog dana.

U teoriji romantična idila mada je u praksi mnogo drugačije. Toliko je hladno da su vam se sline zaledile, a uši procvetale kao ljubičice. Ona se pripija uz tebe iz straha da će vetar oboriti neko od stabala i usmrtiti je na mestu. Ne osećaš prste na nogama i šetnja polako poprima razmere igmanskog marša. Dok oko vas padaju smrznute vrane, hvata te panika jer konstatuješ da je sneg prekrio sve vaše tragove. Velike su šanse da više nikad ne pronađeš put do automobila parkiranog nekoliko kilometara dalje, u nepoznatom pravcu...

Opis klasičnog densa jedne fenserke u klubu,ili ples sitnih demona,jelte.
Korak broj 1: Dodirujte svoju glavu lagano,i obavezno njišite kukovima dok to radite.
Korak broj 2:Polako spustite ruke na vrat,malo ga izmasirajte svojim pokretima.
Korak broj 3:A sada,prelazimo na zavodničko dodirivanje dojki.Dok prelazite rukama preko njih u ritmu muzike,obavezno ostvarite eye-contact sa nekim napaljenim manijakom,budite sexy!
Korak broj 4.Ruke su vam sada na kukovima,i onaj nesrećnik iz prošlog koraka vam je sigurno već prišao,i sada grajndujete svojom guzicom o njegov pozamašni penis.
Čestitam.

Relativno nov izraz, nastao na Zlatiboru i okolini. Prihvaćen i polako postaje deo slenga i u ostalim delovima Srbije. Opisuje mlade, razdragane ljude sklone grljenju ekstremitetima prilikom fotografisanja do mere u kojoj nije moguće prepoznati koja noga, ruka ili glava kome pripada. Poželjno je i da kažiprsti obe ruke budu usmereni ka nebu na svim fotografijama. Cenjenije su fotografije bez ženskih osoba, koje nastaju u trenutku dok mladi ljudi jedan drugom upućuju reči: "Ljubi te brat" ili "Voli te brat", što se jasno može pročitati sa usana. Sve ovo, naravno, bez ikakve homoseksualne konotacije!

Način na koji ponosni vlasnici automobila sa više od 4 metra dužine tepaju svojim ljubimicima, upoređujući svoje mašine koje klize balkanskim drumovima sa lađama koje piče otvorenim morem, slobodno i sa merakom.
Takav auto se ne gari, on se uz tonove nekog estradnog umetnika, bivšeg člana Južnog vetra i tih zvuk motora polako vozi kako bi svako mogao da vidi njegovu raskoš i eleganciju. Izbacivanje lakta kroz prozor i osećaj vetra koji hladi isti stvara osećaj približan orgazmu koji turski šofer oseti u društvu istočnoevropske prodavačice ljubavi posle vožnje od Antalije do Bremena.

Navika koja ničemu ne služi, ali je refleksna. Stiče se još u osnovnoj školi, gde u prva dva razreda čak i uspeva, ali kasnije ne, sem u retkim izuzetcima. Posle srednje škole ova navika se polako gubi dok se na prvoj- drugoj godini fakulteta potpuno ne izbaci iz naših glava. Do tad, podmetanje noge opstaje isključivo zbog retkih, ali dragocenih slučajeva kad se žrtva prospe na pod uz pominjanje svih svetaca. Na fakultetu svi su vec isuvise obazrivi da bi ih iko prevario, zato se tad ovaj plemeniti čin gubi.

Igra istine. Nema veze sa izrazom "barabar". Prilikom sukoba mišljenja, a da se ne može odrediti ko je u pravu, pribegava se "barabarenju". Sukobljeni stanu jedan nasuprot drugog licem u lice (tet a tet) i isuku penise. Potom krenu polako jedan ka drugome. U pravu je onaj čiji penis prvi dodirne butinu drugog. Igra dokazuje snagu uverenja, koje ne poklekne pred neprijatnim iskušenjima. Igra je donela zanimljiva saznanja - dužina penisa se pokazala srazmernom istinitim uverenjima.
Igra se pokazala neupotrebljivom u gej populaciji istinotražitelja.
Ne postoji grupno barabarenje.

Faca mu je uvek ista: usta skupljena u O ko da je posis'o kilo limuna, nos iz doba Rima i obrve izvijene u bič stilu. On je taj koji te hvata za ruku i ćutke vraća na mesto jer je na semaforu još žuto, on baca prekoran pogled Hitlerovog dvojnika ako glasno pričaš telefonom u tramvaju ili ako si ne daj Bože seo a on je krenuo baš na to mesto. Interesantno što je takođe i krpelj na sisi svoje babe polako i sigurno već cirka četres pet godina i što bez nje ne bi znao gde mu je vilica i šta je bilo sa Slobom.

Čuvena izjava bivšeg selektora Milana Žive Živadinovića. Pa sad, nije baš da je najgori, nekako, više volim da mi ekipa vodi 2:0, nego da gubi istim rezultatom, ali da je nezgodan, nezgodan je. Vodiš dva razlike, držiš sve konce u svojim rukama, tri boda su praktično već zabeležana, kad kurac. Neki slobodnjak, korner ili daleko bačeni aut u 80-om minutu, gužva u petercu, lopta jedva prelazi gol liniju i eto sranja. Panika se polako uvlači u redove ekipe koja je do malopre imala sigurno vođstvo, a protivnici osokoljeni ovim iznenadnim poklonom, kreću sa furioznim napadima i 2:0 se začas pretvori u 2:3.

U četvrtoj godini polako počinju maturske ekskurzije.Posle mukotrpnog učenja i silnog izostavljanja jedva čekate da sednete u autobus i da sa najboljim društvom provedete neopisivo dobrih nedelju dana.

Zora je.Došli ste uspavani ispred škole i polako se ukrcavate u autobus.Dan je polako svanuo,vi ste već budni i bacate se u spiku sa najboljim ortacima.Svi su gladni pa počinje razmena maminih đakonija i ostalih namirnica koje su vam roditelji spakovali, da bi ste kako oni kažu "prošli jeftinije".Svi su siti,pa je vreme za pesmu.Ceo autobus odzvanja od navijačkih i četničkih pesama.Kada su se glasovi utanjili i usta osušila, vreme je da se u nekom "free shopu-u" kupi neki alkohol, po mogućstvu votka ili viski kako bi odma počeo da deluje.Svi su pijani,pa polako tonu u san kada razredne starešine napokon mogu da odmore od buke i galame.Seksi glas vodičice preko mikrofona sve mamurne budi i obaveštava vas da ste stigli na odredište.
Novi dan sviće,a vi i dalje ne znate gde se nalazite jer ste celu noć ispijali ostatke alkohola iz free shop-a.Odlazite na doručak gde vas čeka takozvani "engleski doručak" od kog ne mogu ni ptice da se najedu.Gladnog stomaka ulazite u bus i upućujete se prema nekim znamenitostima za koje vas baš briga.Satima šetate i jedva čekate da dodjete u hotel da bi ste odmorili noge i napokon uhvatili malo sna.Sledeći dan rezervisan je za drugi grad gde opet gledate neke spomenike i gradjevine koje ste mogli da vidite na internetu.Polako se iskradate iz mase i sa najboljim društvom odlazite u obližnju kafanu.Kada je turistička tura gotova vraćate se grupi,odlazite u hotel i spremate se za diskoteku.U diskoteci ludilo,ne zna se ko pije ,a ko plaća dok vas profesori mrkim pogledom posmatraju.Jutro je.Shvatate da ste najstrožoj profesorki u školi sinoć kupili ružu i da ste plesali sa njom.Iako se toga ne sećate,sve priče poričete i ne želite da se o tome priča.Opet sedate u autobus i krećete u šoping turu.Džeparac se odavno potrošio na alkohol tako da se opredeljujete na kradju sa ortacima.Kradete šta stignete,iako znate da vam neke stvari uopšte neće koristiti,ali dobre su za poklon.Vreme je da se vraćate kući.Na putu do kuće u autobusu razmenjujete majice jer kad ste krali na brzinu niste stigli da vidite da lije XXL ili XL.Prepričavaju se razne dogodovštine i troše se poslednji euri na slatkiše iz free šopa jer vam je alkohola preko glave.Pesma opet kreće a vozač hvali celo odeljenje kako je bilo pristojno tokom putovanja.Dok neki spavaju drugi su budni u ovim uspavanim lepoticama crtaju brkove i guraju smoki u nos i u oči.Da bi put što bže prošao vozač vam pušta "Kad porastem biću kengur" gde svi umiru od smeha i ponavljaju fazone iz filma kao da ih čuju prvi put.Prešli ste granicu i u svojoj ste zemlji.Pesme opet kreću,kao i fotografisanja za fejsbuk.Svi su srećni jer su ponovo kod kuće i sutradan u školi prepričavaju sve dogadjaje koje će pamtiti do kraja života.

Video igra koja je kao droga.Prvo se pocinje sa nekoliko prijatelja zeljnih zabave i novog iskustva.Ubrzo ti okupira ceo zivot.Prestajes da izlazis iz sobe,s drugovima s kojima si poceo ne igras vise vec si nasao novu bolju ekipicu.Polako ispaljujes ortake svake subote i umesto da se s njima lesis ti ostajes kuci uz komp igrajuci neki dungeon.Posle dosta vremena shvatis da si dzabe protracio vreme i da ti ne treba to vise ali jednostavno ne mozes prestati.Igraci WOW-a su uglavnom bez devojaka ili bivaju otkaceni od strane njih kada pocnu da igraju.

Postupaj prema onoj maksimi za koju možeš poželeti da postane оpšti zakon.

Pokušaj da sprovedeš što veću i bolju ideju za podizanje društva u prenesenom značenju, tj. pokušaj da tvoji postupci izazivaju konstruktivnu normu uspeha.

Trenutna situacija dovodi neke pojedinosti u pitanje i stepen na skali polako pada, ali u kontinuitetu. Razlog tome su uzak izbor snažnih ideja i pojedinci koji propagiraju demagoški imoralizam. Radikalne promene su potrebne u vidu skidanja magle sa pogrešnih ljudi, snažan otpor i istrajnost.

Trenutni sprovodioci kategoričkog imperativa su još u fazi napredovanja: Homo erectus > Homo sapiens.

Trenutne glavne karike društva pripadaju grupi Homo politicus.

To je kad se gura i vuče i svoje i tuđe.

I tako, tegleći kao mazga, ne vidiš da nije sav teret tvoj i da nije svaka rupa za upadanje.
Još manje vidiš da ti neko ubacuje klipove. Da čudo bude još veće, klipovima rukuju samo najbliži ili oni koje si proglasio bezazlenima.

I tako, platiš cenu za svaki znak pored puta koji nisi ni pogledao.
Kontaš tek kad znakovi postanu bilbordi.

Platiš cenu i pokreneš se iako si bio ušančen na mrtvoj tački.
Polako napreduješ.

Kasnije prebaciš na tempomat.

Nešto što pobija samo sebe i time praktično ne izvodljivo ili teško izvodljivo.

Glupan koji glupači veruje sve jer veruje da je ona žena njegovog života.

Pratićemo ga po školskoj godini. 1.septembra, posle vrućeg leta, svi sedaju u klupe. Odmori, čipsevi, palačinke... poneki fudbal. Dolazi zima, nema više fudbala, a kvantitet predivne, nezdrave hrane se povećava. U decembru su skoro sve slave-pametnom dovoljno. A onda vrhunac je 31.12. kada se sve zalije pozamašnom količinom alkohola. Još ako neki posle odu na Zlatibor na sudžuk i kajmak... Uglavnom, kad staneš na vagu imaš 4-7 kg više nego 31. avgusta. Sa dolaskom proleća to se polako topi. I ako se sve lepo uklopi na more odeš kakav si došao u školu. A posle mora kreće skola....

Šljapkavi zvuk koji je na suvo moguće simulirati nežnim zagrizanjem jezika koji je tek onako diskretno usmeren ka usnama, ali zadržan u usnoj duplji. Sa tako fino smeštenim jezikom između zuba polako izgovarati "mljac, mljac, mljac", gde se poslednje slovo "c", usled nepomičnosti jezika neće čuti.

E, isto to, samo dole, kada se nakon divnog seksa polu-opušteni rumenko i sokovima natopljena rumenka diskretno dodiruju i razdvajaju usled sličnih pokreta kukova onim koji su bili znatno žustriji do pre nekoliko momenata, ali sada emituju taj predivan, gore opisani zvuk. E, to je šljickanje.