Причати излизане форе, брукати се или лупетати глупости. Некад све заједно.
Ворф: Капетане, приближавају нам се Ференгијски бродови!
Жан-Лук Пикард: Џорди, модулиши штитове на фреквенцију гласа Синана Сакића! Морамо бити опрезни, можда су то њихове извиђачке трупе.
Дејта: Ухватим ти стару за дупе.
Пикард: Чекај...(цвркуту) Докторице Беверли, капетан говори. Де мајке ти телепортуј овог Дејту код себе. Покушава јадник да схвати људски хумор, па је поскидао дефиниције Ле Пјафа са Вукајлије. Просипа се неким глупим фазонима читав звјездани надневак.
Рајкер: Капетане, клемпави нас зову.
Пикард: На заслон.
Дејта: Мој ти Ђока био на-сссс-л-ооо-н (телепортован)
Љоснути на земљу по свим законима физике и аеродинамике. Одједном се изгубити из видика, као да се земља отворила. Дочекати се телом, евентуално фацом, екстремитети никако, иначе се губи чар просипања.
Пољубити патос к'о просипан, уз туп ударац, распростирући се уздуж, целом дужином трапавог тела.
- Зашто Маре не иде, шта је са њим?
- Маренце је у гипсу, знаш како се просипао јуче на леду, развалио се. К'о моја кева кад зафрљачи покварену супу са терасе. Уствари чекај, то ја радим.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.