Hvala kurcu i Petru Dobrnjcu!

Hm. To da se recenica lepo rimuje mirise na pravo objasnjenje zasto je ovaj izraz tako omiljen, ali odakle ideja..

Izmedju Karadjordja i Dobrnjca je bilo izvesnih nerazumevanja. Petra nije zanimalo puno sta Đorđije prica:

'Cinis voliko, govorio mom kurcu, il vojvodi Petru Dobrnjcu , isto je.'

Blagoslov.

Retke su devojčice obdarene mirotočivošću takvog ukusa i mirisa. Ali one koje je Svevišnji darovao takvim lučenjem vlage vredne su grčeva u jeziku i primanja kortizona u vilicu.

Lučenje medenog pičića je lekovitije nego miro Svetog Vasilija Ostroškog, amin.

Nemojmo se zavaravati: rokenrol nam je otišao pod zemlju sa Jugoslavijom, hteli mi to da prihvatimo ili ne. Ono što nam je ostalo su pihtije nekadašnje scene, tj. oni koji su bili dovoljno vešti da ih belo ili žuto ne odvede kod Svetog Petra na konsultacije, što nažalost ne znači i da su bolji muzičari.
Dobro. Mogao si ti bez naročitog talenta i znanja i u bivšoj nam zemlji da se probiješ: Bregović ne zna 2 i po akorda na gitari, ali je zato imao čitavu armiju odličnih muzičara da to pokrije, a onda je pročitao situaciju, shvatio gde to vodi, pokupio Cigane, i sada sa njima prangija celim svetom, da ga Bog vidi.
E, a kako nam je muzička scena (uključujući i rokersku) generalno postala "Prvi glas Srbije", tj. kako bi svi da postanu zvezde preko noći, talenat ne da više ne igra nikakvu ulogu, već je postao i suvišan. Sve je postalo stvar dobrog efekta, odnosno što rekoše u onom filmu: "Razzle-dazzle them".
Ne znaš akorde? Nema problema baćo, kupi solidno polovno pojačalo za 50 evra, odvrni distorziju na maksimum, sav komšiluk ima da misli da ti se "Iron Maiden" uselio u stan.

Kleptoman u užem smislu. Kako to? Pa on je sebi utuvio u glavu da ne želi da bude običan džeparoš koji se pojavljuje na većim skupovima i krade novčanike i torbe, već gospodin na visokoj nozi, tačnije, uzimaće skuplju robu koja je, sama po sebi, privlačna svetlucanjem. Svrake, takođe, imaju taj porok koji im je usađen rođenjem, i zato nemojte da vas začudi ako snimite istu sa Svarovski kristalom u kljunu.

Ako pak ne uspe da digne ono što je naumio, onda će nestati u stilu bež'te noge da vas ne userem, a ako ga stigneš onda će da se lati kornjača odbrambene tehnike.

Izraz kojeg najčešće koriste klinci kad igraju fudbal. Podrazumeva se šut sa jedne strane igrališta na drugu, neretko od strane golmana. Iako je cela poenta šuta da se lopta usled nedostatka vremena brzo prebaci što bliže protivničkom golu, ovi šutevi uglavnom ne pređu ni pola terena. Kod starijih ovaj problem ne postoji i lopta bez problema završi u gol-autu sa druge strane.

Svi smo upoznati sa pričama naših roditelja da je nekada bilo bolje, i da smo mi generacija koja sve hoće odmah i hoće sad. Najčešće se sa njima ne slažemo ali za ovo im moramo skinuti kapu.

U zlatno doba C-marketa mogao si bez ikakvih problema da kupiš kafu u zrnu, i samelješ je u visokim mlinovima za kafu koji su bili strateški pozicionirani iza kasirki.
S tim što kad kupiš 200 grama kafe u zrnu, kupio si baš to a ne kao danas kupuješ mešavinu kafe, brašna, i ko zna čega još u onoj kesici pa kad je skuvaš ne znaš da li da popiješ nešto za gorušicu ili da zoveš popa da te pripremi za Svetog Petra.

Kafa u zrnu je bila sjajna jer si mogao u prodavnici da je otvoriš na licu mesta i proveriš ima li neindentifikovanih objekata u kesici pa zameniš na licu mesta ako nešto nije u redu. Prospeš celu sadržinu u mlin i velikim industrijskim prekidačem samelješ u istu kesicu tako da cela prodavnica zamiriše i da ti namigne krajičkom oka cura sa sašivenom suknjicom što je povlačilo onu staru "Komšinice, dođi na kaficu, hehe".

Kažu da još ponegde postoji kafa u zrnu i ti stari socijalni mlinovi za kafu u zabačenim delovima naše zemlje, ali to više nije to. Danas nam je sve servirano u hipermegasuper marketma i sve je AKCIJA!

Jebo im pas mater.

Slično kao buket na vjenčanjima, samo što se ovdje odabere metuzalemka koja će sljedeća umrijeti.

Skola u kojoj su casovi tokom 90% godine 30minuta. Ne ide se kad su praznici, od Nikole, pa do Svetog Talalaja. Profesori sa ucenicima zajedno obilaze kafane, a direktor je poput Velikog brata, niko ne zna kako izgleda. Vozaci skolskih autobusa imaju u proseku 100godina i dioptriju -6. Pa vi gledajte gde sam znanje sticao.

Praktikuju je vernici čiji je raspored toliko zgusnut da ne stižu da odu u crkvu, nego se krste u autobusu/trolejbusu/tramvaju dok prolaze pored iste. Na ovaj način obezbeđuju sebi i ostatku prevoznog sredstva sigurno spasenje. Najčešće se mogu primetiti oko crkve Svetog Marka, zbog velikog broja vozila gradskog prevoza.

Ova gromada od pevača je počela karijeru u Frankfurtu, poznat je po enormnim glasovnim mogućnostima i Bodlerovskim tekstovima. Kad Rade zapeva on sinhronizuje semafore.Za Radetovo ime se vezuje i velika ljubav prema ljudima kao i nebrojene legende o njegovim dobrim delima. Rade je moderna verzija Svetog Save. Al' u drugu ruku, on je jedan skromni čovek koji ne pati za mejnstrim popularnosti iako je svestan svojih kapaciteta.

Uzmeš pet Bosanca i staviš ih u odbranu (može kombinovano Sandžak-Bosna).
Zatim dva Hrvata staviš u vezni red.
Jednog Srbina staviš na poziciju zadnjeg veznog.
Strpaš dva Srbina u napad.
Na gol staviš nekog neutralca kojem je bitan fudbal. Franju Glasera ili Petra Borotu, svejedno.
Klupa se sastoji od Crnogoraca.
Vodu donose Makedonci, a Tehniko je Slovenac.
Nacionalnost trenera nije bitna sve dok se koristi ovaj šablon.

Bitnost nivoa debelo ispod šer ikone na Porn Habu, migavca na BMW-u i kite Svetog Save. Kod onih što gledaju ne izaziva divljenje, kod onih što ne gledaju bi izazivalo gađenje. Lipov kurac.

Reči one koja ima brkove, voli fudbal, emisije o automobilima i podriguje ko komšija Mile kad se urolja ko gujsca za Svetog Nikolu, al' ne piški stojećki, kada joj se popne preko glave da bude Taj u normalnoj internet konverzaciji. Neverovatno, ali tom biću bi ljudi trebalo da se obraćaju u ženskom rodu.

Najgora manifestacija krkanluka svojstvenog balkanskim skorojevićima, roditeljima koje neobrijanom dripcu od 35 godina, dlakavom k'o šupak sredovečne romulanske kurve, podgojenom od lenjosti, supicu donose u krevet, tepajući svojoj mukici koji je jadan morao da se probudi u podne kako bi išao na sastanke nevladine organizacije, na čijem odboru je dao svoj glas, presudnu kap na vagu vrlo teške debate da li bolje paše svetloljubičasta ili teget boja kao pozadina na plakatima aktivista za predstojeću paradu šupakmeraklija i dukatlija.

U oku brižnih roditelja suza od ponosa na sina neradnika, jerbo otac se seća kako je za vreme prehodnog rata, sa novim kapitalom mukom stečenim švercovanjem benzina preko šeme sa Miletom Štanglom iz Krnjače, prve ruke za šverc rumunskog bezolovnog do 50 oktana, preselio porodicu iz sela Međedovog Polja u grad. Seća se otac kad je on u pet ujutru morao da ustaje da se sprema za školu, bi hladna zima 70-i neke godine, u školu koja se nalazila tri brda udaljena od njegovog sela. Seća se ponosni roditelj kako je kao mlad udarnik lopatao ugalj preko studentske zadruge da kupi pet pari gaća i farke švercovane iz Trsta. Oženio se, rintao mnogo kako bi nešto stekao da sin ne mora da radi. "Ako sam ja radio i patio se, ne mora moje dete"...

Od donošenja vrućih uštipaka u krevet sve kreće. "Neka sin spava, a šta će drugo." Vremenom roditelji istrpe i drecanja sina, neka ga. Uz misao "Neka, teška su vremena, dobar je kakav je današnja omladina" tolerišu se mnoge stvari, kriterijumi se spuštaju, od sina se očekuje sve manje. Grudva survana jednom niz brdo raste sve više, baterflaj efekat u kombinaciji sa Marfijem nije zakazao. Prohtevi sina rastu, takav je svaki čovek kad mu pustiš, izgubi meru, postane ajvan. Dva nova mobilna, tri kožne jakne... Ocu biznis baš i ne cveta, ali za sina jedinca mora biti. Kad je stigla i jakna, mora i motor. Roditelji dižu ušteđevinu, deo od toga je majka planirala za nove zube socijalce, otac planirao da ide u banju da se leči od operacije kile i ukoštenja trinaestog pršljena. Neka, može to i kasnije. Deo novca se uzima od zelenaša, jebemu mater za sina mora biti.

Parče ’artije koje ima veću vrednost od lista originalnog Svetog Pisma. Cena varira od 100 do 200 dinara, zavisi od fakulteta i harača koji su oni nametnuli, a još vam trebaju 2 obrasca i morate sami da ih popunjavate. Zbog svega navedenog najbolje je zajebati fakultet i dotični obrazac kupiti u knjižari po osmostruko nižoj ceni.

Izgovor domaćina zašto je za svetog Nikolu umesto ribe poslužio prasetinu hrskave korice, fenomenalnog mirisa, rusku salatu sa domaćim majonezom (jaja i ulje), turšiju, ajvar, kupus…
Izraz nastao kao posledica čišćenja odabranog praseta kukuruznom ili sojinom, četrdestodnevnom dijetom.

Balkanski ratovi.
Kad god Zapadu ili Istoku sine nešto loše, kad politička elita sebi osigura dom na drugom mjestu, kad guzonjama ponestane para, kreće ponovo hajka na raskršće. I sve isto. Pravoslavci, Katolci, Muslimani i mnogo krvi.
Obični ljudi, raspeti između razboritog (inostranstva) i svetog (tj. ubjeđeni su u sveto - otadžbina) trpe.

Prepoznatljiv kod starijih gospođa u svetu. Obično se nosi kad se ide na pijac'. Takođe, on je najveća svetinja (veća i od Svetog Pisma) među starijim damama. Dama neće ustupiti mesto ni Dalaj Lami, ali zato ceger ima da sedi po svaku cenu. Može se i koristiti kao hladno oružje tipa 2.

Nova kategorizacija domaćica.
Jebiga, brale, odlučio si se za dobru ribu, devojka iz grada (rekao bi Miroslav Ilić). Tebi je bilo ispod časti da u kuću dovedeš devojku sa Ovčara i Kablara, koja bi te hranila kao čoveka, imao bi za doručak gibanicu, mekike i kajganu sa lukom, za ručak srndaća i krompir ispod sača, a za večeru koh. Ali, ne... ti si hteo da ti devojka ima završenu školu za negu lepote, privatan faks, dobro dupe i sise, pa sad se navikavaj lagano na prvi tim lokalnog grilla - pljeskavica od 200 gr, kupus, malo pavlake i pomfrit.

Dan na koji se Srbi raspravljaju da li je danas Sveti Luka ili Noć veštica.
Većina onih koji „slave” Svetog Luku ustvari nisu toliki vernici kao što se predstavljaju, dok oni koji ipak podržavaju Noć veštica na neki način skrnave pravoslavlje.