Neminovnost svakog prevodioca u privatizovanoj firmi koju kupe stranci. Prevodilac je taj koji se nalazi između dve vatre i predmet je neograničenog nepoverenja, a kada dođe do nesporazuma, njega ili nju će prvo okriviti za loš prevod, jer se podrazumeva da svako od direktora, preko šefa službe do vozača bagera priča smisleno i razumljivo, a da prevodilac ne radi svoj posao kako treba.
Shrivastava: “Ok, let’s get to the point. What’s the length of the railway owned by our company?”
(prevod)
Novaković: “Ovaj deo koji vidite na karti, ova nova fabrika, to je moja zasluga…”
(prevod)
Shrivastava: “Mhm… Ok, now, can you tell me the length?”
(prevod)
Novaković: “Aha… evo, samo da završim. Dakle, ja sam došao kod direktora te devedeset pete i rekao mu: “Evo, napravio sam plan izgradnje fabrike za proizvodnju smolom vezanih opeka, daj mi ljude da to odradimo…””
(prevod)
Shrivastava (prevodiocu): “Did you tell him what I said?”
Prevodilac: “Yes, I did, but he keeps talking about the new plant.”
Shrivastava: “Ok, ask him again.”
(prevod)
Novaković: “Pa, ne znam tačnu dužinu… samo da kažem, da sam, u stvari, ja sagradio tu fabriku, prepoznao sam njene mogućnosti i kapacitete…”
(prevod)
Shrivastava (prevodiocu): “What’s going on here? I don’t think you translated everything.”
Prevodilac: “Believe me, I did, he just can’t stop telling his own story. I’m tired of asking him one and the same thing, and I know this makes me look bad, but he’s persistent.”
Shrivastava: “What you are going to do now is tell him to stop talking about the plant and answer my question. I don’t want to hear anything else.”
(prevod)
Novaković: “Jesi prevela ti njemu ovo?”
Prevodilac: “Jesam.”
Novaković: “Dobro, još mu reci da onaj deo za impregnaciju opeka nije tu od početka…”
Prevodilac: “Molim vas, gospodine Novakoviću, odgovorite mu na pitanje, postavlja ga već treći put. Ispada da ja ne prevodim kako treba.”
Novaković: “Ma, ko si ti da mi pričaš šta da mu kažem? Došla si ovde pre tri dana i već diriguješ! Popićeš ti meni otkaz, pazi šta ti kažem, sad ću sve da ispričam generalnom!”
(prevodilac demonstrativno napušta sastanak)
Shrivastava: “What’s going on? Where are you going? (Novakoviću) Do you speak English? Tell me, how long is the railway?”
Novaković: “Yes, railway. I don’t know… Mr. Shirostava, we can spick each other no translation. I telling you, I build that plant. I bring worker, I build that bricks… production is taller when I goed there. I doed everything.”
Shrivastava: “Mhm…Now I get it. E**na! Please, come back!“
Никад нисам радио ни као консекутивни, ни као симултани, али сам имао сличне проблеме са писменим превођењем. Дају ми неписмен текст, пун небулоза, потрудим се да га преправим макар граматички у преводу и преправим га на крају некако, али небулозе, наравно, оставим, пошто не могу баш да исправљам криве дрине. После ми кењају како не разумеју текст.
Džimi, bavila sam se i jednim i drugim i trećim, i toplo ti preporučujem da ostaneš na pisanom prevođenju ako možeš, jer nema tih para koje mogu da plate izgubljene živce. Zbog stručnjaka kao što je ovaj gore rad sa decom doživljavam kao privilegiju.
A gluposti je bilo toliko da smo koleginice i ja zažalile što nismo vodile dnevnik. Evo ti primer (jedan od direktora mojoj koleginici): "Draga, kako u srpskom originalu u prvoj rečenici ima 10 reči, a u prevodu 13? Nisi ti to dobro prevela!"
Ili, recimo (ista koleginica): "Reci mu da je ono što smo radili onaj dan tamo sa onim propalo." -"Pa ne mogu to da prevedem, recite mi ko, šta, s kim?" - "Šta se to tebe tiče? Što se ti raspituješ?"
:-)))))))
+ Uh što mi je ovo nešto poznato... Honorarno sam radio tri meseca kao prevodilac kada su Ameri kupili železaru u Smederevu. Tadašnji generalni pita našeg majmuna u kakvom stanju je proizvodnja i kakvu obuku imaju ljudi na viskokoj peći, a on uporno o fudbalskom klubu Sartid (današnje Smederevo) i kako su bili šampioni i da je radnički klub iz pogona čeličane amaterski šampion Srbije u mamlom fudbalu.