Stanje tolike napaljenosti usled nedostatka seksualne aktivnosti pri kome polako počinjete da se palite na sve što se ima 2 noge i zove se žensko. Obično to shvatite tek kada Vam drugi ljudi na to skrenu pažnju. Zašto efekat sirene? Zato što su se mornari palili na sirene. A sirene ne postoje, samo su ih oni u svojim mislima stvarali čak i od pingvina, foka i morževa na koje su nailazili prilikom svojih plovidbi. Zašto? Zato što su provodili i po više od godinu dana na brodu ne viđajući ama baš ništa što ide na 2 noge i zove se žensko.

Kreativci (creativus mislicus ) su vrsta ljudi u laganom izumiranju jer ih sa njihovog životnog prostora polako potiskuju naperedne, vrste ljudi koje su bolje prilagođene novim uslovima života na planeti.
Naime klanjači ( poklonicus žmuricus ) lizači ( jezicomus buljicus ) i menjači ( strancus prevrtnicus ) su nove forme ljudi pred kojima stoji svetla budućnost.
Creativus mislicus će se pridružiti austrolopiiticima, neandertalcima i ostalim izumrlim vrstama koje nisu na vreme shvatile da promene dolaze bili spremni ili ne.
Ko je spreman da se sagne, uvuče nekome u dupe i pri tom mu na prvi znak nevolje okrene mu leđa, živeće i biti veoma zadovoljan sobom.

Leb bez motike. Spavaš, a reči, rečenice skladište se. Polako ulaze u tvoju glavu. Sutra ćeš sve znati. Tako su ti rekli. I ti veruješ. Mora biti da je tako. Logično je. Držiš knjigu ispod glave. Jastuk je između, i reči preko jastuka i sna ulivaju se u tvoj mozak čineći te mudrim sveznalcem, ili samo sveznalcem, mudar si ti već i bez toga. Ali, kako bi čini bile delotvornije, moraš iz te knjige pročitati gradivo pre no što je postaviš na magično mesto očekujući sutradan ostavarenje kazanog.
Dakle, šta čekaš? Kako bi da dobiješ prelaznu ocenu na pismenoj vežbi? Kako bi drukčije da položiš ispit? Knjigu u ruke i pod jastuk! A ako nema jastuka - nema ni čarolije.

Uprkos onoj "kumstvo se ne odbija", ipak se ovakva čast vešto izbegava. Ne samo da 200 pari očiju bulji u kuma da vidi je li dovoljno čašćavao muziku, popove, mladence, Romalen ispred sale za venčavanje i propratnu menadžeriju, nego je kum dužan da usput animira sve goste i pri tom popije litru-dve rakije, nazdravljajući sa svakim kome to padne na pamet.
Budući da ti za ovakvu retku čast treba najmanje 1000 evra, a nije redak slučaj da ljudi uzimaju kredit zbog toga, mnogi se ipak, kako primete da im je najbolji drug na korak od ženidbe, polako udaljavaju od njega, menjaju brojeve telefona, naglo zahladne odnose...

Deo folklora. A i stanje duha. Sto bi rekli zapadnjaci UNPLUGED! Kada na vasoj svadbi neko nabije prst u uvo, placena muzika moze polako da pakuje bubnjeve.
OBJASNJENjE:
Kod ruralnog pevackog drustva cesto dolazi do problema da pevac cujes sam sebe, pa moze da falsira i pored rodjenog sluha. Posto se vodeci glas postavi obicno desno, onda se ostali sinhronizuju sa njim tako sto pokriju dlanom levo uvo.
Ako se duze sinhronizujete onda nabijete mali prst u uvo. Ako i dalje cujete onoga levo, liznite prst, da pocne da dihtuje.
Ako ste nabili vlazan prst sebi u uvo, onda sam vas ja zeznuo.

Yugo je auto sa dušom.

Izraz naših sportskih komentatora i trenera ( najčešće fudbalskih). Označava dosadnu utakmicu u kojoj su jedina atrakcija klizeći startovi čiji je cilj što više osakatiti protivnika. Za bolju utakmicu nema uslova jer su tereni i posle najmanje kiše raskaljani kao svinjski brlog. Krajnji rezultat je obično 0:0 osim ako drugačije nije dogovoreno. Nakon ovakve utakmice zadovoljni su iz oba kluba jer su bodovi pošteno dati onome kome su trebali (ako su uopšte ikome trebali). Samo nesrećni navijači gunđaju i žale što su uopšte dolazili na utakmicu, ali i oni se polako navikavaju jer je ovakvih utakmica sve više u našem fudbalu.

Radnja se uglavnom dešava u nekoj Afričkoj državi ( Bocuana, Lesoto , Zimbabve ) .
Lik beži kroz šumu,i naidje na ogroman kanjon, a preko njega se može preći naravno samo uz pomoć nekog visećeg mostića, koji samo što se ne sruši.
Lik polako kreće, ide , lagano , uskoro stiže do polovine mosta, ali staje na trulu dasku i most počinje da puca. Lik se usere, i normalno krene da trči na drugu stranu, ali most nije i zdržao, te se prepolovio na dva dela, jedan deo završio je u pički ( pičci) meterinoj, dok drugi ostaje da visi ( a lik visi na njemu ) .
Lik uspeva da se popne uz stranu koja je ostala da visi i prelazi preko kanjona.

Zmija davi zabu polako, dugo, i svaki put steze sve jace i jace.Ovaj izraz se koristi kada vas neko toliko umara svojim izlaganjem, da prosto osetite kako vas nesto steze u predelu vrata.

A: Ne mogu da verujem da se nisi setila ceo dan da mi pustis poruku!!
B: Po stoti put sam ti rekla da sam bila u strasnoj guzvi..
A: I hoces da mi kazes da nisi mogla da odvojis 3 minuta da otkucas poruku?
B: Aman, stvarno nisam znala gde se nalazim od posla..

...posle 15 minuta...

A: Eto, ja uvek mogu da nadjem vremena za jedan sms, a ti ne mozes!!
B: Molim te , ne davi me vise kao zmija zabu..!

Smrt treba da je na početku.
Potom sledi život u staračkom domu iz koga te izbace jer si bio prezdrav.
Onda počneš da radiš tako što prikupljaš penziju i već prvog dana na poslu dobiješ zlatni sat.
Potom radiš četrdeset godina, dok ne postaneš dovoljno mlad za uživanje u penziji.
Piješ puno alkohola, ideš s žurke na žurku i polako se pripremaš za srednju školu.
Onda sledi osnovna škola, postaješ klinac, igraš se i nemaš nikakvih odgovornosti u životu.
Potom si malo dete,
pa beba,
vraćaš se unutra i devet meseci lebdiš dok te greje najluksuznije centralno grejanje, kupka, a hrana stiže kroz cevčicu.
I kraj dočekaš jednim fantastičnim orgazmom!!!
Amin...

Đuletu svaka čast, stvarno je majstor svog zanata, ali bolje da je onoga dana slomio nogu nego što je odlučio da napravi ovu pesmu. Poražavajuće je kada svaka Grand šuša na svojim nastupima mora da je izvede i da to bude praćeno pokličima tipa ''Idemo, Ajmo, Toooooo, Roookaaaaj'' usput glumeći neko rok ludilo. Narodna veselja (svadbe, osamnaesti rođendani, donedavno i ispraćaj u vojsku) se ne mogu zamisliti bez ovog hita i polako tokom godina ''Neko te ima noćas, neko te voli'' dobija svoju mlađu turbo folk verziju koja skoro pa i da nema više ikakvih dodirnih tačaka sa originalom osim teksta naravno.

Cinična primedba upućena osobama koje toliko NE GOVORE ISTINU da su njihove izmišljotine polako počele da slute i na šizofreniju. Naime, on ili ona tako bezobrazno lažu da čak i ne pamte šta su slagali već jednostavno nastavljaju dalje da baljezgaju bez ikakve jebene veze sa onim što su ranije rekli. Time se dobija privid klasične šizofrenije tj. stičemo utisak da govorimo sa više osoba. Obzirom da je dijagnozu izuzetno teško utvrditi ukoliko i sami ne bolujete od iste, najbolje bi bilo da gospodu Minhauzene snimite ili sačuvate međusobno prepisku. To će im eventualno dokazati koliko su daleko otišli sa svojim neverovatnim pričama. Čisto sumnjam, doduše...

Skup 2 ili više žena koje vole da zajedničko vreme provode uz gledanje omiljenih latinoameričkih telenovela. Ostale bogohulnike proteruju iz kuće pojačavanjem tona do granice neizdrživosti.

Česta prilika da se u toku zime nasamo družiš sa svojim ljubimcem starim 20tak godina. Ritual počinje tako što nekoliko puta pokušaš da ga upališ, i tek kad odlučiš da odustaneš on se na tebi neshvatljiv način odjednom upali i nacrta ti smajli od uva do uva na licu.
E onda lepo digneš sauh na maksimum, izađeš pa ga očistiš od snega, vratiš se unutra, izvadiš cigaricu iz pakle i zajedno se pušiš sa njim ponosan na to što je iako uveliko zreo za otpad i dalje u funkciji.
Nakon 10tak minuta ga polako ubaciš u prvu, stisneš blago gas pedalu i odeš svojim putem.

Bitno je da se odmah napomene da nema velike sličnosti sa predsednikom, osim po tituli. Precednik je na prvom mestu vođa jagnjeće brigade, pa onda tek slede titule predsednika neke opštine u ruralnom delu Srbije(mada precednici polako zauzimaju i gradove) ili funkcionera neke stranke. Takoreći, on je(kako tvrde zamenici iz njegovog dupeta) čovek iz naroda, domaćin, voli da popije, zagalami, opsuje, prebije... Ne, on svoje sastanke me održava na nekim fensi mestima nego tamo gde se okreće vo i ispijaju hektolitre vina. Nije politički fanatik, naprotiv, on ide tamo gde su jasla punija i najvažnije mu je da namiri svoje jagnjeće brigadire. A ostali... Ma ko im jebe mater izdajničku.

Rečenica koju uvek, ali uvek čujemo od roditelja (neretko i od babe) dok krećemo negde autom/motorom, bez obzira na to kolika je kršina naš ponos.

Osobe od čijih reči bukvalno ne možeš da pobegneš, nakon što si već na sve verbalne i fizičke načine pokušao da ih ućutkaš.
Oni koji te hladnokrvo prate po stanu/kući/faksu da ti završe svoju započetu bujicu misli i zbog kojih se osećaš kao u zatečen u horor filmu-srljaš, trčkaraš i saplićeš se o stvari sa prestravljenim izrazom lica uz poklike: "Prekini, Molim te!" i "Ne mogu više da slušam tvoj glas!", dok oni iza tebe hodaju sigurno i smireno, savim polako i ne prestaju da govore.
Neredak opis svađe sa suprotnim polom uz vrlo objektivan osećaj da rasprava traje satima.

Radnja koja polako pokazuje tendenciju da preraste u religiju. Ozbiljno.

Među najčešće vršioce ove radnje spadaju žene starosne dobi optimalne za pohađanje srednje škole. Prvi razred srednje je prekretnica u životu te dame, jer od tad ona sebe drukčije posmatra. Ona tad otkriva postojanje Merlinke, i kupuje sebi crveni ruž. Nije bitno što se zamaže od vrata do obrva, neka ga. Ona nikad neće prežaliti što nije rođena u Parizu šezdesetih. Tu bi mogla galopirati džadom sa šeširom na glavi, muštiklom u ruci i dimom cigarete koji se vijori iza nje, halterom koji iskusno viri ispod suknje, monoklom uštekanim u torbu koja krije za nju dovoljne količine koke, jer, daj molim te, samo se sirotinja ne drogira kvalitetno. Sanjari o suživotu sa džentlmenom, koji je na visokoj funkciji u bankarskom sektoru grada na obali mora. Nikad nije učila da kuha, jednostavno je osjećala da će imati tu mogućnost da bira šta će da jede u svom restoranu. Smara je sve ono što je novo, jer retro nije samo stil, retro je način života, još kad se ukombinuje sa njenom damskom pojavom, ima da plijeni. Ali.

Još jedna verzija izreke "kao da mu je poslednje". Koristi se kad neko nema meru, obično u hrani i piću, ali može da se primeni i na druge stvari.
Za razliku od onog ko jede, pije ili jebe kao da mu je poslednje, onaj koji to radi kao da je pred streljanje ne žuri nigde. Cilj mu je da pretera, ali bez žurbe jer se nikom ne ide pred puške. Zbog toga preterivanju pristupa polako i sistematski, od laganog zagrevanja, pa do postavljanja svetskog rekorda i pravljenja materijala za priču koju će svi prisutni da prepričavaju, ali niko neće da im veruje.

Priča nas vraća u 1943 godinu, tačnije u trenutku bitke na Neretvi. Glavni akteri priče su Josip Broz Tito i Moša Pijade, koji je inače važio za najvećeg zajebanta u Vrhovnoj komandi.
Tako jednom u toku Nemačkog napada, Moša je uzviknuo: "Komandante, pazi bomba!", Tito se brzo baci na zemlju, uvalja se u neko blato i rukama pokri glavu. Posle par sekundi umesto detonacije, planinom se prelomio Mošin smeh, dok su ostali u strahu za dalji sled događaja ostali skamenjeni.
Tito svestan da je naseo na Mošinu foru, ustade polako i uz ciničan osmeh na licu, mahnu rukom i reče: " Ah, Moša" ...
I eto od tog dana ime tog hrabrog zajebanta posta sinonim za ispalu ...