
Причати излизане форе, брукати се или лупетати глупости. Некад све заједно.
Ворф: Капетане, приближавају нам се Ференгијски бродови!
Жан-Лук Пикард: Џорди, модулиши штитове на фреквенцију гласа Синана Сакића! Морамо бити опрезни, можда су то њихове извиђачке трупе.
Дејта: Ухватим ти стару за дупе.
Пикард: Чекај...(цвркуту) Докторице Беверли, капетан говори. Де мајке ти телепортуј овог Дејту код себе. Покушава јадник да схвати људски хумор, па је поскидао дефиниције Ле Пјафа са Вукајлије. Просипа се неким глупим фазонима читав звјездани надневак.
Рајкер: Капетане, клемпави нас зову.
Пикард: На заслон.
Дејта: Мој ти Ђока био на-сссс-л-ооо-н (телепортован)
Љоснути на земљу по свим законима физике и аеродинамике. Одједном се изгубити из видика, као да се земља отворила. Дочекати се телом, евентуално фацом, екстремитети никако, иначе се губи чар просипања.
Пољубити патос к'о просипан, уз туп ударац, распростирући се уздуж, целом дужином трапавог тела.
- Зашто Маре не иде, шта је са њим?
- Маренце је у гипсу, знаш како се просипао јуче на леду, развалио се. К'о моја кева кад зафрљачи покварену супу са терасе. Уствари чекај, то ја радим.
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.