Pokušaj da se strana imena usklade sa srpskim jezičkim tradicijama, tokom XIX i početkom XX veka. Uglavnom se nije održala. Pre toga javlja se u narodnim pesmama u vidu srbizovanih imena stranaca.
Neki primeri se i dalje koriste:
Jean d'arc - Jovanka Orleanka
king John Lackland (Johan sanz Terre)– kralj Jovan bez zemlje
Hunyadi János (Ioannes Corvinus) – Sibinjanin JankoNeki se još uvek mogu sresti iako zvuče arhaično.
King James I – kralj Jakov I
King George III – kralj Đorđe IIIDanas bi to moglo da zvuči ovako:
Vatikan: Pope Francis (Latin: Franciscus, Spanish: Francisco, Italian: Francesco) – papa Franjo
Nemačka: Angela Merkel – Anđela Merkel
Italija: Giorgio Napolitano – Đorđe Napuljski
Francuska: Jean-Marc Ayrault – Jovan Marko Ero
SAD: Barack Obama – Cigo I
Makedonija: Ѓorge Ivanov – Đorđe Ivanović
Usrah se od smijeha zbog Baraka Obame +
Mada je to uobičajena praksa, šta se tiče vladara i bibličnih ličnosti/svetaca - pošto sam (budući) istoričar pa se često susrećem sa ovakvim slučajevima - i Slovenci nazivaju Johna Lacklanda Janez brez zemlje, a ima njih još dosta: Harold Harefoot (Harold Zajčjenogi), Edward the Confessor (Edvard Spovednik, na našem Ispovednik) i tako dalje, dok su apostoli Simon, Jakob Veliki, Janez, Andrej, Filip, Jernej, Matej, Tomaž, Jakob Mlajši, Juda Tadej, Simon Gorečnik, Juda Iškarijot, Sveti Matija.
Eto čisto reda radi sve sam ih nabrojio :D
Ništa mi u tim imenima ne smeta. Uostalom, da li na engleskom, "američkom" i "australijskom" jeziku kažu Eugen, Mišel, Miloš, Ivan, Stefan ili Judžin, Majkl, Majlos, Ajvan i Stiven? Ako oni mogu da poenglezuju, možemo i mi da posrbljujemo.
Све је то у реду, али огрешио си се о Сибињанин Јанка. Он је Србин, а не Мађар, тако да се ту не може причати о неком посрбљавању већ баш супротно!
Деда му се звао Србин. Ваљда ти то нешто говори. А да не причам о силним песмама које смо му спевали. Зар мислиш да би га толико својатали у песмама да га нисмо сматрали Србином...
Потпуно је небитно да ли има српско порекло или нема. Племићи су у принципу космополите. А и народ има другачији осећај за појмове "наш" и "туђ" у то доба (крај средњег века и почетак новог). Важнија је у то доба вера од припадности неком народу. Тако да је тема да ли је Сибињанин Јанко Србин или Мађар некако промашена. Остаје чињеница да је, без обзира на порекло које може бити и не мора бити српско у некој линији, он деловао као мађарски племић, део је мађарске историје. Код нас је само део поезије, и ништа више.
Узмимо бољи пример Шандора Петефија из времена које нам је много ближе. Он је по оцу заиста Србин, без икаквог спора. Али није српски песник већ мађарски. Чак је и мађарски националиста.
Пребројавање крвних зрнаца је јалов посао, човек је оно како се осећа и како се понаша.
Odabrao
urrad
2015-04-26 14:26:37 +0000
Hahaha, ludilo.