Stati na kraj reda u banci, pošti, supermarketu...
Slamka spasa za koju se hvataju oni sisari koji u repriznom terminu šalju esemesove da ostanu Ekrem, Vera i(li) Sok, kakoveć. Zapljun ljudskih ljuštura i mediokriteta po vokaciji u igri žmurke sa smislom svog postojanja. Konačno - najziljaviji mogući razlog sleš opravdanje za sopstveno bitisanje na plavoj planeti još od kako je Noje rekao "A ko će (onda) da im otvori dizađu??". Mis'im, klasična židovska pizdurina.
Pa, opet - koji je to onda naš zadatak na ovom ogromnom elipsoidnom govnetu što lebdi u crnini Vasione i koje nazivamo svojim domom? Da produžimo vrstu? 'El to to? Ili eventualno postoji nešto veće od pukog i instinktivnog razmnožavanja sa jedinkama koje dele našu biologiju i geneologiju (brđane ne računam; prim.prev.)? Doduše, treba istaći da nam ni taj naš "dom" ne pomaže nešto specijalno u aspiracijama koje bismo hteli da imamo jer, naime, koliko god savremeni Čovek stremio nekom višem smislu i cilju, utoliko će ga država i socijalna sredina gurati dublje u svoj digestivni trakt iz kojeg će, na drugom kraju, najposle izaći kao kašasti ostatak neostvarene ljudske individue, u arheu definicije jedne kao takve. Ovaj autor ne želi da veruje u takav ishod života. Srdačan.
(par slobodno koncipiranih alegorija na temu iz naslova)
:ŠKRIIIIP, SKRŠŠ!!!:
- Aman, gospođo, pa 'el vi gledate gde vozite, koji kurac?!?!
- Joooj, izvin'te, nisam stvarno 'tela...nego žurim, večeras je "Narod pita" pa da ne zakasnim na mog Sašu, hihihi......
- A kako ce zove kuca?
- Zove se Kasper. A kako se ti zoveš, lepotic...
- 'Alo, bre, ti! Sklanjaj tu džukelu dalje od mog deteta, ščuo?!
- Bih ja, gospodine, samo sumnjam da će vam ovaj kaiš stati oko te vratine......
- E, izvini, 'sti možda ona glumica Mirka, kako beše, Vasiljević?
- Možda...
- Pa, možda si i glumica, e!I, stvarno - nekima je "uloga majke" i zaista uloga života.
